Oglasi

Kako nam je Facebook ukrao prijatelje?

Iako su društvene mreže besplatne, mi zapravo njima zarađujemo milijarde i milijarde dolara.
Većina ljudi zapravo i ne zna da društvene mreže zadržavaju pravo da prikupljaju podatke o vama EPA

Prolazim stalno ulicom gde na zidu jedne zgrade stoji ispisan jedan veliki grafit, posvećen nekoj devojci, i to u stihu. I nedavno mi je pala na pamet ideja: "A što joj nije poslao poruku na Mesindžeru, Vajberu.... Ili SMS? Ili barem neko pismo?" 

I, zaista, kada ste poslednji put nekom napisali pismo? Papirno? Svojom rukom?

Tako sam i mislio!

Digitalizacija naših života

Pojam društvene mreže pre pojave interneta odnosio se na grupu ljudi sa kojima se ređe ili češće družite i sarađujete – kolege, prijatelji, komšije, bliža i dalja porodica. Sa usponom onlajn komunikacija, a prvenstveno Fejsbuka, Instagrama i Votsapa, ljudi su "prijateljima" počeli da nazivaju i ljude koje nikada nisu sreli u životu – ali znaju (gotovo) sve o njima. Fenomen "onlajn ličnosti" je nedavno i stručno definisan i označava osobu koja "postoji u virtuelnom prostoru i o kojoj formiramo mišljenje isključivo na osnovu podataka dostupnih u digitalnom prostoru".

Mnogi psiholozi i stručnjaci smatraju da postoje tri vrste korisnika društvenih mreža:

– "Zavisnici": ljudi koji većinu slobodnog vremena provode u onlajn prostoru, više puta dnevno proveravaju profile prijatelja, konstantno u rukama imaju telefon ili računar, proveravaju telefon i mreže čak i noću. Komunikacija sa porodicom i bliskim osobama uveliko je onlajn. Mnogi stručnjaci smatraju da takve osobe zapravo i nemaju privatni život, te da ne razlikuju svet na mreži i onaj van mreže.

– "Umereni": većina nas spada u ovu kategoriju, koja društvene mreže koristi da pošalje poruku, okači poneki video i sliku, komunicira sa rođacima u inostranstvu. Takođe, na mrežama se prezentuju samo poneki događaji – letovanje, proslave, važni datumi itd. Većina takvih korisnika često prezentuje i svoj muzički ukus, a često i podršku omiljenom sportskom klubu.

– "Mrzitelji": oni koji nikada nisu koristili Fejsbuk ili Instagram i generalno "beže" od tehnologija. Iako mnogi u tu grupu svrstavaju starije osobe, zapravo je iznenađujuće koliko ljudi srednjih godina, pa čak i tinejdžera ne koristi društvene mreže. Mlađi na ovaj način žele da se razlikuju od svojih vršnjaka, a kod starijih je često reč o nemogućnosti učenja novih stvari, a u dosta slučajeva i finansijski momenat.

Deset hiljada prijatelja

Nedavno je u SAD-u prezentovana studija koja je obuhvatila više od 5.000 ljudi, i to u periodu od tri godine. Istraživači su ispitivali vezu između korišćenja interneta i promena u ponašanju korisnika, kao i njihovog osećaja zadovoljstva i uspeha.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Rezultat – veliki broj korisnika je prijavio istraživačima da društvene mreže utiču na njihovo mentalno stanje, i u kraćem periodu i tokom nekoliko dana, pa čak i nedelja. Jedna od učesnica je navela da na nju "dosta utiču objave prijatelja gde se hvale kupovinom automobila, odeće i provodom ili putovanjima".

Naučnici to nazivaju "sindromom izostavljenosti". Reč je zapravo o načinu na koji naš mozak "slaže" i obrađuje informacije iz realnog života te, iako smo možda i sami uspešni, često putujemo i idemo u šoping, samo nekoliko postova prijatelja na društvenim mrežama mogu da nas učine nesrećnim, a kod tinejdžera to može čak dovesti i do depresije, navodi se u istraživanju.

Ukorak sa svijetom

Diplomirana pravnica Jelena Jović smatra da društvene mreže treba umereno koristiti.

"Društvene mreže utiču na formiranje mišljenja ljudi o dnevnim temama, kao i o globalnim događajima, u zavisnosti od toga kako vesti preko istih i u kojoj meri budu plasirane. Ukoliko vest bude plasirana sa uočljivim, zanimljivim, intrigantnim naslovom, a sadržina bude nezanimljiva i – to je lako shvatljivo – neistinita, neutemeljena na činjenicama, takva vest ne može uticati na formiranje ozbiljnog mišljenja."

"Sa druge strane, ukoliko je naslov i sadržina vesti ozbiljna, istinita, potkrepljena mišljenjem stručnog lica i ponavlja se više puta na različitim objavama, takva vest može umnogome doprineti formiranju mišljenja ljudi, kako o dnevnim, tako i o globalnim događajima. Uglavnom se društvene mreže koriste za dnevnu komunikaciju ljudi, zabavu i razonodu", navodi Jović.

Novinarka Marija Stanković kaže da društvene mreže nisu uvek kredibilan izvor informacija:

"Surfovanje internetom i korišćenje društvenih mreža je postalo naša svakodnevica, a samim tim društvene mreže su postale i jedna vrsta izvora informacija. Ipak, svakoj informaciji treba pristupiti sa rezervom, posebno ako znamo da svako ima prava da na svom 'nalogu' ili 'profilu' objavi šta poželi, a to mogu biti i objave 'zapaljive' za javnost."

"Takva informacija se širi dalje i neretko neosnovano dobija na značaju. S obzirom na zastupljenost društvenih mreža u najširoj populaciji stanovništva razni neafirmisani autori i portali uspeli su da dođu u žižu javnosti upravo deleći svoje objave na društvenim mrežama", smatra Stanković.

Da društvene mreže polako preuzimaju dominantnu ulogu u našim životima smatra i Dušica Jovanović, administrator:

"Društvene mreže više utiču na moju informisanost u odnosu na informacije koje dobijam putem medija, najčešće televizije. Iz štampe se najmanje informišem. Najbolja osobina društvenih mreža je dostupnost informacija od javnog značaja koje su mi bitne za svakodnevno funkcionisanje, kao i lakoća i jednostavnost da saznamo sve što nas zanima."

"Negativna strana onlajn informacija je što često svesno ili nesvesno budemo opterećeni svim i svačim. Često je i teško pronaći granicu između realnosti i izmišljotine u onlajn prostoru", smatra Jovanović.

Uhvaćeni u mrežu

Većina ljudi zapravo i ne zna da društvene mreže zadržavaju pravo da prikupljaju podatke o vama (koje kasnije prodaju u svrhu oglašavanja i reklama) – čak i ako nemate naloge na njima, pa čak ni računar i internet. Možda ste na nekoj fotografiji sa proslave firme ili svadbe rođaka. Možda ste bili na nekoj utakmici ili koncertu. Možda ste učestvovali na nekom stručnom predavanju. Možda vi i supruga ne koristite mreže, ali vaši tinejdžeri su "non-stop" na njima. Shvatate već.

U SAD-u postoji izreka "Ako je nešto besplatno, onda ste vi proizvod". Iako su društvene mreže besplatne, mi zapravo njima zarađujemo milijarde i milijarde dolara.

Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, trenutno je na osmom mestu liste najbogatijih ljudi u svetu, sa bogatstvom koje se procenjuje na 62 milijarde dolara.

Mislite o tome.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.