Je li Rusija zaista izbjegla najgori scenarij?

U Rusiji, mnogi su iskoristili prvomajski vikend za izlet na vikendicu i druženja na otvorenom, uprkos preporuci vlasti da se samoizoluju. A bilo je ovih dana mesta i za politiku. Levičarske stranke, poput komunista i “Leve fronte”, organizovali su balkonske i onlajn proteste, dok su nekoliko aktivista tražili ostavku vlade uživo, u blizini Kremlja.

Međutim, glavni politički događaj 1. maja, koji je izazvao široko interesovanje moskovske publike, ipak je propao. Glasnogovornica Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova pozvala je Alekseja Navaljnog, lidera ruske opozicije, na “onlajn duel” zbog različitih pogleda na putovanje građana u inostranstvo, ali je brzo odustala od razgovora. Stvar je u tome da Kremlj ne dozvoljava zvaničnicima da kontaktiraju s Navaljnim (a njegovo je ime, usput rečeno, zabranjeno na ruskoj televiziji). Prema tome, pademija korona virusa ne sme da donese nikakve poene kritičarima ruskih vlasti.

Šesta pozicija na listi zaraženih zemalja

Za praznike u Moskvi nije bilo novih ograničenja, osim već poznate naredbe za ostanak kod kuće, nošenja maski i fizičkog distanciranja. U Rusiji je ceo april bio proglašen neradnim zbog korona virusa, a posle 11. maja očekuje se popuštanje nekih mera zabrane.

Rusija se zadnjih dana popela na šesto mesto na listi zemalja sa najviše zaraženih COVID-19. Samo u poslednja 24 sata otkriveno je 10.633 obolelih, čime se broj ukupnih infekcija u zemlji porastao na 134.687. Od posledica korona virusa umrlo je 1.280 ljudi (podatak na dan 3. maja).

U Moskvi obolelo je više od 62 hiljada ljudi. Ali, kako navodi gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, to je samo oko dva odsto stanovništva koje se procenjuje na 12,7 miliona ljudi. Gradske vlasti kažu da će narednih dana povećati kapacitet bolničkih kreveta na 28 hiljada, a najteži dani tek dolaze.

Među novoobolelim je ruski premijer, pedesetčetvorogodišnji Mihail Mišustin, koji je bio imenovan za predsednika vlade u januaru 2020.

Sve više VIP pacijenata

Ruska televizija objavila je 30. aprila snimak na kome Mišustin obaveštava predsednika Vladimira Putina da je pozitivan na korona virus, te da ide u samoizolaciju. Posmatrači navode da je javnost obaveštena o bolesti jednog od najviših ruskih zvaničnika po prvi put od 1996. godine, kada je predsednik Boris Jelcin imao operaciju na srcu.

Ova vest je pokrenula val spekulacija da se Mišustin možda neće vratiti na čelo vlade. Ali, u Kremlju to za sad negiraju. Mišustina privremeno menja prvi potpredsednik Vlade Andrej Belousov, koji je ruskim stručnjacima poznat kao član Putinovog tima, čvrst državnik i pobornik pritiska na biznis. Upravo pod njegovim vođstvom, vlada bi trebalo da u narednih dana predloži plan izlaska zemlje iz karantina.

Mišustin nije jedini bolesnik u ruskoj vladi. U petak je objavljeno da su hospitalizovani s korona virusom ministar građevine i komunalnih poslova Vladimir Jakušev i njegov zamenik Dmitrij Volkov. A portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako bi uverio javnost da zdravstveno stanje Vladimira Putina nije ugroženo, izjavio je za medije da je “zaštita ruskog predsednika na najvišem nivou”.

Međutim, krajem marta je od korona virusa oboleo glavni lekar bolnice “Komunarka”, Denis Procenko, ubrzo nakon što se tokom inspekcije sreo sa Putinom. Kao i mnogi Rusi u vreme pandemije, šef države radi na daljinu, vladajući uz onlajn sastanke. A svakodnevno ga testiraju na COVID-19.

Zdravstveni radnici traže zaštitu

Međutim, ispostavilo se da redovno testiranje na korona virus ne mogu sebi priuštiti mnogi zdravstveni radnici. Iz dana u dan mediji objavljuju o lekarima koji se žale na nedostatak testova i zaštitne opreme u bolnicam, na loše uslove rada, te skrivanje podataka o zaraženom osoblju.

Kako bi privukli pažnju javnosti i istražnih organa, lekari snimaju video poruke žaleći se na nemar nadređenih, ozbiljne propuste i masovnu infekciju u bolnicama. Zdravstvenim radnicima teško je, pored svega, doći do dodatnih isplata koje su vlasti obećale za neposredni rad sa zaraženim pacijentima, te u slučaju inficiranja COVID-19 na radnom mestu.

Popuštanje ograničenja

Nakon majskih praznika vlasti planiraju postepeno krenuti sa ukidanjem restriktivnih mera uvedenih kraj marta. Tačni rokovi za ukidanje “režima samoizolacije” su nepoznatii, s obzirom da Rusija još nije dostigla vrh epidemije. No, Vladimir Putin naložio je regionalnim šefovima da izrade planove za izlazak iz karantina, zavisno od situaciji na terenu.

Među prvim koracima, kažu zdravstvenih stručnjaci, trebalo bi dopustiti kratke šetnje sa decom, jutarnje trčanje, te druge sportske aktivnosti na otvorenom, uz obavezno fizičko distanciranje što se tiče rada kafića, restorana ili tržnih centara, o tome još nema govora. Radi se pre svega o malom i srednjem biznisu koji nije dobilo značajniju podršku od strane vlade, osim odgađanja plaćanja nekih poreza i obveza. A da ne govorimo o neposrednoj finansijskoj podršci građana koju zahteva deo opozicije i domaćih ekonomskih stučnjaka.

Najdublja ekonomsku kriza od kraja kumunizma?

Samo u Moskvi prihod gradskih preduzeća u aprilu smanjio se zbog epidemije za 30-40 odsto. Procenjuje se da će u narednim mesecima za 20-30 odsto smanjiti i prihodi građana. A trećina velikih ruskih preduzeća već sada imaju probleme sa otplatom kredita.

Izgledi za oporavak privrednih aktivnosti još uvek su nejasni, dok su prognoze sve manje optimistične. Među ekonomskim posledicama pandemije stručnjaci navode rizik da će Rusija ostati faktički bez srednje klase.

Prema zvaničnoj statistici, u februaru 2020. godine 3,4 miliona ljudi u Rusiji ili 4,6 odsto radne snage smatralo se nezaposlenim. Ministarstvo rada ne isključuje da će se broj nezaposlenih povećati na šest miliona. A ovog leta Rusiju čeka možda najdublja ekonomsku kriza od kraja kumunizma.

Izvor: Al Jazeera