Kad se u oktobru zatresu Pasuljanske livade…

Zemlja će se tresti u oktobru, najavio je predsednik Srbije prikaz svega što leti i puca, a čime raspolaže Vojska Srbije, ne nekom prikazu za koji se još ne zna da li će biti vojna parada, kakao je obznanio u junu, ili bojevo gađanje, kako reče pre neki dan. Sa puno ponosa u očima, u junu je Aleksandar Vučić rekao da će u oktobru, kada u Srbiju dođe predsednik Rusije Vladimir Putin, prirediti najveću vojnu paradu koju je ova zemlja ikada videla u poslednjih 75 godina. Još ponosniji je bio kada je krajem prošle nedelje, uz bojni poklić o tome kako će se zemlja tresti, bez pominjanja Putina, kazao da će u oktobru Srbija da pokaže šta sve ima, i to sa ciljem da se odbrani ako je neko napadne.

U ljudskim glavama se mnogo toga događa, ali o nekim stvarima stvarno treba dobrano razmisliti pre nego što se nešto saopšti narodu. Dovoljno je danas samo pogledati ko se u svetu hvali naoružanjem, paradama i bojevim gađanjem – Kina, Rusija, Belorusija (doduše, ona ima malo čudniji prikaz poslednjih dana) i Srbija. Niko više. Lepo neko društvo zarobljeno u ideološki koncept hladnog rata, u kojem su svi protiv nas, a mi, jadni, moramo da se branimo ako slučajno oni krenu na nas i zato moramo da im pokažemo da imamo i mi sa čime da se suprotstavimo.

Iako je više puta dokazano da Vučić ne uradi uvek ono što kaže, ovoga puta mu, možda, ne treba zameriti. Epidemija svetskih razmera je dosta toga poremetila, pa će zbog toga Putin, umesto na paradi, diviti se svojim naoružanjem na bojevom gađanju na Pasuljanskim livadama. Kada govori o naoružanju, Vučić uglavnom pominje ruske avione i helikoptere. Hoće da zadivi Putina njegovim oružjem? Voli on to, ali na taj način, ponovo, Vučić dodatno utemeljuje svoju vlast u Srbiji. Prvo, narod ubeđuje da je jak i moćan sa nekoliko aviona i helikoptera, što je svakako više nego što je bilo ranije, a drugo, dodvorava se Putinu, koji kao da se malo o'ladio od prevelike ljubavi Srbije prema Rusiji.

Hoće li zapucati iz Migova?

To da će se zemlja tresti, hoće, na Pasuljanskim livadama (vojnom poligonu na kojem se obavljaju vežbe i bojeva gađanja) inače se trese kada god Vojska Srbije izvodi neku akciju. Ovoga puta će to biti za nijansu malo jače, jer će se javnosti predstaviti ti novi ruski helikoteri, koji su u Srbiji doživljeni kao neko SciFi savršenstvo, koje, pored Srba, još nije video ni ostatak sveta. Migove smo već videli, ali možda ih ovog puta vidimo i kako pucaju. Bombardere nećemo videti, jer ti što Vučić hoće da ih kupi još nisu napravljeni. Biće tu i kineskih bespilotnih letelica i nešto domaćeg naoružanja.

Pasuljanske Livade će se tresti, ali kako će na to ostatak sveta da gleda? Verovatno, nikako. Ta količina i sastav naoružanja sigurno ne predstavlja veću opasnost po bilo koga. Zašto? Iz jednostavnog razloga što je Srbija okružena NATO-paktom i ako bi joj i palo na pamet da se “brani” brzo bi stvari došle na svoje mesto.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Naravno da je vojska bitan faktor neke države, jedan od stubova državnosti, ali preterano hvalisanje i čeličenje, naročito danas u modernom svetu, nije baš neophodno. Naročito od nekoga ko se pravi da je neutralan, a svi znamo koliko to stvarno jeste. Kome to Srbija pokazuje da je vojna sila? Susedima – teško. Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Severna Makedonija i Crna Gora su deo najveće, najsnažnije, najmodernije i najsavremenije vojne grupacije koja je ikada postojala na svetu. Na Kosovu je NATO prisutan već 21 godinu, a Bosna i Hercegovina, iako nije član Atlanskog saveza, sigurno je saveznik, ne računajući bh. entitet Republika Srpska. O ostatku sveta ne treba ni da trošimo reči.

Samo je NATO najveći garant mira

Da bi se neko branio, neko treba da ga napadne. Potpuno je zanimljivo da se taj napadač danas ne vidi. Ovi koji se nadaju da će uskoro doći do prekomponovanja snaga u svetu u istoj su zabludi kao i ljudi koji veruju da je zemlja ravna ploča. Srbiju nema ko da napadne. NATO je, hteli mi to da priznamo ili ne, najveći garant mira na ovim prostorima i najefikasnija institucija za hlađenje usijanih glava.

Vučić je takav tip vladara da voli da oko sebe širi famu da je bitan, važan, uspešan, jedan jedini, kakav nikada u Srbiji nije postojao. To što će se zemlja u oktobru tresti za cilj ima samo održavanje njegovog rejtinga veđu njegovim pristalicama. Međunarodna zajednica je to odavno shvatila, ali ona ima svoje standarde i mehanizme ponašanja. Ništa Srbija nema što svet već ne zna da ima. Nikoga on tu neće iznenaditi, niti zaplašiti, već samo svoje pristalice, koje žive u prostoru u kojem je prozor ka spolja otvoren samo onoliko koliko on to želi da bude. Verovatno bi Vučić voleo da se i neko drugi zatrese, a ne samo Pasuljanske livade, od prikaza vojne snage Srbije, ali to teško da će da se desi. Zbog svega navedenog, najava da će se zemlja u oktobru tresti deluje poput lajavca koji krešti.

U cilju cementiranja svoje vlasti, Vučić, i pored deklamovanog stava da Srbija više neće kupovati naoružanje, kaže da će Srbija da nastavi da se naoružava. To je nešto što, pre svega, treba da zabrine građane Srbije. U situaciji kada privrede celog sveta gledaju kako da prežive, Vučić namerava da državne pare, ili kredite, koristi za nabavku naoružanja. Koliko je to pametno u ova vremena ne treba objašnjavati, ali svakako da postoje načini da se novac potroši mnogo pametnije. I svrha toga što se kupi takođe je upitna, ali takva je perspektiva države Srbije. Zarobljena svojom vlašću i svojim zabludama, bez naznaka da je na vidiku otrežnjenje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera