Izborni rezultati – žig na političku sudbinu srpskog društva
Jutro posle izbornog dana koje je svanulo u Srbiji možda je i najbolja metafora onoga što se desilo u nedelju. Posle “veličanstvene i nikada do sada zabeležene pobede” liste koju je predvodio Aleksandar Vučić, nije osvanuo divan i sunčan dan, već sivilo, kiša, vetar i hladnoća nezabeležena za ovo doba godine.
Ako na višestranačkim izborima neko osvoji 189 poslaničkih mandata od ukupno 250, li 74,5 odsto parlamenta, a pri tom tvrdi da je kampanja bila nikada čistija, poštenija i otvorenija za sve, onda to govori da to društvo ima ozbiljnih problema. Kako drugačije objasniti takav rezultat?
Ovo cementiranje parlamenta sa Srpskom naprednom strankom (SNS) je toliko opasno da je srpsko društvo na korak od obnove jednopartijskog sistema. Vicešampion ovih izbora, Socijalistička partija Srbije (SPS), jedva je uspeo da ostvari dvocifreni rezultat, a trećeplasirani Srpski patriotski savez (SPAS) je uspeo da se domogne cenzusa sa četiri odsto glasova.
Ovakvim rezultatom glasanja, ne i izlaznosti, svakako mogu da budu zadovoljni i “bojkotaši”. Ako je cilj bojkota bio da se obesmisli Vučićev sistem, onda rezultati izbora zadovoljavaju taj kriterijum. Da je ostao cenzus od pet odsto, koji je Vučić smanjio upravo da bi obesmislio bojkot, nije dao željeni efekat, jer po prvi put u istoriji višestranaštva u Skupštini Srbije neće sedeti predstavnici opozicije. Da je bojkot u neku ruku uspeo i kada je reč o izlaznosti, govori i činjenica da i u ovim trenucima nemamo podatak kolika je izlaznost. Koristi se podatak koji je izneo Vučić od 50,2 izašlih i to je to.
Vučić bez suparnika
Ali krenimo redom… Lista Aleksandar Vučić – Za Našu decu osvojila je 60 i kusur procenata u odnosu na broj izašlih. Pored novog procentualnog rekorda, ova stranka može da se pohvali i novim rekordom od više od dva miliona glasova. Sve ostale liste, njih 21, osvojile su 1,3 miliona glasova. Gledajući ove brojeve, ne može se ostati ravnodušan. To su ogromni brojevi.
Da je opozicija bila jedinstvenija u bojkotu, Vučić bi osvojio još više procenata i mesta u parlamentu, ali bi među poslaničkim klupama uspela da prođe još koja lista koja je blizu te magične linije od tri odsto. Predsednik Srbije, shodno svom mentalitetu, uživa u ovim brojevima, ali je pred njim mnogo problema. Pitanje je kako će demokratski i slobodarski svet da gleda na te iste brojeve i koliko će konačno da prihvate vapaje slobodnih ljudi u Srbiji, bez obzira što je najavio da će u Vladu Srbije biti uključeni i “kvalitetni ljudi sa lista koje nisu prešle cenzus”.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Vučić na ovim izborima nije imao suparnike. Čak i oni koji su mislili da to jesu, postali su mu saveznici. Rasterećen tog balasta i izvesnim rezultatima izbora, mogao je da uživa u kampanji. Podelio je narodu više od pola milijarde evra kako bi se građani sa 100 evra osetili blagosiljanim posle korone koja još nije prestala i koliko god svi ne mislili tako, to mu je u mnogome uspelo da amortizuje sve one probleme i rigorozne mere koje su zadesile Srbiju tokom epidemije.
Ivica Dačić, u maniru starog političkog vuka, predstavio je sebe kao zadovoljnog posle izbora, iako nema mnogo razloga za tako nešto. Zamislite drugoplasiranog na bilo kojim izborima koji je osvojio nešto manje od deset odsto i još da se time hvali. To je jedina stvar koji može da se podiči – prešao je cenzus. Na izborima pre četiri godine, SPS je u koalicija sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme osvojio 413.770 glasova, odnosno 10,95 odsto. Rekao je Dačić osam dana pre izbora da će podneti ostavku ako osvoji manje glasova sada nego 2016. I naravno da je osvojio i manje glasova, i manje procenata. Ostavku nije podneo, jer je, kaže, osvojio više mandata sada nego pre četiri godine. To je ta obavezujuća reč srpskog političara koja može da se opiše onom narodnom – psi laju, karavani prolaze, a Dačić i dalje ostaje u igri.
Sve ovo mu ne smeta, naprotiv, već i dalje oštri svoje zube pevajući svoje poznate hitove o tome kako je SPS preživeo za razliku od kompletne opozicije. Na stranu to što se i dalje otvoreno nudi Vučiću za koaliciju. Aktuelni šef diplomatije na ovim izborima bi dodatno trebalo da bude istraumiran katastrofalnim rezultatima svoje partije na lokalnim izborima. U mnogim mestima nije uspeo da pređe cenzus, ali to njega i dalje ne sekira.
Cehovi loših procjena
Potpuna enigma za mnoge poznavaoce političke scene u Srbiji je nosilac treće liste po broju glasova, a to je Aleksandar Šapić. Svi su pričali da je izgledno da će on preći cenzus, ali je velika enigma – zašto?
Na politčkoj sceni je igrao na kartu da se nikako ne zamera nikome, da može sa svakim i prosipao teze o patriotizmu. Sam je priznao da ne dira vodeću stranku i da verovatno zbog toga ni ona ne dira njega. Takva politika ga je dovela do toga da je uspeo da pređe cenzus. Već je u izbornoj noći stigao da izjavi kako je spreman na razgovor o koalicionoj saradnji, ali i pohvalio Vučića da se “menja na bolje”.
Kada je reč o strankama koje su još uspele da uđu u parlament, vredi spomenuti da Bošnjaci u Srbiji imaju najviše razloga da budu zadovoljni. Sve tri, nazovimo, struje u bošnjačkom narodu u Novom Pazaru imaće svoje predstavnike. Rasim Ljajić se dokazao i pokazao kao pouzdani Vučićev partner, kako u Vladi tako i na stranačkoj listi. Pored njega, svoje poslanike imaće i bivši muftija Muamer Zukorlić, kao i Sulejman Ugljanin. Pored ove tri liste, od manjina će u parlamentu svoje predstavnike imati Mađari iz Vojvodine i Albanci sa juga Srbije.
Elem, u parlamentu će biti svakoga, sem ijednog predstavnika opozicije ili onih koji su se predstavljali kao alternativa Vučićevoj vlasti. Srpski parlament će odsada samo putem malih ekrana moći da gledaju Vojislav Šešelj, Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Zoran Živković, Gordana Čomić… Ceh loše procene je platio i Sergej Trifunović koji je osvojio nešto više od 50.000 glasova i ostao svetlosnim miljama udaljen od inače smanjenog cenzusa. To je i očekivani rasplet, jer niko nije mogao da veruje da će nekoliko gostovanja na medijima naklonjenim vlasti omogućiti bilo kome da pređe cenzus, što im je svima bio politički cilj. Ako ovi izbori imaju jednu pozitivnu stvar, to je što će i haški osuđenik Šešelj moći samo sa čežnjom da gleda ka parlamentu.
Sa druge strane, predvodnik bojkota Dragan Đilas ima razloga da bude zadovoljan. Pokazao je da je na ovim izborima bilo nemoguće bilo šta da se uradi protiv ovakvog političkog protivnika sa ovakvim nedemokratskim uslovima. Svi koji su pokušali, kako na parlamentarnim, tako i na lokalnim izborima nisu uspeli, uključujući i Šabac i Paraćin.
Srbija je na korak do formalnog jednoumlja. Već devetu godinu to jednoumlje je dominantno, a sada će biti i ozakonjeno. Jedini disonantni tonovi koji su mogući u ovakvoj konstalaciji snaga u parlamentu su eventulni glasovi manjiskih stranaka. U nedelju je stavljen, ne pečat, već žig na političku sudbinu srpskog društva.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera