Kada je u redu isjeći Merkel, ali ne i spaliti Pupovca

Vreme karnevala širom Evrope svake godine predstavlja pravu eksploziju šarenih maski, razuzdanosti, glasnog smeha i oštrog humora na račun političara. I uvek bar neko bude nezadovoljan i uvređen, ali ove godine je ipak đavo odneo šalu. Karnevalske svečanosti u Nemačkoj, Belgiji i Hrvatskoj ustalasali su javnost i pokrenuli debatu o tome koje su granice koje humor ne sme da pređe, da li je zaista sve dozvoljeno na karnevalu i da li karnevalisti borbom protiv terora političke korektnosti zapravo namerno žele da pređu crvenu liniju koja odvaja humor od širenja netrpeljivosti.

Mnoge je na društvenim mrežama zabavio snimak kako se nemačka kancelarka Angela Merkel vidno dosađuje i razmišlja o nečem drugom dok ispred nje igraju mažoretkinje u okviru karnevala, koji se tradicionalno obeležava i u sedištu nemačkog Kancelarijata. Kćerki protestantskog pastora odrasloj u komunističkoj DDR očigledno u datom trenutku nije bila previše interesantna ta tradicija, koju u Nemačkoj i širom Evrope uglavnom baštine katolici.

Ali, Merkel je izdržala pa se na kraju čak i nasmejala, dok je ceo prizor bio poprilično iščašen, budući da su svi osim nje bili karnevalski maskirani.

Međutim, smeh i zabava su utihnuli kada se na jednoj drugoj karnevalskoj manifestaciji našalila njena naslednica na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Annegret Kramp-Karrenbauer, poznata po akronimu AKK. Tradicionalno govoreći na karnevalskim predstavama, AKK se u govoru koji bi trebalo da bude satira, obratila u stilu konzervativke nezadovoljne kako je predstavljaju političke elite u Berlinu.

Smijeh i reakcije

„Jeste li bili skoro u Berlinu? Tamo je late-makijato generacija, koja uvodi toalete za treći pol. To je za muškarce, koji ne znaju da li smeju da stoje dok piške ili moraju da sednu“, rekla je šefica vladajuće nemačke stranke, izazvavši smeh u publici, ali i talas negativnih reakcija na društvenim mrežama i u novinskim komentarima.

Kritičari joj zameraju da je direktno uvredila i diskriminisala ljude takozvanog trećeg pola, to jest intersekualce, koji su rođeni i sa muškim i sa ženskim telesnim obeležjima. U Nemačkoj ima oko 80.000 takvih osoba i oni od nedavno imaju pravo da im se u lična dokumenta navede da su „trećeg pola“. Zbog toga ovi kritičari smatraju da je Kramp-Karrenbauer od publike učinila prave saučesnike u predrasudama prema manjinama umesto da, kao što se vekovima radilo ismejavaju one koji su moćni bilo da je u pitanju crkva, Napoleon ili nemački car.

Drugi, pak, misle da je u pitanju otrcani vic, ali da to ne znači da je šefica CDU zaslužila ovoliku kritiku. Treći su, međutim, primetili da je problem što konzervativizam Merkeline naslednice se često ispoljava kao potcenjivanje i kada nije u pitanju govor na karnevalu.

Karneval za većinu Nemaca predstavlja svojevrstan ventil za opuštanje u kojem se, ne samo maskiraju, već se i po svaku cene šale sa moćnima. Pa tako je Merkel pre koju godinu bila predstavljena kao svinja koja hrani puno prasića, koji su na leđima nosili zastave zemalja u finansijskoj krizi. Ove godine su karnevalisti isekli njenu sliku u trake na način na koji je čuveni Banksy to učinio sa svojim jednim delom samo sekund pošto je ono prodato na aukciji za milion funti.

Slično se na karnevalu „provodio“ i moćni kancelar Helmut Kohl i brojni nemački političari, ali su uglavnom stoički trpeli ismejavanje. Katolička crkva i lokalni biskupi su svojevremeno, međutim, hteli da spreče ismejavanje na njihov račun podnošenjem krivičnih prijava. Ali uzalud. Sudovi nisu izrekli nikakvu kaznu organizatorima karnevala i to s obrazloženjem da su karnevalisti iskoristili svoje pravo na umetničke slobode, koje su zagarantovane nemačkim ustavom.

Satirične statue

I dok na satirične statue koje idu karnevalskim vozilima u Nemačkoj mogu samo da gunđaju pojedinci, ovogodišnje karnevalske povorke u Belgiji i Hrvatskoj izazvale su ogorčenost dela javnosti i opojedinih grupa.

U Belgiji u gradiću Aalst, nadomak Brisela, u karnevalskoj povorci vožene su statue koje na karikaturalni način prikazuju ortodoksne Jevreje u roze odeći kako stoje pored ogromnih vreća punih novca. Lokalne jevrejske zajednice su ovo ocenile kao antisemitizam i širenje stereotipa o Jevrejima „tipičnim za nacizam 1939. godine“. Sve je osudila i Evropska komisija, dok su organizatori saopštili da nisu imali nameru da nekog uvrede, već da se jednostavno našale sa religijama.

U Hrvatskoj, na maškarama u Kaštelu Sučurac i Kaštelu Starom, pokraj Splita, spaljene su lutke političkog lidera Srba u Hrvatskoj Milorada Pupovca, dok su okupljeni oduševljeno aplaudirali. U Kaštelu Starom se Pupovćevoj lutki na lomači pridružila i lutka sa likom premijera Hrvatske Andreja Plenkovića.

I mnogi se pitaju zašto se, kao pre koju godinu u Majncu, može prikazati kako papa Franja na raketi iz Rima lansira nemačkog kardinala Gerharda Ludwiga Muellera, ali se ne smeju ismejavati ortodoksni Jevreji? Zašto je na karnevalu dozvoljeno iseći sliku Angele Merkel ili na maškarama spaliti lutku hrvatskog premijera, ali ne i lutku sa Pupovčevim likom?

Koliko god današnji karnevali mnogim savremenicima deluju prevaziđeno, odgovori na ova pitanja o tome gde su granice karnevalskog humora, delom se mogu naći u današnjem kontekstu, a dobrim delom u srži viševekovne tradicije karnevala.

Tradicija u Dalmaciji

Tradicija u Dalmaciji nalaže da je maškarama sve dozvoljeno, pri čemu se uvek smatralo da se njihovo pravo da pređu granice humora odnosi pre svega na humor, koji udara na vlast i moćnike. Uvek na kraju maškara biva jedna lutka, koja će biti spaljena, radi teranja demona i zlih sila. Tradicija je da se pale lutke onih koji imaju moć, a ova lomača označava kraj karnevalskoj ludovanja.

I u centralnoj i zapadnoj Evropi se na kraju pojedinih karnevala spaljuju lutke. Ali, u Nemačkojm na primer, nikada to nije lutka neke stvarne osobe. Najčešće je to lutka, koja predstavlja izmišljenog gradonačelnika tog grada u vreme karnevala, pa se ritualnim spaljivanjem karnevalskog „gradonačelnika“ završava fešta. Oštrica kritike je uvek na moćnicima, bilo da su pape, kardinali, kraljevi, carevi, političari, bogataši ili Prusi, koji su početkom 19. veka na karnevalima u dolini reke Rajne bili omiljena meta izrugivanja, jer su predstavljali nepoželjnu vlast.

Pa šta je onda sporno sa karnevalskim lutkama u Belgiji i Hrvatskoj?

Sporan je kontekst. U Aalstu na karnevalskom vozilu nisu prikazane konkretne ortodoksne jevrejske vođe, niti je to što su obučeni u roze i imaju džakove novca može staviti u kontekst konkretne kritike na određenu pojavu. Naprotiv, sve to više liči na negativan stereotip o Jevrejima promenjen time što nose roze odeću.

I neko bi ovo ocenio kao neumesnu šalu da ona nije počinjena u Belgiji. U ovoj zemlji živi tek oko 35.000 Jevreja, ali se godinama beleži rast antisemitskih stavova i fizičkih napada. Ovaj rast antisemitizma je naročito zabeležen od 2014. kada je za 50 odsto povećan broj antisemitskih napada u odnosu na godine pre. Štaviše, te 2014. jedan Francuz alžirskog porekla je u Jevrejskom muzeju u Briselu otvorio vatru, ubivši četiri osobe. Potom su usledili brojni antisemitski ispadi – od upada muslimana u Jevrejski kulturni centar i zaustavljanja autobusa koji vozi jevrejsku decu do odbijanja jednog lekara da zbrine Jevrejku, koja je preživela Holokaust.

Pitanje konteksta

Zbog tog konteksta, sporno karnevalsko vozilo u Aalstu je zaista sporno i izlazi iz okvira karnevalske razuzdanosti. Ono zapravo dokazuje da se namerno ili nenamerno opravdava antisemitska atmosfera.

Upravo kontekst čini i da Pupovčeva lutka u plamenu je sporna, a Plenkovićeva ne. Najpre, on je predstavnik manjine. Doduše, nije Pupovac neki Srbin povratnik koji u razbacanim ličkim selima jedva sastavlja kraj sa krajem. On je i te kako deo zagrebačke političke elite. Njegova stranka je deo vladajuće koalicije pa je, s te strane gledano, i te kako opravdano da mu se maškare rugaju. Ali, sve izgleda drugačije kada se sagleda u kontekstu međusobno nezaceljenih ratnih rana, činjenica da se ubedljiva večina prognanih Srba nije vratila u Hrvatsku, da je hrvatska politička scena zatrovana nacionalističkom atmosferom u kojoj je ćirilično pismo nepoželjno a hrvatski desničari sve glasniji u širenju netrpeljivosti prema Srbima.

Dakle, sve izgleda drugačije kada se sagleda u kontekstu da je, primera radi, samo u 2017. godini Srpsko nacionalno veće zabeležilo ukupno 393 događaja etničke netolerancije, revizionizma i govora mržnje prema Srbima u Hrvatskoj. U tim okolnostima, spaljivanje lutke nije samo maškarska prenaglašena kritika Pupovcu, već poruka da su Srbi zapravo zli demoni koje maškare teraju.

Međutim, ni u Hrvatskoj, ni u Belgiji, krivica nije prevashodno karnevalistima, već ponajviše na političarima koji stvaraju atmosferu koja rađa ovakvu potrebu za karnevalskim obračunom. A zapravo političari od ovakvih tema najviše profitiraju. I to ne samo u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, već i te kako i u Nemačkoj. Pa tako je već sada jasno da masna šala, koju je Kramp-Karrenbauer izgovorila na karnevalskoj manifestaciji, očigledno nije njen gaf već bi pre mogao da se nazove predizbornom strategijom šefice CDU.

Biračko tijelo

Uprkos tome što su se mediji i njeni politički konkurenti obrušili na nju, AKK ipak dobro zna koje biračko telo „gađa“. Zbog toga se na jednom stranačkom skupu nije izvinjavala ili pravdala. Naprotiv, ona je u govoru direktno napala teror političke korektnosti, kulturu napadnog, militantnog veganizma, kulturalnu obazrivost u vrtićima, kao i sve kritike na račun njene karnevalske šale.

„Ako smo toliko rigidni, kao što je bio slučaj proteklih dana, onda će jedan deo tradicije i kulture u Nemačkoj biti narušen i to ne smemo da dozvolimo…Mi smo izgleda najnapetiji ljudi na svetu… gubimo tlo pod nogama“, rekla je AKK, čime je zbila redova svoje baze konzervativnih birača na način kao što nikad pre Merkel nije učinila.

Očigledno svesna stavova sadašnjih i bivših pristalica CDU, ona je otvoreno kritikovala slučaj u Hamburgu da su u dva vrtića vaspitačice roditeljima poručile da za karnevalski maskenbal ne maskiraju decu u kulturološki vređajuće karnevalske kostime, konkretno navodeći kostime američkih domorodaca, Indijanaca ili arapskih šeika. Gromoglasan aplauz je AKK dobila kada je rekla da želi Nemačku u kojoj će deca moći da se igraju kaubojaca i Indijanaca i „u kojoj će im biti dozvoljeno da se u vrtiću igraju lutkama ili lego kockama ili čime god žele, bez da neko mora da govori trogodišnjacima da moraju biti kulturološki obazrivi. To je taj tip ludila kojem smo svedoci ovde“.

Prema svemu sudeći, Merkel je dobro procenila ko ima kapaciteta da je nasledi ne samo na čelu CDU, već i u kancelarskoj fotelji tako što će u CDU vratiti sve nekadašnje birače, koji su razočarani okrenuli se krajnjoj desnici. Nije šala.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera