Oglasi

Kad ljudi ugrožavaju tuđu slobodu ne smijemo biti neutralni

Milan Milenović, osamnaestogodišnjak iz Niša, najbolji je mladi filozof na svijetu.
Milan Milenović bio je najbolji u konkurenciji mladih filozofa iz 47 zemaljaUstupljeno Al Jazeeri

Neobično običan za nekog ko je proglašen najboljm mladim filozofom na svetu, Milan Milenović odista fascinira. Ovaj maturant niške gimnazije „Svetozar Marković“ osvojio je proletos zlatnu medalju na Svetskoj olimpijadi iz filozofije u Roterdamu - među rivalima iz 47 zemalja. To bi moglo biti tek priznanje koje se kasnije zabeleži u CV ako zatreba, da Milan, koji je tek zakoračio u punoletstvo, nema već izgrađenu vlastitu filozofiju koja mu je vodilja: „Najvažnije je živeti bez predrasuda i imati otvoren um“. A to je nešto što čoveka prati ili bi bar trebalo da ga prati kroz ceo život.

Zanimljivo je da je ovaj „zlatni gimnazijski filozof“ pridobio naklonost i nagradu profesora filozofije, predstavnika žirija iz celog sveta, odgovorivši na temu posve zapostavljenu u vlastitoj zemlji: Tolerancija i nepristrasnost profesije.

Esej o tome Milan je pisao po ugledu na japanskog filozofa Tomonobua Imamičija, a glavna teza je da „neutralnost u profesionalnom smislu nije isto što i tolerancija kao ljudska vrlina”. Na pitanje kad se sme biti neutralan, a mora biti tolerantan, naš osamnaestogodišnji sagovornik odgovara: “kad ljudi ugrožavaju tuđu slobodu ne smemo biti neutralni nego tolerancija treba da prevlada - kao vrlina i mnogo širi pojam”.

Kompjuterska zavisnost

Milan ima objašnjenje i preveliku vezanost većine mladih za ekrane – bilo u tablet, mobilni telefoni ili kompjuteri, društvene mreže, Jutjub ili igrice.

“Rekao bih da postoji neka vrsta letargičnosti, pasivnosti generalno. Većina mladih nema šira interesovanja, ali ima i puno dece i mladih koji itekako žele da prošire svoje vidike u različitim oblastima. Dakle, svi koristimo internet, ali je pitanje kako se i zašto koristi. Fenomenalno je u svakoj sekundi imati pristupm informacijama koje te zanimaju ali opet, ako je sve na dlanu - mnogi ne žele dalje da se potrude, da rade na sebi. Ali za one koji to hoće - dostupnost informacijama je velika prednost i samo je treba pravilno (is)koristiti.

Koliko god zvučao poput mudraca u odnosu na većinu vršnjaka, Milan ne deluje ni kao “štreber”, ni “starmali”, niti je “knjiški moljac”. Samo se drugačije interesuje za svet oko sebe – bez obzira da li je reč o nauci ili mladalačkoj zabavi.

Na razgovor dolazi sa sa svojom devojkom, vršnjakinjom iz gimnazije, Isidorom Spasić. U njoj ima svakovrsnu podršku jer se i sama zanima za filozofiju o kojoj, kažu uz smeh, ne debatuju, zato što se uglavnom u svemu slažu. Na jesen, Isidora će biti brucoš na Filozofskom fakultetu, smer psihologija, a Milan na Medicinskom - položio je prijemni skoro bez greške.

“Hteo sam da uporedo studiram i filozofiju, ali na budžetu možete biti samo na jednom fakultetu”, veli Milan kom će će Aristotel, Niče, Sofokle i drugi filozofi i njihova stanovišta – a ne isključuje ni Marksa - ostati deo interesovanja i proučavanja “koliko bude postigao”.

Važno je misliti svojom glavom

U međuvremenu, Milan je svašta naučio i u svemu se oprobao: trenirao je aikido, svira klavir, govori engleski, makedonski, norveški… Od muzike voli sve, sem elektronske, popa i turbofolka (od kog, kaže, “odmah dobije ospice”). Na pitanje koji mu je omiljeni pisac ne okleva - Rikardo Pinto i knjiga “Kameni ples kameleona”…

Šta ga je toliko strasno privuklo filozofiji i njenom izučavanju, posebno što je bio u gimnaziji na prirodno matematičkom smeru?

Ne mogu reći da sam imao onaj „aha trenutak“ kad u času skapiraš šta hoćeš. Jednostavno, bilo mi je zanimljivo što je filozofija složena nauka koja dovodi do totalne promene načina razmišljanja, ona je vežbanje uma, dok je kod drugih predmeta učenje puka repeticija. Imali smo divnu profesorku filozofije Bojanu Golubović koja nas je naučila da razmišljamo i razumevamo, da sami spoznajemo i zaključujemo, objašnjava Milan, dodajući da je važan deo tog procesa bio predmet filozofska logika, a potom i istorija filozofije, što ga je dodatno motivisalo za takmičenje u Holandiji.

Tolerancija i nepristrasnost

U kontekstu teme o nepristrasnosti i toleranciji, Milan – posve neobično za većinu pripadnika njegove generacije - pokazuje da je itekako upućen u medijsku problematiku u regionu. Na pitanje kako bi povezao medijsku neutralnost - ako je ima, i toleranciju - ako je vidi u medijima, Milan odogovara bez razmišljanja kako bi “generalni aspekt neutralnosti, u ovom slučaju i medija, bio pre svega politički otklon”.

“Jasno je da su mediji danas opredeljeni, naklonjeni jednoj ili drugoj strani političkih mišljenja, na osi levice ili desnice. Ili u odnosu na kapitalističke ili socijalističke sisteme. Medijska neutralnost i medijska tolerancija bile bi profesionalno pokrivanje svih tih mogućih tačaka i gledišta”, kaže ovaj maturant niške gimnazije, ozbiljnije i objektivnije analizirajući medijsku scenu nego mnogi politički analitičari ili „analitičari“.

Milan istovremeno sugeriše kako bi mediji “morali naći ravnotežu između načina finansiranja i profesionalne objektivnosti i neutralnosti.”

Nepristrasnost prema razlikama

Neutralnost je deo tolerancije. Dakle, to je nepristrasnost prema razlikama, bilo koje vrste. Kao što bi u pravosuđu neko morao suditi nevezano za, veru, seksualnu opredeljenost, polnu ili nacionalnu pripadnost, tako bi se, naravno, i mediji morali odnositi prema razlikama. Na žalost, svedoci smo da najčešće nije tako, kaže Milan Milenović.

„Naravno da je teško naći ili održati profesionalnu nepristrasnost ili neutralnost ako mediji idu protiv interesa svog finansijera. Ali, ima i medija koji su privatni, pa su opet relativno liberalnog karaktera tako da mogu pokrivati što žele. S druge strane, recimo, Al Jazeera kao i druge medijske mreže koje pokrivaju regiju ili šire područje, ipak su u drugoj situaciji. Imaju veću slobodu, nisu vezani ni za jednu političku stranku ili određen ograničeni prostor i nisu režimski. Samim tim su objektivniji i nepristrasniji, kaže Milan Milenović.

Tri kruga takmičenja

Olimpijada mladih filozofa organizuje se inače, od 1993. godine pod pokroviteljstvom UNESCO-a a polaže se na četiri jezika po izboru, engleskom, španskom, nemačkom i francuskom, ali se izuzima maternji ili zvanični jezik države u kojoj takmičari žive. Na primer, kaže Milan, koji je koristio dobro znaje engleskog jezika, kolege iz Engleske su pisali na francuskom, a kolege iz Indije - na nemačkom.

"Svaki naš rad 'pokrivala' su četvorica stručnjaka iz oblasti filozofije, u tri kruga. U prva dva bili su i naši mentori, a u trećem je komisija Međunarodne filozofske olimpijade koju je činilo 17 svetskih profesora filozofije iz različitih zemalja: Bugarske, Rumunije, Mađarske, Holandije, Ukrajine, Kazahstana..."

S obzirom da filozofija nije egzaktna nauka, pitanje je kako se procenjuje stanovište, odnosno filozofsko tumačenje zadate teme.

“Postoje kriterijumi - boduje se pet karakteristika eseja. Prvo da je orginalan, a ne kopija već nečeg napisanog iz domena filozofije. Zatim doslednost, tj. da li se argumenti vezuju jedan na drugi, potom organizovanost, odnosno da li ima strukturu filozofskog rada, takođe vezanost za temu - da li je „pogođena“ i struktura argumentacije, tj. da li je trivijalna ili se iz nje može izvesti konkretan zaključak.

'Samo neka je dobar čovek'

„Nikad ništa nismo forsirali kod Milana, u školu smo išli jedino da opravdamo časove, nikad nismo pitali ni za ocene. Što se tiče usmerenja kako će i gde će da se dalje školuje, mi smo mu dali predloge i tu smo stali, nije imao nikakav pritisak kako da se opredeli. Nismo ga nadgledali niti terali da uči za prijemni na Medicinskom fakultetu jer on najbolje zna koliko mu treba da nauči. Najveća briga za nas bila je u njegovom odrastanju da postane dobar čovek. I ništa drugo. Sve ostalo se ispravi. Naš zadatak je bio da ga bez trzavica pripremimo za normalan život“, kaže Milanov otac Ranko Milenović, koji je kao i supruga po profesiji lekar.

Kad je njegov filozovski esej proglašen najboljim, Milanu je ponuđeno mesto za studije na Univerzitetu u Roterdamu, ali to, kaže, za sada nije njegov izbor.

„Ima vremena za odluke o budućem životu, otići nekud ili ne. To će za mene zavisiti pre svega od situacije ovde kad završim studije.

“Naše želje ne potiču od nas samih, nego od očekivanja i želja drugih ljudi“ – teza slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka, bila je tema na republičkom takmičenju na kom je Milan osvojio drugo mesto i tako se kvalifikovao za – prvog na svetu. Istovremeno, osporio je Žižekovu tezu.

„Nisam se složio sa njim. Mislim da je to previše generalna tvrdnja. Naravno, postoje ljudi koji se ravnaju prema društvu i prema očekivanjima društva, ali ima previše individualaca da bi takva tvrdnja imala osnov“, objašnjava Milan.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.