Kad botovi ratuju protiv botova

Često u medijima možete čuti ‘ministar se oglasio na Twitteru'… ‘narodni poslanik objavio na svom Twitter nalogu'… Da li su političari (ali i muzičari, sportisti i druge javne ličnosti) pod popularnošću i opštoj prisutnosti društvenih mreža ‘morali’ da postanu i blogeri, Instagram zvezde i YouTuberi?

Do pre deceniju (ili malo više) intervjui sa nosiocima javnih funkcija su se dogovarali nedeljama, pa i mesecima unapred. Onda bi novinar prikupio materijal, napisao pitanja, poveo fotografa, zakazao intervju… Pa bi urednik taj intervju korigovao, a neretko se dešavalo i da taj intervju bude štampan ili emitovan i sa zakašnjenjem.

Političke kampanje su se uglavnom sastojale od javnih tribina, skupova i kampanje ‘od vrata do vrata’, dok su, podmlatci stranaka bili zaduženi za lepljenje plakata i podelu raznog materijala. Televizija, štampa, pa i radio su bili de facto ključni (i jedini igrači) u javnom prostoru.

Deceniju kasnije, veliki broj građana u regionu je na internetu, a većina ima i profile na društvenim mrežama. Dele se vesti, objave i klipove sa YouTubea, komentarišu objave prijatelja. I tu su mnogi savetnici za medije i PR stručnjaci videli svoju šansu. A tu šansu su najviše iskoristile – političke stranke i vlade.

Čovjek ili robot?

Termin ‘bot’ je skraćenica od reči ‘robot’, a označava softver ili kombinaciju softvera i hardvera koji obavlja specifičan zadatak ili posao. Tako postoji bot softver koji prikuplja informacije o vremenskim uslovima, stanju u saobraćaju, ili na primjer botovi koji prikupljaju vesti o poznatima. Početkom 2010. godine, a uz sve veću popularnost Facebooka i Twittera, pojavljuju se i bot-nalozi na društvenim mrežama, koji donose vesti na određenu temu. Iz njih su nastali i čitavi servisi kao što je (bio) TweetBot, koji je automatizovano twitovao umesto vas.

Ubrzo su i mediji širom sveta shvatili da na Twitteru, Facebooku i drugim društvenim mrežama korisnici uživo prenose događaje koji kasnije postaju vesti. Možda i prva masovna kampanja dezinformacija na društvenim mrežama desila se sa početkom tzv. ‘Arapskog proleća’ – serije protesta u Egiptu, Libiji i Siriji. Sa početkom sukoba u Siriji, dok strani novinari još uvek nisu znali šta se zapravo dešava na terenu, mnogi nalozi na Twitteru, često automatizovano su koristili tag #Syria da šire vesti koje su odgovarale vlastima.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako vam na Facebooku zahtev za prijateljstvo pošalje nalog koji ima na profilu sliku iz crtanog filma, naziv profila pozantog glumca ili lika iz stripova – znajte da je reč o botu. Ako vas na Twitteru prati nalog kome su sve objave vezane za nekog političara ili stranku – reč je o botu. Često se na Twitteru i sami botovi upuštaju u rasprave ili polemike – ne shvatajući da zapravo rade isti ‘posao’.

Prvo “masovno” korišćenje društvenih mreža u korist izborne pobede je svakako bila kampanja Donalda Trampa 2016 godine. Tada još uvek ekscentrični milijarder i rijaliti zvezda, gotovo niko nije davao šanse Trampu protiv Hilari Klinton. Niko, sem Twitter korisnika. Naime, izborni tim republikanaca je tada osmislio hešteg (oznaku) na Twitteru za sve one koji su podržavali republikance – #MAGA. Skraćenica od ‘Make America Great Again’, ovaj slogan i hešteg su dnevno bili tvitovani ili retvitovani i više od milion puta.

Posle samo nekoliko meseci, #MAGA je postala ‘catchphrase’ širom SAD, a objave Trampovog tima na društvenim mrežama su značajno mobilisali republikanske glasače, i na kraju doneli Trampu mesto u Beloj kući. I u istoriji. Donald Tramp, danas predsednik SAD, ne menja dobitnu formulu – najpraćeniji je twitteraš na svetu, a često na ovoj mreži i smenjuje svoje saradnike, ili se obračunava sa demokratama.

Svjetsko, a naše

Poučeni Trampovom pobedom, i balkanski političari i stranke, inače ‘alergični’ na bilo kakve novotarije i promene, počeli su da masovno koriste društvene mreže pre nekoliko godina. Na Balkanu, ovo ima još jednu dimenziju – naime, društvene mreže su najjeftiniji, a često i jedini način da male partije, pokreti i udruženja, ali i opozicioni političari dopru do potencijalnih glasača i javnosti. Ovo je postalo toliko rasprostranjeno, da nećete naći nijednog političara u regionu (pa čak i one lokalne, često i na protokolarnim funkcijama) koji nemaju svoju FB stranicu, Instagram nalog, a vrlo često i plaćene Facebook i Twitter oglase (sponsored page).

U Srbiji većina poslanika i parlamentaraca redovno svoje pratioce obaveštava o aktivnostima u parlamentu, a neretko se Twitter rasprave i debate pretvaraju u prave ‘ratove’, sa morem botova na obe strane. Naravno, u aktivnostima internet promocije prednjače funkcioneri i članovi vladajućih partija. Jedna narodna poslanica, iz vladajuće koalicije, gotovo svakodnevno do detalja prenosi svoja izlaganja u Skupštini Srbije, ima svoju Facebook stranu, Instagram naloge, pa i YouTube nalog na kome se nalaze čak i gostovanja na lokalnim televizijama. Treba reći da i opozicija animira svoje aktiviste da što više koriste društvene mreže, iz prostog razloga – skoro svako danas ima smartfon, pa im to predstavlja besplatni marketing. Tu su i video poruke, reklame i oglasi na servisu YouTube, te vas ne treba iznenaditi kada vam (ne)omiljeni političar ‘iskoči’ između dva video klipa.

U međuvremenu, ‘botovi’ i internet marketing na društvenim mrežama su postali legitimno sredstvo političke borbe širom sveta. Neretko se u slučaju vanrednih dešavanja u nekim zemljama onemogućava kompletan pristup Internetu, kako bi se smanjila mogućnost širenja (dez)informacija – najnoviji primer su dešavanja na Kašmiru i Hong Kongu.

I na Balkanu postoje usluge ‘online brandinga’ što je u suštini – zasipanje korisnika društvenih mreža oglasima.

Oni koji su osamdesetih godina prošlog veka čitali Džordža Orvela i njegovu knjigu 1984 nisu ni slutili da će nivo propagande, cenzure i elektronskog nadzora opisan u knjizi, iz današnje perspektive delovati naivno i detinjasto. Nema sumnje da su Internet i tehnologije sastavni deo naših života, i da su tu da ostanu. Kao i internet botovi, veliki i mali.

Izvor: Al Jazeera