Oglasi

Je li Srbija korak bliže EU, a korak dalje od Rusije

Uvodi li EU, kroz poglavlje 30, na mala vrata veliki problem - promet GMO proizvoda na srpskom tržištu?
Usvajanjem evropskih pravila Srbija bi trebala da poništi svoje sporazume o slobodnoj trgovini, a najbolniji bi bio prekid sa RusijomAl Jazeera

Da li je otvaranjem dva nova pregovaračka poglavlja – naročito 30., o ekonomskim odnosima sa inostranstvom - Srbija zbilja korak bliža Evropskoj uniji, a korak dalje od Rusije? I da li se, kroz to poglavlje, "na mala vrata uvodi veliki problem" - promet GMO proizvoda na srpskom tržištu?

Preskakanjem prepreke broj 30 na putu ka EU Srbija bi, zapravo, trebalo da poništi svoje sporazume o slobodnoj trgovini, a najbolniji bi, svakako, bio prekid sa Rusijom. Među obaveze spada i dozvola prometa GMO proizvoda na domaćem tržištu kao preduslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), bez kojeg nema ni ulaska u Uniju.

I dok su mišljenja stručnjaka i ljudi od politike podeljena o ekonomsko-političkim posledicama i koristima budućeg raskida sporazuma sa Rusijom (a takođe i Turskom, Belorusijom i Kazahstanom), čini se da su stavovi o GMO mnogo unisoniji i da u tome malo ko vidi ozbiljnije benefite po narod i državu.  

GMO – glas naroda i glas politike

Narodni poslanik i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, autor Deklaracije o GMO usvojene u četiri petine opština u Srbiji, apsolutno nema dilemu - GMO je nepotreban i štetan za narod i državu. Kaže kako otvaranje pregovaračkog poglavlja 30, kao i svih drugih ranije otvorenih, "ne znači istovremeno i njegovo zatvaranje i bespogovorno priključenje EU, jer na kraju se o priključenju EU moraju izjasniti i građani Srbije – ukoliko do tada opstane ovakva EU".

"Vrlo je indikativno da nam se, pre drugih, nameće otvaranje poglavlja koja su na očiglednu štetu Srbije, a u korist EU i multinacionalnih organizacija i kompanija", kaže Ševarlić, podsećajući da je u Srbiji zabranjen uvoz, gajenje i promet GMO i proizvoda od GMO, izuzev za medicinske i istraživačke potrebe u kontrolisanim uslovima.

"Po tome je naša zemlja prepoznatljiva u svetu, a takvo opredeljenje jednoglasno su potvrdili i odbornici u 136 opština i gradova ili 80,5 posto od ukupno 169 opština i gradova u Srbiji. To je nezabeleženo u bilo kojoj državi u svetu", naglašava Ševarlić, razočaran što nema očekivanu podršku u srpskom parlamentu, a takav odnos naziva "žalosnim".

Naime, Skupština nije prihvatila njegov predlog "krovne" Deklaracije o GMO i proizvodima od GMO, nadograđen samo jednom tačkom - obavezom parlamenta da, pre donošenja novog ili izmena i dopuna postojećeg zakona o GMO, raspiše referendum i pita građane da li su za ili protiv "uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO u Srbiji?"

'Poslanici kao poslušnici'

Ševarlić kaže kako u 136 opština i gradova, čiji su se odbornici izjasnili 'za', stanuje čak 223 od ukupno 240 narodnih poslanika i zaključuje kako ti poslanici, izuzimajući njih sedam "ne predstavljaju svoje sredine u kojima žive, već su poslušnici partijskih lidera koji ih prema tom kriterijumu rangiraju na izbornim listama".

Šervarlić je uveren da mnogima u svetu smeta što je većina u Srbiji protiv GMO i da bi se to protivljenje jasno pokazalo na referendumu.

Ako bi se, pod pritiskom SAD, WTO i EU, dozvolio promet GMO i proizvoda od GMO, Ševarlić tvrdi kako bi nastupilo nekoliko "katastrofalnih posledica". Taksativno ih nabraja: još veća dominacija uvozničkog lobija u Srbiji; povećanje uvoza u spoljnotrgovinskom bilansu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i platnog bilansa Srbije; pogoršavanje kvaliteta hrane i moguće štetne posledice po zdravlje građana.

Srbija bi, tvrdi Ševarlić, izgubila nacionalni imidž zemlje bez GMO. Istovremeno, nastao bi još veći jaz između poljoprivrednika - na jednoj strani su agrobiznismeni koji bi da na velikim uređenim kompleksima gaje i GMO, a na drugoj bi ostali poljoprivrednici sa organskom proizvodnjom i malim posedima, koji su kategorično protiv GMO.

"Umesto da imamo robu bez GMO na tržištu, mi smo prokockali taj period. Ko nas je to sprečava i čiji je interes da radimo takve stvari na sopstvenu štetu jer bismo imali i zdraviju hranu i pozicionirali se kao proizvođač 'non GMO' u svetu", nezadovoljan je Ševarlić.

Prehrambena suverenost

Na nedavnom forumu "Hrana za Evropu" u Vrdniku i raspravi o strategiji ekonomskog i društvenog razvoja Srbija 2040. godine, zabrinjavajuće je zazvučalo pitanje profesorice Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjane Brankov - da li će Srbija tada uopšte biti prehrambeno suvereno država?

"Suština prehrambene suverenosti mora biti pravo svakog naroda da utvrdi vlastite poljoprivredne i prehrambene sisteme, fokusirajući se na stratešku proizvodnju, a ne na interese velikih korporacija i trgovinskih lanaca", ocenila je Brankov.

Ona je upozorila da za svaku državu seme predstavlja "poslednju liniju odbrane prehrambenog suvereniteta". Drugim rečima, pitanje odnosa prema genetski modifikovanim proizvodima (GMO) "neodvojivo je od celokupne agrarne politike".

Brankov je autorica knjige Hrana budućnosti ili bioterorizam i ubraja se među vodeće stručnjake u Srbiji koji se obiljem argumenata suprotstavljaju uvođenju GMO. Među najupornijim je zagovornicima uvođenja ustavne zabrane GMO, ombudsmana za hranu i usvajanja nacionalne strategije za ishranu dece.

Političari podijeljeni

Otvaranje poglavlja 30 prate i sve glasnije primedbe euroskeptika i protivnika eurointegracija Srbije.

Predsednik opoizicione Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović poručuje da će slobodan promet genetski modifikovanih proizvoda i raskid svih sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Ruskom Federacijom, ostaviti "izuzetno negativne posledice".

"Krajnje je vreme za otvaranje javne rasprave o evropskom putu Srbije", smatra Jovanović.

Tvrdi da sporazum o slobodnoj trgovini sa Moskvom ima "veliki privredni i diplomatski značaj", to jest da je "izuzetno značajan za privlačenje stranih investicija i povećanje srpskog izvoza".

Zvanična politika, pak, nastoji da zvuči utešno i ohrabrujuće, pa se iz Vlade Srbije stižu poruke i objašnjenja da nije sve tako crno kao što se mnogima čini.

Resorni ministar Rasim Ljajić podseća da će sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusima, Belorusima, Turcima i Kazahstancima biti na snazi sve formalnog časa ulaska Srbije u EU, kad stupaju na snagu svi ugovori i sporazumi koje je potpisao Brisel.

"Benefiti koje ćemo ostvariti ulaskom u EU su daleko veći od ovih koje imamo sa sporazumima koje smo potpisali sa pomenute četiri države. Do našeg punopravnog članstva, srpski privrednici će iskoristiti vreme za stvaranje trajnih veza i odnosa", tvrdi Ljajić.

Eho tih objašnjenja u medijima naglašava i Ljajićeva pomoćnica u Ministarstvu trgovine i turizma Olivera Jocić.

"Korist je mnogo veća od šteta, jer tada možete da koristite druge trgovinske ugovore sa trećim zemljama koje EU ima sa Južnom Korejom, Kanadom…", tvrdi Jocić.

U tumačenjima za i protiv ona insistira kako je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji - a time i za uspešno zatvaranje poglavlja 30 - "promet, a ne gajenje genetski modifikovanih organizama".

Dug je put…

Iz sadašnje perspektive gledano - dug je i dalek put do članstva u EU, a Srbiji će politička i ekonomska poputnina biti sve teža.

Kad je reč o GMO, Ševarlić postavlja logično pitanje – zašto ne omogućiti građanima da se, kao na izborima, izjasne referendumom, za koji postoje socijalni, ekonomski, zdravstveni, pa čak i verski razlozi – jer GMO nije u skladu sa halal i kosher standardima. Navodi primer da je u Peruu uveden desetogodišnji moratorijum na GMO, dok su Švajcarci propisali obavezu referendumskog izjašnjavanja svake pete godine.

Najveći udar, upozorava Ševarlić, pretrpeće srpski proizvođači semena - Institut za kukuruz u Zemun Polju, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci i drugi. Na to upozorenje nadovezuje se i poruka Tatjane Brankov da za svaku državu seme predstavlja "poslednju liniju odbrane prehrambenog suvereniteta".

Ševarlić, pak, svoj apel i poruku svodi na jednostavan jezik: "Teško narodu i državi koje tuđa kutlača hrani!"

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.