Između vladike Jovana i Kosova

Kaže se da je komšija bliži nego košulja, ali u realnosti na Balkanu nije uvek tako.

Spor, SPC, MPC, Beograd, Skoplje, Kosovo, Albanci, Grčka, Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Jovan Vraniševski, Preševo
Crkva Sv. Dimitrija u Skoplju: Spor SPC-a i MPC-a datira od proglašenja autokefalnosti MPC-a 1967. godine [AP - Ilustracija]

Piše: Ratko Femić

Makedonci često znaju da se požale da im Grci ne priznaju ime države, Bugari osporavaju naciju, a Srbi ne priznaju crkvu.

Pitanje odnosa između Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve i stav prema Kosovu, bar prema oceni predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića, jedina su dva otvorena pitanja između Srbije i Makedonije.

On i makedonski premijer Nikola Gruevski složili su se da rade na njihovom rešavanju.

Politika i crkva

Dosadašni stav i srpskih i makedonskih vlasti je bio da je spor između MPC-a i SPC-a crkveno pitanje, koje treba da rešavaju vladike, ali taj problem do sada nije rešen.

Među ovim crkvama ne postoje nikakve razlike dogmatske prirode, ali su njihovi odnosi odavno izašli iz okvira isključivo verskih pitanja. Da nisu, toj temi ne bi bilo mesto na susretima predstavnika državnog vrha Srbije i Makedonije.

Ovaj problem je inače podložan politizaciji, jer se smatra da je tvrđa struja u SPC-u pod uticajem Grčke crkve. Grčka se protivi nazivu Makedonija, a samim tim bi se protivila i davanju samostalnosti crkvi koja bi ponela makedonsko ime.

Pomoć u rešavanju crkvenog spora nudio je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Šta bi značilo posredovanje država u crkvenom raskolu, osim možda zahteva srpskih vlasti za puštanjem na slobodu vladike Jovana Vraniškovskog?

Dosadašni stav i srpskih i makedonskih vlasti je bio da je spor između MPC-a i SPC-a crkveno pitanje koje treba da rešavaju vladike, ali taj problem do sada nije rešen.

Inicijativa za rešavanje problema je dobra, ali kada je reč o sekularnim državama koje su odvojene od crkve, njihovi premijeri i predsednici nema šta da traže u crkvenim sporovima.

Spor SPC-a i MPC-a datira od proglašenja autokefalnosti MPC-a 1967. godine. SPC je šezdesetih godina priznala autonomiju makedonske crkve, ali u svom sastavu. Crkvena vrhuška ne osporava pravo na autokefalnost MPC-u, ali je problematičan način na koji je ona stečena. Prema objašnjenjima iz SPC-a da je makedonski kler ostao u sastavu SPC-a do raspada Jugoslavije bilo bi prirodno da dobiju autokefalnost.

Dogovorom u Nišu 2002. godine problem je bio na putu rešenja, ali ni ovaj pokušaj nije uspeo.

SPC u Makedoniji deluje kroz Pravoslavnu ohridsku arhiepiskopiju. U odnosima dveju crkava, ali i dve države, problem je i vladika ohridski Jovan Vraniškovski, koji se, posle dogovora u Nišu, priklonio SPC-u, MPC ga je raščinila i od tada počinju njegovi problemi.

Nekoliko puta je hapšen za različite prekršaje i krivična dela, od narušavanja javnog reda i mira, preko raspirivanja etničke mržnje, sve do finansijskih malverzacija. Poslednji put je uhapšen na grčko-makedonskoj granici pošto je prethodno u odsustvu osuđen na dve i po godine zatvora zbog pronevere 250.000 evra. SPC tvrdi da je reč o političkom progonu, a Amnesty International i Freedom House saopštili su da je arhiepiskop Jovana zatočenik savesti, na osnovu državnog progona na verskoj osnovi.

 Negodovanje Albanaca

Drugo otvoreno pitanje, koje je pomenuo srpski premijer je makedonski  stav o Kosovu. Srbija već sarađuje sa mnogim državama koje su priznale kosovsku nezavisnost, a i uspeh u evrointegracijama joj zavisi od stava država koje su bile glavni promoter i međunarodni lobisti nezavisnosti Kosova.

Makedonija je još u oktobru 2008. godine priznala Kosovo, a premijer Srbije dobro zna da značajno revidiranje makedonskog stave nije realna opcija.

Srbija i Makedonija imaju neke slične probleme i zajednički interes - članstvo u Evropskoj uniji i što brže dobijanje datuma za početak pregovora. Na tom putu moraju da normalizuju odnose sa svim susedima, pa tako i Beograd mora da ispuni zahtev Brisela za normalizacijom odnosa sa Prištinom, a Makedonija sigurno ne bi želela da zaoštravanjem odnosa sa Kosovom ugrozi pozicije u smislu napretka u evropskim integracijama. I ne samo to, jer u Makedoniji četvrtinu stanovništva čine Albanci, a donošenje odluka koje bi bile uperene protiv interesa Kosova povlači za sobom i rizikovanje etnički motivisanih nemira.

Inicijativa za rešavanje problema je dobra, ali kada je reč o sekularnim državama koje su odvojene od crkve, njihovi premijeri i predsednici nema šta da traže u crkvenim sporovima.

Albanske partije u Makedoniji protestovale su zbog boravka srpskog premijera u Skoplju. Njihovi lideri smatraju da nije vreme za Dačićevu posetu, zbog toga što je srpska policija uklonila iz centra Preševa spomenik poginulim pripadnicima bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Međeđe i Bujanovca - paravojne jedinice Albanaca iz Preševske doline koja se 2001. sukobila sa srpskim snagama bezbednosti.

I makedonske bezbednosne snage su se iste godine borile protiv Oslobodilačke albanske armije u kratkotrajnom ratu.

Bliži komšija nego košulja

Srpski premijer kaže da "Makedoniji ne preti opasnost sa severa za njen opstanak i identitet, a da Srbija, u političkom smislu, može samo da pomogne ukoliko ta opasnost preti sa nekih drugih strana".

Kaže se da je komšija bliži nego košulja, ali u realnosti na Balkanu nije uvek tako. Tih strana o kojima Dačić govori ima dosta, ali kako i koliko Srbija, koja i sama ima gomilu problema, može da pomogne?

Srbija i Makedonija imaju neke slične probleme i zajednički interes - članstvo u EU i što brže dobijanje datuma za početak pregovora. Na tom putu moraju da normalizuju odnose sa svim susedima, pa tako i Beograd mora da ispuni zahtev Brisela za normalizacijom odnosa sa Prištinom, a Makedonija sigurno ne bi želela da zaoštravanjem odnosa sa Kosovom ugrozi pozicije u smislu napretka u evropskim integracijama.

I predsednik Nikolić nudio se da posreduje u sporu oko imena sa Grčkom, a osim odnosa sa Atinom, problem Skoplja su i odnosi sa Sofijom.

Pitanje je i šta bi Beograd očekivao zauzvrat s obzirom na platformu kojom se zahteva autonomija za srpsku zajednicu na severu Kosova? Bilo kakav nagoveštaj moguće promene granica na Balkanu, čemu se protivi i Brisel, u Skoplju donosi zebnju.

Kada se albanski premijer Sali Berisha na proslavi albanskog Dana zastave obrati sunarodnicima rečima "od Preveze do Preševa, od Skoplja do Podgorice", u Beogradu i Skoplju, ali i Atini, te reči nemaju baš svečan karakter.

Lako manipulisati

Iako se često može čuti da je sejanje straha od "velike Albanije" samo plod propagande tome su doprineli i sami albanski lideri. potpredsednik Skupštine Kosova Xhavit Haliti je izjavio da će "tražiti dio Makedonije ako dođe do promjena granica Kosova", a direktor Instituta za regionalne prognoze i savetnik trojice albanskih premijera Kocha Danaj kaže da bi već ove godine mirnim putem trebalo da bude formirana nova albanska država, koja bi objedinila sve albanske teritorije.

Doduše, izjave albanskih lidera o nezaustavljivom ujedinjenju svih albanskih teritorija često se odnose na "jedinstvo u naručju Evrope", ali mogu imati i dvostruku poruku - za evropejce, ali i one ekstremnije elemente. Dokonim ljudima je lako manipulisati, a nezaposlenost u balkanskim državama u kojima žive Albanci ide od 30 do 50 odsto. SFRJ je bila okružena BRIGAMA (početna slova imena susednih država), njenim raspadom nestao je i ovaj akronim, ali su novonastale države dobile neke nove brige.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Teme: 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.