Kako su Vranjanci glasali za Mađare

Izbori u Srbiji, iako održani 21. juna, i dalje traju. U sredu, 1. jula organizovano je glasanje na 234 biračka mesta posle nepravilnosti koje je utvrdila Republička izborna komisija, što je oko tri odsto od ukupnog broja biračkih mesta u Srbiji. Ovaj podatak je dovoljan, sam po sebi, pa da se zaključi da nešto dobrano nije valjalo s izborima od pre par nedelja. Na poslednjim parlamentarnim izborima, glasanje se, na primer, ponovilo na svega desetak mesta.

Razlog za ponavljanje izbora na ovolikom broju biračkih mesta, mnogi analitičari vide u želji Aleksandra Vučića da se još neka lista “dokopa” Skupštine, jer onda verovatno ne bi slušao primedbe da je jedan od pravih rezultata bojkota upravo činjenica da su samo tri liste uspele da pređu sniženi cenzus od tri odsto. Najbliže tom cilju su Pokret za obnovu kraljevine Srbije, Koalicija “Metla”, kao i pokret Dosta je bilo.

Vlast u Srbiji nije imala problem sa rezultatima izbora. Ti rezultati su rezultat kompletne stranačke i one druge, “sive” mašinerije koja je sa svakim izbornim ciklusom postajala sve agresivnija i sve uspešnija kada je reč o broju glasova.

Ovoga puta je morala da “ujuri” i izlaznost, zbog bojkota dela opozicije. Opšta ocena izbora u Srbiji je takva da je daleka od prelazne, izuzev ako se po tom pitanju ne uzimaju kao merodavne ocene iz štaba pobednika.

Svoj sud o rezultatima izbora čiji su cenzus prešle samo tri liste, i pored smanjenja cenzusa sa pet na tri odsto, stidljivo su kritikovali pojedini evropski zvaničnici.

Međunarodna zajednica ima svoje uzuse i po njima se rukovodi, ali ni domaći posmatrači, takođe, nisu blagonaklono gledali na sve nedostatke koji su pratili izborni tok.

Organizacija CRTA imala je 1.700 posmatrača na izborima 21. juna, a zbog epidemije koronavirusa nije pratila ponavljanje izbora na 234 biračka mesta. Njihova ocena je da su ovi izbori najlošiji

“Preliminarna analiza ukazuje na to da je izborni dan protekao na ivici regularnosti, imajući u vidu brojnost, ozbiljnost i teritorijalnu rasprostranjenost nepravilnosti koje mogu da imaju uticaj na rezultate izbora, a koje su zabeležene na osam do 10 odsto biračkih mesta. Procenat biračkih mesta sa ozbiljnim nepravilnostima i incidentima je u odnosu na izborne dane 2016. i 2017. godine dvostruko, odnosno trostruko veći. Takav porast je zabrinjavajući i ukazuje na neophodnost sistematskog i suštinskog rešavanja problema u periodu između izbornih ciklusa”, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE.

Najčešće nepravilnosti

Kao najčešće nepravilnosti, koje su zabeležene posmatranjem glasanja na biračkom mestu i van biračkog mesta, kao i atmosfere ispred biračkih mesta, Nedeljkov izdvaja narušavanje tajnosti glasanja, vođenje paralelnih evidencija birača, pritisak na birače, kupovinu glasova, glasanje bez dokumenata i provere UV lampom i slično.

“Na mestima na kojima su bili posmatrači Crte, zabeležena su tri slučaja korupcije u izbornom procesu poznate kao ‘bugarski voz’, koje je Crta odmah prijavila policiji. Na dva biračka mesta evidentirani su i fizički incidenti. Zabeleženi su i slučajevi da birači nisu mogli da glasaju, jer nisu bili upisani u birački spisak ili birački odbor nije mogao da pronađe njihove podatke u biračkom spisku”, ističe Nedeljkov.

CRTA je podnela i krivičnu prijavu zbog snimka koji je preplavio društvene mreže na kojem je zabeležena situacija na jednom biračkom mestu u jednom selu u opštini Ub kojom rukovodi Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dok su u redu čekali glasači, jedna žena je svakog od njih dovela do biračkog mesta, zaokružila umesto njih broj 1 na glasačkom listiću, presavila po dva listića i na kraju ih ona i ubacila u odgovarajuće kutije.

Birači su bili nemi posmatrači ovog performansa, ali problem je u tome što su i svi ostali posmatrači gledali ovu akciju bez ijednog komentara ili suprotstavljanja. Ova akcija je dostupna i na YouTube.

Predmet sprdnje na društvenim mrežama

Jedna od tragikomičnih paradigmi ovog izbornog procesa je i priča iz Vranja, gde je Savez Vojvođanskih Mađara osvojio 1.265 glasova. Kako pišu InfoVranjske, za SVM je glasalo čitavo selo Neradovac i deo glasača koji glasaju u Osnovnoj školi Dositej Obradović. Kako se to desilo?

Upravo zbog organizovane kupovine glasova koja je teško dokaziva. SVM je ni kriv ni dužan dobio ovoliko glasova na parlamentarnim izborima u Vranju, jer je organizovano glasanje za Srpsku desnicu Miše Vacića koja je na lokalnim izborima u Vranju imala isti redni broj – 4, kao i SVM na parlamentarnim izborima.

Birači su, za svaki slučaj, pored četvorke na lokalnim izborima, zaokružili isti broj i na parlamentarnim izborima. Vranje je tako postalo predmet sprdnje na društvenim mrežama.

“To me podseća na situaciju kada su tokom poslednjih predsedničkih izbora negde oko Pirota birači masovno glasali za Muamera Zukorlića za predsednika, jer je neko platio da pod istim brojem na drugom listiću glasaju za SPS. Glasanje za Mađare u Vranju je apsurd – vraćanje međunacionalnog poverenja, iako su glasači zapravo mislili da su glasali za Srpsku desnicu, koja ruši međunacionalno poverenje. To je i dokaz da bi za neku sitnu kintu Srbi glasali za bilo koga, samo je bitno da im kažeš precizan broj. I dokaz da u Vranje nema laganje, ali u Vranje ima varanje”, nadovezuje se Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa.

Izborna krađa u Šapcu

Bez obzira na sve nepravilnosti, jedino je u jednom gradu izborna krađa dobila i pečat da se dogodila. Radi se o jedinom gradu u kojem do sada SNS nije bila na vlasti – Šapcu.

Gradska izborna komisija je donela odluku da se zbog uočenih suštinskih i neformalnih nepravilnosti ponište kompletni izborni rezultati na lokalnim izborima u ovom gradu.

Ovo je prvi put da je jedan državni organ, u ovom slučaju Gradska izborna komisija, zvanično potvrdila da je na lokalnim izborima u Šapcu bilo izborne krađe.

Registrovanih nepravilnosti je, prema rečima aktuelnog gradonačelnika u Šapcu Nebojše Zelenovića, evidentirano više od 260. Pravni tim liste „Nebojša Zelenović – Šabac je naš“ podneo je sedam krivičnih prijava za kupovinu glasova i priprema dokaze za druge slučajeve.

“Da se radi o perfidnoj zloupotrebi biračkog prava dokaz su čitavi timovi umešani u to, duboka logistika, i naravno značajna novčana sredstva. Tako je u Gornjoj Vranjskoj evidentirano dvadesetak lica koji su imali tačnu podelu posla: vođenje spiskova i evidencije ‘kupovine’, deljenje paketa i to najviše Romima, deljenje novca, odvoženje do biračkog mesta, nadgledanje čitave operacije, a navedeno je i deset lica koja su primila novac. I to jedno 200 evra, a ostali po pet hiljada dinara. U svemu ovome najviše na meti kupovine glasova bili su socijalni slučajevi i Romi”, stoji u krivičnoj prijavi.

U njoj su taksativno navedena imena ljudi koji su dovozili, delili pakete, ali i novac. Zabeleženo je da je u jednoj kafani na putu Šabac – Loznica bilo prijavljeno 60 građana koji su svi listom glasali za SNS, kao i da je 1.000 glasova SNS dobio tako što ne postoje dokazi da je obavljeno glasanje van biračkih mesta za osobe koje su nepokretne.

Glasački listići sa drugom nijansom žute

Jedan od apsurda je i taj da su primećeni glasački listići sa drugom nijansom žute boje što je jednoglasno utvrdio i GIK. Procena ovog pravnog tima je da je SNS u Šapcu na ovaj način ukrao više od 5.000 glasova.

Upravni sud, kojem su se žalili šabački naprednjaci, presudio je da se lokalni izbori ponove na 27 biračkih mesta, a ne na svih 100 koliko ih je bilo na teritoriji grada Šapca.

Ponavljanjem lokalnih izbora u Šapcu trebalo bi da bude stavljena tačka na izbore u Srbiji.

Svakako da su minuli izbori u Srbiji najsporniji izbori koji su organizovani od uvođenja višestranačkog sistema, naročito imajući u vodu i sve one promene koje su prethodile izbornom danu, a pre svega se radi o medijskoj kampanji, smanjenju cenzusa i mogućnosti da se potpisi za liste prikupljaju i u opštinama, a ne samo kod notara.

Izvor: Al Jazeera