Oglasi

Kako su desničari dobili svoje mjesto na društvenim mrežama

Pojedine mrežeme postale su mjesto za promociju raznih ekstremnih stavova, pa čak i otvorenog rasizma.
Skoro 40 posto Amerikanaca i 31 posto građana EU-a navelo je da se isključivo informišu preko društvenih mrežaEPA

Kada je četvrtog februara 2004. godine sa radom počeo novi web sajt pod nazivom 'The Facebook' - to niko nije primetio. Pojam društvenih mreža tada nije ni postojao, a internetom su dominirali danas zaboravljeni giganti, kao što je Yahoo.

Tada nije bilo ni YouTubea, jer većina tadašnjih korisnika interneta u svetu, a naročito na ovim prostorima, nije imao dovoljno brzu internet konekciju niti dovoljno brz računar za gledanje onlajn videa. Smartfoni tog vremena su bili spori i nespretno dizajnirani, i namenjeni biznismenima.

Petnaestak godina kasnije, Facebook je jedan od globalnih tehnoloških lidera, više od 4 milijarde ljudi ima nalog na ovoj društvenoj mreži, a dnevno je koristi 1,7 milijardi ljudi. Mark Zukerberg, današnji CEO i jedan od osnivača, 'težak' je blizu 100 milijardi dolara, a samo ove godine je zaradio 41 milijardu.

Vaše pravo da ne kažete sve

Nije samo Facebook doprineo razvoju društvenih medija, ali on ostaje najpopularnija mreža. Druga mreža po popularnosti - Instagram, takođe je u vlasništvu Facebooka. Tu su i Twitter, Snapchat kao i trenutno mega-popularni TikTok. Sve ove društvene mreže 'guraju' veliku popularnost smartfona i mobilnih uređaja, što naravno rezultuje stotinama milijardi dolara obrta i profita za velike kompanije.

Društvene mreže su u zapadnim zemljama odavno zamenile klasične medije - 38% Amerikanaca i 31% građana EU navelo je da se isključivo informišu preko svojih društvenih mreža ili kontakata na njima. U poređenju sa televizijom (25%) i štampanim medijima (18%) jasno je da su 'vesti sa dlana' odavno preuzele primat. Tako su i mnoge 'ozbiljne' novinske kuće i mediji prinuđeni da stvaraju sadržaje posebno za društvene mreže, kako bi korisnici mogli da ih konzumiraju 'na brzinu'. Paradoksalno je i da mnoge etablirane TV kuće imaju više gledalaca na YouTube-u nego na kablovskoj mreži.

Ovolika popularnost društvenih mreža i online sadržaja u celini, neizbežno je dovela i do masovnog širenja lažnih vesti i dezinformacija (fake news). Fenomen 'fake news' mnogi smatraju i za kulturološki i društveni problem, pa je jasno koliko je on zapravo ušao u sve pore društva. Nije trebalo puno vremena da političari, aktivisti ali i razne desničarske, ekstremističke pa čak i terorističke grupe i organizacije širom sveta uvide sve prednosti onlajn 'marketinga' u svrhu širenja svojih stavova. Tu su i razne hakerske grupe, zlonamerni pojedinci, pa čak i regularne marketing agencije, koji iz ubeđenja ili zbog profita i novca stvaraju i šire vesti i dezinformacije na sve zamislive teme, iz svih aspekata života.

Facebook, Instagram i Twitter su svesni ovih problema već nekoliko godina, i pokušali su, svako na svoj način, da im doskoče ili ih u potpunosti zabrane. Ipak, društvene mreže su baš to - društvene, pa je vrlo teško odrediti ko je u pravu, ko nije, i ko ima kakve namere. Zato su društvene mreže jednostavno zabranile određene vrste sadržaja - npr. nacizam, negiranje holokausta, razne teorije zavere, političku desničarsku propagandu, a u skorije vreme i razne pokrete protiv vakcinacije.

Ipak, većina korisnika su svedoci da i pored ovakvih mera, dosta ekstremnog sadržaja (sa oba strane politike, i levice i desnice) kao i dosta neželjenog sadržaja kao što su razne reklame, click-bait sadržaji, i razne vrste onlajn prevara i dalje stižu na ekrane naših smartfona.

Jasmina Stanisavljević, ekonomista i marketing ekspert, kaže da je u današnjem digitalnom svetu vrlo teško prepoznati pretnje.

"Većina onih kojima je zabranjen pristup mrežama, tj. ukinut im je nalog, pozivaju se na slobodu govora, pravo na mišljenje, i ugrožavanje političkih i verskih sloboda. U ovom našem digitalnom svetu - a i ekonomija polako postaje sve više digitalna - nema pravog načina kako nekome 'oduzeti reč'. Zapravo, i u stvarnom životu mi imamo svakakve političke ekstreme, raznorazne desničare, verbalno kao i stvarno nasilje, i ceo taj svet se samo preselio i na ekrane naših telefona i kompjutera", smatra Stanisavljević.

Twitter ima brata blizanca

Osnovana 2018. godine, aplikacija Parler (dostupna i na iOS i na Android uređajima) bila je samo još jedan 'klon' Twittera, gde su korisnici mogli da postave kratak tekst ili fotografiju, prate jedni druge i šalju poruke. Praktično neprimećena, ova aplikacija je dugo imala mali broj preuzimanja. A onda se desilo - nešto neočekivano. Američki senator Ted Kruz iz Teksasa, inače jedan od najpopularnijih Republikanaca i 'ikona' desničara u SAD, pridružuje se Parleru 2019. godine i naziva ga 'oazom slobodnog govora'. Ubrzo dobija 3 miliona pratilaca na ovoj mreži, a svaki Republikanac u SAD (i poštovalac predsednika Donalda Trampa) ima instaliran Parler.

Sve ovo ne bi bio neki problem, da Parler za kratko vreme nije postao platforma za najneverovatnije teorije zavera, ali i promociju raznih ekstremnih stavova, pa čak i otvoreni rasizam.

I YouTube ima svog 'brata blizanca' na desnici - Rumble. Kako i sam sajt navodi 'Rumble je platforma koja poštuje vaša prava'. Sličan YouTubeu, korisnici mogu da okače svoje video snimke, komentarišu i dele objave. U vreme pisanja ovog teksta, svih 5 dnevno najpopularnijih video snimaka na ovoj platformi su vezani za Donalda Trampa i navodnu krađu glasova od strane Demokrata na proteklim izborima.

Pored ovakvih mreža i aplikacija, postoji i ogroman broj web sajtova na kojima se okupljaju ljudi 'sa margina interneta' i ljubitelji teorija zavere. Najpopularniji je svakako AboveTopSecret, sajt kome i sam naziv kaže 'Iznad Državne tajne'. Ovaj sajt je dugi niz godina bio mesto za teorije zavera o vanzemaljacima, novom svetskom poretku, tajnim društvima, itd. Dolaskom Trampa na funkciju 2016. godine, AboveTopSecret postaje centralno mesto poštovalaca američkog predsednika. Na ovom sajtu se posebno ističe korisnik pod imenom 'Th3 Wh17e Rabb17', koji godinama iznosi najrazličitije teorije zavera, a tvrdi da je zaposlen u administraciji SAD. Ove teorije zavera su postale toliko popularne među republikancima i desničarima u SAD, da ih je i sam Tramp više puta postavio na svoj Twitter nalog.

Srđan Antić, IT stručnjak, kaže da je na internetu vrlo teško, ako ne i čak nemoguće kontrolisati protok informacija.

"Internet je od samog početka nastao i razvijao se kao 'mreža svih mreža'. Iako se u javnosti često smatra da postoji nekakav 'prekidač' kojom se internet može isključiti ili kontrolisati, to zapravo nije tačno. Internet je decentralizovan, postoji na milione servera i velikih računara širom sveta koji čuvaju podatke, tako da čak i ako se cele države 'isključe', internet nastavlja da radi. Zbog ovakve tehnologije i načina rada, gotovo je nemoguće u potpunosti ukloniti ovakve štetne i ekstremne sadržaje" objašnjava Antić.

Proterani sa svih mreža

Kakva je sudbina internet desničara i 'onlajn ekstremista' možda najbolje pokazuje slučaj Američkog radijskog voditelja i publiciste Aleksa Džounsa.

Džouns je urednik sajta InfoWars, 'svetog grala' teoretičara zavera. Američki mediji opisuju Džounsa kao 'vodećeg teoretičara zavera' u svetu, a njegov sajt kao 'najveći anti-naučni' sajt na internetu. Zbog svojih lažnih vesti, Aleks Džouns je dobio zabranu na praktično svim društvenim mrežama - Facebooku, YouTubeu i Twitteru. Nakon što je Džouns pokrenuo i drugi sajt sa istim sadržajem, NewsWars, stručnjaci u Facebooku su 'istrenirali' svoj softver da prepoznaje sadržaje sa ova dva sajta, a ako delite ove linkove na vašem nalogu, i on može biti ukinut.

Zanimljivo je i to da se u emisiji Aleksa Džounsa u decembru 2015. godine pojavio i sam Donald Tramp, a tokom kampanje 2016. Tramp je naveo da 'Džouns ima neverovatnu reputaciju i informacije, i da je - divan momak!'.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.