Između starih snova i nove realnosti

Predsjednik Srbije će dosadašnji metod tumaranja u mraku morati da zamijeni uvažavanjem interesa albanske strane.

Beograd, Priština, Dijalog, Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Platforma, Boris Tadić, Preševo
Albanska strana je jedini pravi partner Srbije [EPA]

Piše: Marko Matić

Poslednja runda dijaloga između Srbije i Kosova, prva nakon objavljivanja pregovaračke platforme Beograda, pokazala je da će isključiva namena tog dokumenta biti usmerena prema domaćoj javnosti. Paralelno sa puštanjem dimne zavese za anesteziranje tvrdokornih srpskih nacionalista, dijalog je nastavljen prema ranije dogovorenoj agendi, nezavisno od novog spiska želja zvaničnog Beograda.

Tako je u praksi, već na prvom koraku, potvrđeno ono što je srbijanski premijer u poverenju rekao svojim najbližim saradnicima – da bi ostvarenje svega trećine od onoga što je sadržano u platformi, predstavljalo veliki uspeh.

Sama platforma je, po svemu sudeći, svoj debakl doživela i pre svog zvaničnog objavljivanja. Posle nekoliko meseci iščekivanja i nade da će nove srbijanske vlasti budućim odnosima sa Kosovom prići sa više realizma u odnosu na svoje prethodnike, zvanični Beograd je napokon otkrio svoje pregovaračke karte. Međutim, već i samu radnu verziju platforme skrojene u kabinetu predsednika Nikolića, Priština je odlučno odbacila, a na upadljivo hladan prijem naišla je i u međunarodnoj zajednici.

Ozbiljne razlike

Od Nikolićevog nacrta javno se ogradio i premijer Dačić, a upadljivo je bilo i ćutanje Nikolićevog saborca i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, što je ukazalo na ozbiljne razlike koje po pitanju Kosova postoje između predsednika i Vlade. Iskazana disharmonija unutar samog državnog vrha predstavljala je jasan signal da platforma nema podršku čak ni u samoj vladajućoj koaliciji, što je veštački stvorena očekivanja u pravcu sticanja šire međunarodne podrške izjednačilo sa nemogućom misijom.

Uvidom u sadržaj platforme, ali i način na koji je nastala, uočljivi su njeni brojni suštinski nedostaci. Iako je Nikolić, još proletos najavio organizovanje javne debate radi definisanja budućih odnosa sa Kosovom, ona je u potpunosti izostala. Posao izrade tog važnog dokumenta prepušten je uskom krugu ljudi iz Nikolićevog kabineta, sastavljenog pretežno od nekadašnjih Šešeljevih kadrova, od kojeg se nije ni moglo očekivati bilo šta više od oživljavanja već prevaziđenih ideja na bazi kojih se, umesto normalizacije budućih odnosa, srbijanski državni vrh radije upustio u razmatranje unutrašnjeg preuređenja Kosova.

Iskazana disharmonija unutar samog državnog vrha predstavljala je jasan signal da platforma nema potporu čak ni u samoj vladajućoj koaliciji.

Umesto da su se kreatori platforme fokusirali na izgradnju budućih odnosa Srbije i Kosova, dokument je obuhvatio samo jedno pitanje koje preferira zvanični Beograd – položaj kosovskih Srba. U detaljnoj razradi tog pitanja su, međutim, u potpunosti ignorisani svi procesi koji su se na Kosovu dogodili od proglašenja nezavisnosti do danas, a u njegovu osnovu su utkani prevaziđeni koncepti teritorijalizacije i getoizacije kao načina za rešavanje problema položaja manjina.


Platforma se poklapa sa ranije
odbačenim Tadićevim Planom [Reuters]

Tematski posmatrano, Nikolićeva platforma se poklapa sa ranije odbačenim Planom u četiri tačke bivšeg predsednika Borisa Tadića. Sadržinski, ona je detaljnije razrađena i do svog logičnog ishodišta doveden Tadićev plan, za čiju su realizaciju, baš kao i sada, partneri traženi na pogrešnoj adresi.

Ključne slabosti

Umesto da se formuliše predlog koji bi mogao da zainteresuje zvaničnu Prištinu kao legitimnog partnera u pregovorima, Nikolić se, kao i Tadić, odlučio da potpuno ignoriše postojeći pregovarački proces i da lobiranjem kod međunarodnih činilaca u agendu uvrsti zahteve za jednostranim ustupcima od kosovskih vlasti. U tom kratkovidom naumu bez odgovora je ostalo ključno pitanje – zbog čega bi zvanična Priština pristala na jednostrane ustupke ukoliko joj u Nikolićevoj platformi ništa nije ponuđeno zauzvrat?

Ključne slabosti platforme logična su posledica nespremnosti zvaničnog Beograda, da se najzad uhvati ukoštac sa ključnim problemom statusa Kosova, što je pitanje koje prethodi svim drugim spornim temama. Pored spora oko statusa i položaja Srba na Kosovu, u albansko-srpskim odnosima poslednjih dana eskalirao je i problem položaja albanske manjine u Preševskoj dolini.

Ključne slabosti platforme logična su posledica nespremnosti zvaničnog Beograda, da se najzad uhvati u koštac sa ključnim problemom statusa Kosova.

Uprkos svim razlikama koje stoje u osnovi problema položaja manjina sa obe strane granice, već sada je potpuno jasno da će, po sistemu spojenih sudova, bilo koje rešenje za sever Kosova gotovo automatski dovesti do zahteva iz Preševa za istim takvim tretmanom Albanaca iz južne Srbije.

Kao nužnost se nameće potreba da se do rešenja za problem manjina dođe u okviru mehanizma paralelnih statusa koji bi doveo do jednog integralnog sporazuma kojim bi u paketu bili regulisani statusi manjina s obe strane granice.

Osim zahteva za brisanjem sporne odredbe o prekidu postojećeg tehničkog dijaloga, oko ostalih predloga iz Nikolićevog dokumenta, ključni međunarodni akteri se nisu zvanično izjašnjavali, ali njihovo ćutanje i odsustvo podrške jasan je znak neslaganja sa predloženim rešenjima. Na gotovo identičan način, pre godinu dana, odbačen je i Tadićev plan u četiri tačke. S obzirom da i Nikolićeva platforma pati od identičnih nedostataka, kao i plan njegovor prethodnika, izvesno je da će i ona u konačnici doživeti istu sudbinu.

Odustvo realnosti i praktična nesprovodivost predloga koje je su Nikolićevi savetnici izneli u svom dokumentu, ostavili su utisak da njihov cilj nije ni bio doprinos rešavanju postojećih sporova sa Kosovom, već pre svega pridobijanje domaće javnosti za neke teške odluke koje će vlasti u Beogradu morati da donesu. Tome u prilog govore i rezultati četvrte runde dijaloga u kojoj predlozi iz platforme nisu ni pomenuti, dok je napokon otvorena tema ukidanja paralelnih bezbednosnih struktura Srbije na severu Kosova.

Dobra strana

Beogradu je iz ključnih međunarodnih krugova već stavljeno do znanja da se od njega u narednom periodu očekuje da faktičkom, ako već nije moguće i formalnom, promenom pristupa nastavi sa postepenim uklanjanjem prepreka potvrđivanju kosovske nezavisnosti na međunarodnoj sceni, a pre svega po pitanju članstva u međunarodnim organizacijama. Sa platformom ili bez nje, Nikolić i njegovi koalicioni partneri će dosadašnji metod tumaranja u mraku morati da zamene jednim realističnijim pristupom koji će mnogo više morati da uvažava interese i stavove albanske strane koja u konačnici i jeste jedini pravi partner u pregovorima za postizanja budućih dogovora.

Čini se da je jedina dobra strana priče oko platforme možda to što je Dačić tokom dosadašnjih pregovora jasno demonstrirao da se tog dokumenta Beograd neće striktno pridržavati. Pokazalo se i ovoga puta da nedostatak ideja i ostvarivih vizija, nove srbijanske vlasti uspešno kompenzuju neočekivanom količinom pragmatizma koji pokazuju prema zahtevima međunarodne zajednice. Iako je više nego jasno da ta formula, kao i njeni protagonisti, ima ograničen domet i rok trajanja, nesporno je da ona za sada uspešno funkcioniše.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

Teme: 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.