Oglasi

Kako su Katalonci zamrzili špansku i zavoljeli svoju policiju

Komesar katalonske policije Josep Luis Trapero jedna je od rijetkih ličnosti na Iberijskom poluotoku kojoj se ovoj jeseni aplaudira i čiji autoritet raste.
Josep Lluis Trapero, Katalonija, Mossos d'EsquadraJosep Iluis Trapero je na sudu u Madridu pušten na uslovnu sloboduEPA

Kao da je bio na bojnom polju i izvojevao trijumfalnu pobedu, šefu katalonske policije priređene su ovacije kada se vratio iz Madrida, gde je saslušavan zbog sumnji da je učestvovao u pobuni protiv ustavnog poretka države.

Uniformisane snage bezbednosti su dugim gromkim aplauzom pozdravile svog komesara Josepa Luisa Trapera, dok je on u civilnom odelu bez reči stajao na platou ispred sedišta mososa. Doček sa ovacijama rečitiji je od zapaljivih govora koji ove jeseni usijavaju dve suprotstavljene strane iberijske politike: Trapero je za samo nekoliko meseci, iz potpune anonimnosti, izrastao u katalonski mit, dok ga Madrid vidi kao opasnog zaverenika koji ruši Španiju.

Ovaj pedesetogodišnjak nije govorljiv, posebno izbegava diskusije sa novinarima, unapređen je u komesara mososa (ime za autonomne policijske snage) u aprilu. Za njega se čulo u avgustu, kada su katalonski policajci, izbegavajući saradnju sa španskim snagama bezbednosti, u roku od četiri dana likvidirali ćeliju koja je izvela teroristički napad u Barseloni. Ali, otkako je svojim trupama naredio da se uzdržavaju od nasilja, prilikom oduzimanja glasačkih kutija i listića pripremljenih za referendum o nezavisnosti Katalonije, Trapero je počeo da izrasta u oličenje uzornog policajca.

Katalonska kriza deli se na dve polovine: prva se više čuje i sastoji se od pobornika nezavisnosti i odvajanja od Španije; druga je za ostanak u istoj državi. Ali, obe polovine su deo istog kolača - gotovo svi zahtevaju da se o ovom pitanju izjasne na referendumu, demokratski i bez pritisaka. Čak i onaj deo stanovništva koji je lojalan državi u Traperu vidi baš onakvog kakav je preko potreban da se uzavreo špansko katalonski vrtlog zaštiti od krvoprolića.

Patina 'pravog policajca'

Trapero je na sudu u Madridu pušten na uslovnu slobodu, za razliku od dvojice njegovih zemljaka, koji su zadržani u pritvoru dok traje istraga o njihovom zavereničkom učešću u planu za otcepljenje Katalonije od Španije. Sudija nije uvažila zahtev tužilaštva da se Traperu odredi preventivni pritvor, ali je šefu katalonske policije zabranjen izlazak iz zemlje (Španije), oduzet mu je pasoš, obavezan je da se svakih 15 dana javlja sudu...

U Madridu se povećava pritisak da se protiv komesara katalonske policije što pre proširi optužnica i da se on pritvori, čime bi se pridružio nekolicini političara koji su već sada, preventivno, stavljeni iza rešetaka. U Barseloni je sve veća navala na majice sa likom Trapera, koje se za 17 evra prodaju preko interneta. Za zvanični Madrid šef mososa je zaverenik i izdajnik, većina Katalonaca veruje da je Trapero junak i da će patina "pravog policajca" ostati dugotrajnije od trenutnog sukoba, čiji je ishod sve neizvesniji.

Retkost je da građanski sukobi, kakvi se danas mogu videti u Španiji, a kakvih smo se nagledali u bivšoj Jugoslaviji, rađaju autentične junake. Još je neobičnije da se iz ovakvih tornada na pijedastal časti popne policajac, iako on ne pripada nijednom od dva međusobno neprijateljska tabora. Trapero se do sada nijednom nije izjasnio da je poklonik nezavisnosti Katalonije, a ipak prestonički mediji bruje o njegovoj izdaji. Hajka je počela deset dana pred zakazani referendum, kada su pripadnici španske policije upali u katalonsko Ministarstvo finansija, odakle je trebalo da iznesu kompromitujući materijal i podatke o predstojećem (nelegalnom) referendumu. Vest da su policijske snage počele raciju izazvala je veliki revolt, pa je oko 40.000 građana opkolilo zgradu Ministarstva ekonomije. Zadatak koji nije ispunila katalonska policija bio je da rasteraju masu, oslobode i osiguraju izlaz španskim organima bezbednosti.

Ukratko rečeno, Trapero nije bio spreman da takvo naređenje izda njemu podređenim policajcima u datim okolnostima. Po onima koji ga podržavaju, on je mudro izbegao rizik da dođe do fizičkog razračunavanja, što bi moglo da ishoduje žrtvama sa obe strane. Protivnici mu, međutim, spočitavaju da se nečinjenjem ogrešio o naredbu iz Madrida, čak i da je smišljeno sprovodio unapred razrađenu strategiju separatista.

Mosos deskvadra od 1983.

Slični scenariji odigrali su se u Barseloni na dan referenduma, 1. oktobra, kada je Madrid u Kataloniju poslao pojačanje od 20.000 "svojih" specijalaca. Naredba je bila da se sve glasačke kutije i listići zaplene i da se Kataloncima ne dozvoli da glasaju. Pod komandom Trapera, mososi su primenjivali njegovu mekaniju doktrinu. Tamo gde građani nisu stigli da stvore "živi obruč", mososi su bez nasilja plenili glasački materijal. Tamo gde su morali da se probijaju kroz lanac građana, mososi su ostali "pasivni".

Za razliku od mososa, španska policija pokušala je da dosledno izvrši naređenja Madrida. Rezultat je poznat: ceo svet obišle su slike raskrvavljenih glava, dima, pendreka i gumenih metaka. Hjuman rajts voč nije bio usamljen u osudi nasilja nad narodom koji je "hteo samo da glasa". Nije više važno koliko je zaista ljudi povređeno. Da li 900, koliko je zbrojila katalonska Vlada, ili nekoliko desetina, kako tvrdi vlast u Madridu. Ljudi veruju šokantnim prizorima koje su uhvatile kamere. Srećom, niko nije izgubio život u ovom produženom sukobu - za sada.

Ozbiljni analitičari se slažu da je u ovakvim sukobima najvažnija uloga policije. Organi reda moraju da imaju meru, da prepoznaju provokacije i da se uzdržavaju od upotrebe sile. Mosos deskvadra ozvaničeni su pod sadašnjim imenom još 1983. godine, u vremenu tranzicije posle smrti diktatora Fransiska Franka, to je bio još jedan pouzdani znak da se Kataloniji, zajedno sa njenom policijom, vratila i autonomija, posle dugih godina represije.

Građani, međutim, nisu primećivali veliku razliku izmedju "svojih" i "njihovih" policajaca. Mososi su bili jednako arogantni, delili kazne na svakom koraku, nekoliko dokumentaraca o upotrebi brutalne sile emitovano je na katalonskoj televiziji. Zabeleženo je da su svake godine u 140 slučajeva upotrebljavali prekomernu silu i zloupotrebili svoja ovlašćenja.

Slika o mososima dramatično se promenila 17. avgusta, kada je na Rambli, najpoznatijem barselonskom šetalištu, napada usmrtio 14 i ranio više desetina ljudi. Katalonci su s ponosom počeli da hvale efikasnost svoje policije kada su videli kako se obračunala sa ogrankom u obližnjem mestu usmrtivši petoricu napadačaa, pre nego što je likvidirala i samog počinioca masakra na Rambli. Cvećem su kitili patrolna vozila, aplauzom su pozdravljali mosose na ulici.

Referendum ili matematika u školama

Tih dana Trapero je izlazio pred kamere sa jasnim kratkim, ozbiljnim izveštajima, bez hvalisanja. Na novinarska pitanja odgovarao je na španskom ili katalonskom, što je zavisilo od jezika na kojem su mu se obraćali. Mososi su novosti u istrazi kačili i na tviter. Nije bilo panike, ni zbunjenosti, odjednom su građani počeli da se dive svojim snagama reda. Iz Madrida su se čula negodovanja, jer je španska policija bila potpuno isključena iz ove istrage.

"Policija Katalonije je, mesec i po dana pred zakazani referendum, dokazala da može sama da zaštiti 'svoju državu'", negodovao je kolumnista El Paisa. Tinjajuće međusobno nepoverenje izašlo je na videlo, počelo je da se govori o naslednicima Frankove policije i katalonskim policajcima koji su izrasli u periodu demokratije. Pojedini analitičari su upozoravali da je vlast smišljeno izbacila u prvi plan šefa mososa: to je politička strategija sa ciljem da se pokaže kako je Katalonija sposobna za samostalni opstanak.

Kako se referendum bližio, tako je rejting katalonske policije rastao u njihovoj autonomiji, što je dodatno zabrinjavalo Madrid i druge delove Španije. Upadljivo je insistiranje prestoničkih medija na podeli i razmiricama među mososima. Tvrdi se da su pojedini katalonski policajci izopšteni samo zato što podržavaju zajedničku državu i špansku monarhiju. "Mososi su izgubili svoju neutralnost i postali politizovana vojska."

Šta je od svega ovog istina, a šta je propaganda, kako bi se protivnik naterao na popuštanje? To je nemoguće utvrditi, sada kada se problem prelio na ulice, stadione, radnje, banke, na privredu, sport, muziku i film, škole i obdaništa... Posle referenduma osnovci su pozivani na časove sa obećanjem da u školi "ovih dana neće biti matematike". Deco, "učićete o referendumu i španskim policajcima koji pokušavaju da ukinu našu demokratiju", poručuju lokalni pedagozi.

O tome koliko aktivnih pripadnika ima katalonska policija ne zna se mnogo. Vikipedija donosi podatke da mosos de eskvadra broji oko 16.000 zaposlenih, ali među njima su oni bez oružja: vatrogasci, saobraćajci i čuvari pojedinih institucija i preduzeća. Država izdržava katalonske policijske snage sa oko 700 miliona evra godišnje. Šuška se već dugo i o prerastanju katalonske policije u njihovu "autonomnu" ili "separatističku" vojsku. Španski mediji su pre nekoliko godina objavljivali čak i dokumente koji dokazuju da je Barselona unajmila strane instruktore (iste one koji su obučavali Oslobodilačku vojsku Kosova) kako bi se mososi militarizovali i pretvorili u neku vrstu vojnih snaga.

'Supersonično vojno ubrzanje'

Katalonski zvaničnici već nekoliko godina ne kriju da su spremni da primene "kosovski scenario" za postizanje nezavisnosti ukoliko svi drugi pokušaji propadnu. To izgleda podrazumeva i obučavanje za gerilsko ratovanje. U septembru 2014. godine madridski dnevnik El Mundo objavio je istraživački tekst u kome se tvrdi da dvojica britanskih "veterana", koji su držali kurseve "kosovskim gerilcima", pod budnim okom pojedinih agenata iz katalonske policije, drže specijalizovane kurseve odabranim grupama mososa. Podučavaju ih vojnim taktikama u uslovima gerilskog ratovanja. Plate im se isplaćuju iz fondova katalonske Vlade, koja im je obezbedila i poligone u blizini Barselone, gde se ove igre obavljaju sa pravim mecima i oružjem.

Katalonski Savet za nacionalnu tranziciju objavio je iste godine i zvanični dokument u kome se predviđa formiranje autonomne katalonske vojske i opisuje kako bi ona mogla da izraste iz mososa. U tom trenutku (2014. godine) formiranje odvojene vojske nije bio prioritet u akcijama koje su vođene radi postizanja nezavisnosti. Istorija je, međutim, ove jeseni, sa referendumom i masovnim okupljanjima za i protiv, dobila, čini se, supersonično ubrzanje. Partija pokera za sada se igra na semantičkom nivou, između vrhuški Madrida i Barselone. Napetost raste sa svakim novim prekoračenim rokom. Ali, zaraćene strane još ne polažu sve svoje karte na talon.

Kakve veze sa svim tim pokerašima ima naočiti komesar katalonskih policajaca Josep Luis Trapero? Jedan je od retkih kome se ovih dana aplaudira. Njegov autoritet raste, dok se rejting većini drugih funkcionera srozava.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.