Kako je Trump ušao u rat s Huaweijem?

Svedoci smo da je tehnologija odavno ušla u sve pore naših života. Internet koristimo za posao, zabavu i komunikaciju. Revolucija koju su pokrenuli smartfoni – pametni telefoni, koji su i de facto mali računari u našim džepovima, zahvatila je celu planetu. Političari su postali zvezde društvenih mreža, a centar političkih sukoba su postale tehnološke kompanije.

Trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i NR Kine traje već više od godinu dana. Povod za početak ovog ‘rata’ bilo je obećanje američkog predsednika Donalda Trampa, koje je bilo jedno od ključnih u njegovoj izbornoj kampanji 2016. godine, da će smanjiti vrlo značajan deficit u trgovini Sjedinjenih Država i Kine. Naime, Amerikanci kupuju kineske proizvode ‘od igle do lokomotive’, često i preko interneta, a u ovome naročito prednjači potrošačka elektronika i igračke. Sa druge strane, američki farmeri, koji su izvozili ogromne količine poljoprivrednih proizvoda u Kinu (Kina je najveći svetski uvoznik hrane) nisu bili konkurentni, a njihovi proizvodi su imali niske cene. Tako je Donald Tramp 2018. godine ustvrdio da je deficit u trgovini sa Kinom ‘čista pljačka’ te je uveo nove tarife i carine na uvoz kineske robe. Naravno, i Kina je odgovorila sličnim merama, a šteta od ovog ‘rata’ se do sada meri u stotinama milijardi dolara.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Kako su se Sjedinjene Američke Države sredinom 2019. našle u pat poziciji, pronađen je i novi ‘žrtveni jarac’. Naime, preko devedeset procenata IT tehnologije se danas proizvodi u Kini, a delovi i komponente stižu i sa Tajvana, iz Vijetnama i Južne Koreje. Kineske kompanije kao što su Pegatron i Foxconn su originalni proizvođači (OEM manufacturer) vaših Apple iPhone i iPad uređaja, Dell laptopa, a čak se i mnogi Samsung uređaji zapravo proizvode u Kini. Još je za vreme administracije predsednika Baraka Obame traženo da se proizvodnja američkih IT giganata vrati (delimično) u SAD, ali su Apple, Microsoft i Google to odbili, navodeći da bi u tom slučaju smartfoni i laptop računari bili i do 50 posto skuplji.

Tako je Tramp ‘nanišanio’ Huawei – proizvođača broj dva u svetu kada su u pitanju pametni telefoni – ispred njega je samo Samsung. Huawei je osnovan 1987. godine, a njegov osnivač i CEO Ren Zhengfei je bivši oficir kineske vojske (Kineska narodna armija). On je diplomu inženjera stekao za vreme vojne službe, a nakon toga osnovao Huawei. Ova činjenica je poslužila vlastima SAD da optuže Huawei da ima veze sa kineskom vojskom i CK Komunističke partije, te da se njihovi uređaji potencijalno mogu koristiti za špijunažu drugih zemalja.

Uključivanje Googlea u obračun

Takođe, u Kini postoji zakon po kome sve kompanije moraju da predaju podatke o uređajima i korisnicima ako vlasti to zatraže. Iako ove tvrdnje nikada nisu dokazane, pod pritiskom SAD, mnoge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku i druge su delimično ili potpuno zabranili korišćenje Huawei opreme u svojim mrežama. Treba reći i da je Huawei neprikosnoveni broj jedan kada je proizvodnja opreme za mobilne bazne stanice, 5G internet tehnologiju i kućne uređaje za internet (access endpoint). Velika je verovatnoća i da je vaš kućni uređaj za pristup internetu proizvod Huaweija, a samo brendovan pod imenom nekog od telekom operatera.

U ovaj svojevrsni tehnološko-trgovinski obračun ubrzo se uključio i Američki IT gigant Google. Huawei telefoni rade na operativnim sistemu Android, koji je proizvod Googlea, a takođe preko prodavnice aplikacije Play Store mogu odobriti ili ukloniti aplikacije za ovu platformu. Iako u Kini nema Facebooka, Instagrama kao ni Google aplikacija, kineski korisnici ipak zavise od Androida. Tako je Google (zasada) zabranio korišćenje novih verzija Androida na Huawei telefonima, a takođe neće dobijati ni sigurnosne nadogradnje sistema.

Huawei je odmah odgovorio na ovu zabranu – imamo svoj sopstveni operativni sistem, koji razvijamo godinama, i koristiće ćemo ga na našim telefonima za kinesko tržište. Ovo tržište je i inače najveće na svetu, i prodaje se desetine miliona smartfona godišnje. Uz to, Huawei je lider i kada su mobilne kamere i foto mogućnosti u pitanju te njihovi telefoni koriste sočiva najprestižnije fotografske kompanije na svetu, švajcarske Leica. Google rizikuje da izgubi desetine miliona korisnika u Kini, gde je Huawei broj jedan po prodaji. Štaviše, mnogi Kinezi su u 2019. godine poneseni ‘ekonomskim patriotizmom’ kupovali isključivo Huawei uređaje, pa je prodato za 28 posto više nego 2018. godine. Poslednji model nazvan Mate 30 Pro po mišljenju skoro svih stručnjaka predstavlja jedan od najmoćnijih smartfona u svetu, a jedina mana mu je što se ne može lako koristiti van Kine, jer je dosta komplikovano za obične korisnike da instaliraju Facebook i druge popularne aplikacije. Huawei proizvodi i sopstvene procesore pod imenom Kirin, a novi modeli imaju i mogućnosti veštačke inteligencije i računarskog učenja, kao i 5G mogućnosti.

Ova svojevrsna ‘tehnološka sapunica’ ipak još traje – Donald Tramp je nešto pre kraja 2019. najavio mogućnost popuštanja ograničenja za Huawei i druge kineske IT kompanije, a Francuska je dozvolila da se Huawei oprema koriste u 5G mrežama ‘koje nisu od kritične važnosti’. Za to vreme Huawei priprema i novi model P40, za koji se smatra da će imati revolucionarnu bateriju od grafena (graphene battery) koja bi se punila za samo desetak minuta. Da li će na kraju pobediti tehnologija ili Tramp – ostaje nam da vidimo u 2020-toj.

Izvor: Al Jazeera