Kampanja ‘Rađaj, ne odgađaj’ odgođena do daljnjeg

“Dosta reči, nek zakmeči”, “Rađaj ne odgađaj” – dva su od šest slogana izabranih za kampanju podsticanja rađanja, koji već drugi dan izazivaju  burne reakcije dela javnosti u Srbiji, zbog čega je, na kraju, Ministarstvo kulture i informisanja, koje je i raspisalo konkurs za slogane, odlučilo da ih ipak ne koristi za kampanju, iako će autori dobiti novčane nagrade.

Ova odluka saopštena je javnosti samo par sati nakon što se potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović oglasila saopštenjem, ocenivši da su slogani promašili temu, a da su neki čak i uvredljivi za žene. Prema njenim rečima, većina izabranih slogana u toj akciji jednostavno stavlja obavezu ženama da rađaju, što može samo da izazove suprotan efekat.

Mihajlović smatra da su slogan “Dosta reči, nek zakmeči” ili “Rađaj, ne odgađaj” uvredljivi za žene, javno ih sramote i pokazuju veliko nerazumevanje uloge žena u Srbiji i populacionoj politici, ali i razloga zbog kojih u Srbiji treba da se rađa više dece.

Brnabić: Važne konkretne mjere države

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da slogani ne mogu da podstaknu povećanje nataliteta i dodala da je mnogo važnije da država bude ažurnija i da u praksi trudnice mogu da ostvare svoja prava. Ona je rekla da je razumela građane i da se slaže sa njima da je važno šta se tim povodom radi u praksi i da država treba da bude ažurnija u isplati dodataka te da trudnice ne moraju da nose “milijardu” papira na šaltere.

‘Kad zakmeči, SMS-om ga leči’

Čini se da je mnogo više komentara i parodije na kampanju nego predloga za slogane, iako su za ovo drugo predviđene i novčane nagrade od 200 do 1.250 evra.

Predloge Ministarstvu poslale su 984 osobe iz 104 grada.

Tako je slogan ‘Dosta reči, nek’ zakmeči’ na Twitteru dobio i brutalni nastavak: ‘Kad zakmeči, SMS-om ga leči’, što je aluzija na brojne humanitarne akcije slanja novca SMS porukama za lečenje dece iz Srbije u inostranstvu.

Pojedini opozicioni političari na društvenim mrežama ocenjuju da bi slogan o kmečanju bio dobar i za kampanju za predstojeće lokalne izbore u Beogradu.

“Istovremeno, moramo da posvećujemo više pažnje kompanijama i u privatnom, i u državnom sektoru, da pomognu porodiljama da usklade roditeljstvo i posao. Ja bih se fokusirala na to”, rekla je Brnabić.

Na konkretno pitanje da li slogani mogu da podstaknu povećanje nataliteta, Brnabić je odgovorila: “Apsolutno ne.”

Sa tim se slaže i sociološkinja porodice Smiljka Tomanović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pomenuta dva slogana ocenjuje kao agresivne prema ženama, jer su pisani u naredbodavnom tonu. Sam naziv kampanje ocenjuje kao diletantski, jer se ne radi samo o rađanju, već o tome da neko postane roditelj, što nije jednokratni, već životni projekat.

Peticija s više od 100.000 potpisa

Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže da je verovatno ideja kampanje bila da se podigne svest o važnosti povečanja nataliteta, ali da to samo po sebi ne može imati efekta.

“Mislim da bi u Srbiji kampanja trebalo da bude prateća mera, a ne obrnuto. dakle, država bi trebalo najpre da obezbedi mere podrške i podsticaja za roditelje”, objašnjava Avžner.

A kakve su mere podrške majkama koje su se odlučile da rode troje i više dece govori činjenica da su prošle godine Narodnoj skupštini predale peticiju kojom traže posebnu mesečnu naknadu za roditelje sa troje i više dece. Prikupile su vše od 100.000 potpisa.

Komisija: Nadahnute poruke

U prvom saopštenju, kojim je obavestila javnost o najboljim prispelim sloganima, Komisija koja je odlučivala navela je, između ostalog, da su poruke ‘nadahnute, naglašeno afirmativne, zasnovane na domaćem poimanju porodice, zajednice, ljubavi, potomstva…’ te da su primetni didaktičnost, poučnost i sentimentalnost, kao i da su neke poruke bile tvrđe, oporije ili kompetitivne.

U drugom saopšte nju, kojim je objavljeno da nagrade neće biti dodeljene, Ministarstvo kulture i informisanja navodi da ‘ni jedan od predloga ne zadovoljava potrebu da jedna poruka identifikuje složenost problema projektnog zadatka iz javnog poziva, već da proglasi po dva dobitnika za sva tri mesta’.

Njihova iskustva pokazuju da situacija u državi nije baš naklonjena majka sa više dece. Anketa koju su radili pokazala je da iako je, recimo, vrtić za treće dete besplatan, u gotovo 90 odsto slučajeva desi se da nema mesta u vrtiću.

Nesigurnost posla ključni problem 

Zorica Denka iz Zrenjanina, majka četvoro dece, od koji je troje predškolskog uzrasta, kaže da joj nije produžen ugovor o radu nakon porodiljskog, a na molbe za posao niko joj ne odgovara. U CV-ju redovno napiše koliko ima dece.

“Znate, meni kad se razboli jedno dete, obično to znači da će i ostala. Što znači da ja tad moram da odsustvujem s posla i svaki privatnik verovatno to prvo ima u glavi”, kaže Zorica Denka.

Profesorka Tomanović objašnjava da istraživanja koja su rađena na tu temu pokazuju da je upravo loš položaj mladih žena na tržištu rada u Srbiji ključni problem kada je reč o donošenju odluke o proširenju porodice.

“Nemogućnost da nađu posao, a pogotovo stalno zaposlenje, ne produžavanje ugovora o radu nakon porodiljskog odsustva, rad na crno ili u sivoj zoni, bez ikakve zaštite. Tako rade i mladi muškarci, i žene. Ta nesigurnost zaposlenja je dominantna čak i u odnosu na finansijski momenat, u smislu visine plate”, objašnjava Tomanović.

“U manjim sredinama izražen je i problem je nedostatka jaslica i vrtića. Mlada majka, ukoliko nema pomoć starijih članova porodice, nema kome da ostavi dete da bi išla na posao. Ako je nezaposlena, ne može da ga upiše u vrtić. Samim tim što mora da ga čuva, ne može da traži posao”, dodaje Tomanović.

Dječji dodatak 22 eura mesečno

“Ne treba zaboraviti ni visoke troškove gajenja deteta, dakle, potrebna su neka finansijska davanja za novorođenčad, poreske olakšice za kupovinu opreme za bebe i decu. Radno vreme danas nije usklađeno sa obavezama oko čuvanja dece, radnim vremenom vrtića i jaslica. Takođe, treba zakonski regulisati da poslodavac nema pravo da pita ženu da li planira da rađa”, navodi Tomanović, naglašavajući da te probleme ne može da reši kampanja, već pravna država.

Poljska: Zečevi kao primjer roditeljstva

Kampanje za povećanje nataliteta nisu strane ni drugim državama koje imaju problem s natalitetom.

Poljska Vlada je nedavno odlučila da utiče na povećanje nataliteta na, blago rečeno, neobičan način.

Krajem prošle godine Ministarstvo zdravlja lansiralo je spot na kojem se vidi mnoštvo zečeva i mladi par na pikniku.

Prateća poruka je: ‘Zečevi znaju da brinu o potomstvu, a ako ikad poželite da budete roditelj, ugledajte se na zečeve.’

Imajući u vidu da je kampanja nedavno krenula, rano je za procenu efekata.

S druge strane, kampanja koja je imala rezultat za koji je saznao čitav svet jeste ona koja je sprovedena pre tri godine u Danskoj.

Tamo je jedna turistička agencija, koristeći činjenicu da su ljudi obično raspoloženiji za seks tokom letovanja, snimila spotove sa sloganima ‘Uradi to za Dansku’ i ‘Uradi to za mamu’, apelujući na mlade parove da mamama podare unuke.

Nakon toga je i grad Kopenhagen primenio sličan pristup i pokrenuo kampanju.

Da li zbog kampanja ili ne, tek već naredne godine primećeni su rezultati – 14 odsto više beba nego prethodne godine.

Vest koja je obišla čitav svet.

S tim se slaže i Zorica Denka, čijih šest članova porodice žive samo od suprugove plate, a jedina pomoć je dečji dodatak, koji za drugo, treće i četvrto dete iznosi po 22 evra mesečno. I pored toga, ona bi, kaže, ponovo sve isto uradila.

“Kad bih se ponovo našla u situaciji da mi neko kaže da nosim blizance, a već imam dva deteta, ja bih opet rodila. Koliko god da mi je teško i znam da je to velika odgovornost. Ja sam mnogo želela blizance, i to mi se ostvarilo. Svako će se od nas nekako snaći i mislim da će svako dete pronači svoj put”, objašnjava, napominjući ipak da takve odluke ne zavise od reklamnih slogana, a svaka konkretna podrška može samo da pomogne.

Primera radi, u Rusiji već godinama postoje vrlo konkretne ekonomske mere za podršku porodicama, koje su već dale rezultate, pa u poslednje vreme ova zemlja koja, takođe, ima problem sa natalitetom, beleži rast broja dece. Jedna od najvažnijih je “materinski kapital”, koji se daje već deset godina, porodicama koje dobiju ili usvoje dete. Reč je o ozbiljnoj sumi koju roditelji dobijaju kada im dete napuni tri godine i može se trošiti u određene svrhe, kao što je kupovina stana ili poboljšanje uslova stanovanja, obrazovanje dece, pa čak i kao uplata za penziju majke.

Dodatne beneficije roditeljima

U Srbiji, trenutno, osim dečjeg, roditelji imaju pravo i na isplatu roditeljskog dodatka. Za prvo dete je oko 330 evra i isplaćuje se jednokratno, odmah po rođenju, dok se za drugo (oko 1.300 evra), treće (oko 2.300 evra) i četvrto (oko 3.100 evra) dete isplaćuje u 24 rate.

Najavljeno je da će novi zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom doneti dodatne beneficije roditeljima, ali ni posle godinu dana od prvih najava, predlog zakona još nije stigao na dnevni red Skupštine Srbije.

A koliko je situacija ozbiljna pokazuje i podatak da je prošle godine od 169 opština u Srbiji samo pet imalo pozitivan prirodni priraštaj.

Izvor: Al jazeera