Izborna lakrdija u Makedoniji

Piše: Risto Popovski

Samovoljno nametnuti parlamentarni izbori na kojima učestvuje samo partija koja ih je raspisala, koja će i trijumfalno pobediti i nastaviti još dugo da vlada pokornim narodom.

Koliko i da podseća na bauk davnih vremena i zvuči neverovatno, ovo je mučna zbilja sa kojom su ovih dana suočeni građani Makedonije

Kao da je malo što duže od godinu dana žive sve teže, u uslovima krize i neizvesnosti, sustigli su ih još i jednopartijski izbori. Nažalost, to nije kraj apsurda i besmisla.
Vladajuća VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog izbore, koje je pripremila da bi na njima praktično sama i učestvovala i pobedila, proglašava jedinim mogućim rešenjem za izlazak iz krize, koja mesecima produbljuje podele, devastira društvene, posebno ekonomske odnose.

Scenario Gruevskog i njegove partije infantilno zaokružuje i „nadgrađuje“ iskrivljene senke prošlosti. Krajnje je besmisleno da partija koja je za deset godina samovoljnom i totalitarnom vladavinom Makedoniju i dovela u krizu kategorično tvrdi da su jedini izlaz neregularni izbori na kojima će sigurno pobediti i ostati na vlasti.

Datumi bez uslova

Dugo su i temeljito Gruevski i njegova partija pripremali ovaj izborni scenario. Sredinom februara Sobranje Makedonije donelo je odluku o odloženom samoraspuštanju, što je presedan u parlamentarnoj praksi, a izbore zakazalo za 24. april.

Opozicija je odbila da učestvuje, a na intervenciju stranih posrednika da nisu ispunjeni uslovi da budu kredibilni, izbori su odloženi za 5. juni. Trebalo je da se prethodno ažurira birački spisak, spreči partijski pritisak i na zaposlene u administraciji i na medije. Obaveza je ostala na papiru, partije praktično nisu ni sele za pregovački sto.

Nije, stoga, nikakvo iznenađenje što je Evropska komisija (EK) kategorično ocenila da ne postoje ni minimalni uslovi za kredibilne parlamentarnih izbore u junu. Upućena je, u petak, i jasna poruka Gruevskom da partije koje će učestvovati na nekredibilnim izborima neće biti „verodostojan partner“ međunarodne zajednice.

Evropska komisija je prethodnim neispunjenim uslovima dodala još jedan, koji se ne može zaobići – ukidanje masovne abolicije. Predsednik Đorđe Ivanov je, sredinom aprila, proglasio masovnu aboliciju kojom je odjednom pomilovao 56 lica. Među njima su i vidni funkcioneri vladajuće VMRO-DPMNE, uključujući i lidera Gruevskog.

Jednopartijski izbori

Pompezno, gotovo svečarski, kao da su jednopartijski izbori najnormalnija stvar na svetu, VMRO-DPMNE je u sredu pred ponoć podnela listu kandidata za izbore. Predvodi je lider partije Gruevski, koga je predsednik Ivanov pomilovao čak pet puta, a na listi ima još nekoliko vidnih imena sa spiska masovne abolicije.

Tri partije iz takozvane „velike četvorke“ odustale su od podnošenja kandidatskih listi, neke kao DUI u poslednjem trenutku. Time je partija Alija Ahmetija, posle višegodišnje složne koalicije sa Gruevskim, ostavila partnera na cedilu.

Ahmeti je odustao od izbora, na sugestiju stranih posrednika. Njegova odluka konačno je srušila je scenario o „legitimnim“ izborima bez opozicije, kojima bi i Gruevski i Ahmeti, koji su u koaliciji gotovo osam godina, ostali na vlasti.

Očekivano, liste kandidata nisu podnele partije u opoziciji – Socijaldemokrati Zorana Zaeva, te DPA, na čijem je čelu Menduh Tači. Ovakve izbore bojkotovale su i manje partije koje su napustile koaliciju sa Gruevskim, kao i novoformirane manje opozicione partije Albanaca.

Dve marginalne, satelitske partije podnele su kandidatske liste. Obe su bliske vladajućoj partiji, a jedna je bila sa njom u koaliciji. Na izborima, za koje se unapred zna da će biti neregularni, ove partije bi izigravale opoziciju.

Dosljedni samovolji

Prema Zakonu, ukoliko se na izbore prijave najmanje dve političke partije, oni mogu da se održe. Državna izborna komisija (DIK), držeći se formalno slova zakona i rokovnika za izbore, prihvatila je liste kandidata. DIK su odavno napustili predstavnici opozicionih socijaldemokrata, a ukoliko to učine i ostale partije koje su odbile da učestvuju na ovakvim izborima, neće biti uslova da se oni održe.

Izvesno je da, posebno posle oštrih upozorenja EU, Gruevski i njegova partija neće ići do kraja i izaći na izbore koji neće biti međunarodno priznati, iako to formalno još nisu saopštili. Glumatanjem normalnosti, kao da su jednopartijski izbori najnormalnija stvar na svetu, Gruevski i njegova partija ostaju dosledni nepopustljivoj samovolji i totalitarnom maniru, kojima su vladali protekle decenije.

Imaju, verovatno, i druge ciljeve. Teško je, u čitavoj lakrdiji od izbora, razabrati zašto su Gruevski i njegova partija išli gotovo do kraja i podneli kandidatske liste. Jedno od objašnjenja je da time pred članstvom i simpatizerima obezbeđuju odstupnicu. Kao, ”eto, mi smo hteli na izbore da rešimo krizu, ali ne daju prokleta opozicija, kao i strani dušmani”, koje kontrolisani mediji uporno blate, a poslednjih nedelja bacaju na njih “drvlje i kamenje“.

Ima i mišljenja da vladajuća partija tvrdokornim insistiranjem da se izbori održe 5. juna, iako zna da je to nemoguće, jača svoje pozicije u pregovorima za izlazak iz krize. Opcija bi, navodno, bila da naprave “ustupak” da se izbori odlože, a da abolicija ostane na snazi, makar i delimično.

Samoponištavanje izbora

Masovne abolicije se, prema nepodeljenim ocenama, nije domisilio sam predsednik Ivanov, već je objavljena na sugestiju partije čiji su funkcioneri najbrojniji na listi pomilovanih.

Trebalo je da se za izbore obezbedi „čist obraz“ za funkcionere koji bi eventualno bili obuhvaćeni istragom Specijalnog tužilaštva.

Efekat je ne samo dijametralno suprotan, već i katastrofalan. Ispalo je da je abolicija ključni promašaj u izbornom scenariju Gruevskog i njegove partije da ostanu na vlasti.

Osiljena u svojoj moći, vladajuća partija bila je uverena da će masovno pomilovanje proći, kao i prethodno brojne samovoljne odluke.

Međunarodna zajednica je oštro osudila masovnu aboliciju. Prvi su ogorčeno reagovali građani koji su se podigli na “šarenu revoluciju” i više od mesec dana na svakodnevnim protestima u Skopju i još desetak gradova odlučno traže ukidanje abolicije.

Samoponištavanje je krajnji efekat abolicije. Masovno pomilovanje je definitivno srušilo scenario za pobedu na jednopartijskim izborima. Građani su na protestima praktično poništili aboliciju, ona je neprimenjiva. Uzalud predsednik Ivanov, već nedeljama, navodno traži način da povuče odluku o pomilovanju.

Usred izborne lakrdije, krajem ove sedmice u Makedoniji je u prvu posetu došao novi specijalni predstavnik Nemačke, ambasador Johanes Hajndl. Njegova misija je priznanje da je prethodno posredovanje evrokomesara Johanesa Hana bilo neuspešno, te da su ambasadori EU i SAD u Skoplju bili nemoćni.

Odlučujući pokušaj

Poseta Hajndla se ocenjuje kao poslednji, odlučujući, pokušaj da se prevaziđe kriza u Makedoniji koja traje više od petnaest meseci. Ciljevi posete nisu objavljeni, susreti sa liderima četiri političke partije bili su relativno kratki, a iz šturih saopštenja teško se može nešto konkretnije razabrati.

Pretpostavlja se da nemački ambasador sa sagovornicima u Skoplju nije pregovarao, već im je predstavio mere za izlazak iz krize, o kojima političke partije treba da se izjasne do njegove posete sledeće nedelje. Vidljiv je i prvi efekat ove dvodnevne posete koja je završena u petak. Neposredno posle susreta sa Hajndlom, lider DUI-ja Ali Ahmeti pokrenuo je inicijativu da se obnovi rad samoraspuštenog Sobranja.

Inicijativom za obnavljanje rada Sobranja praktično se van snage stavlja odluka o izborima 5. juna. Ujedno, to je i kraj lakrdije sa jednopartijskim izborima, koju su Gruevski i njegova partija uprizorili da bi ostali na vlasti.

Ukoliko zasedanje Sobranja bude obnovljeno, a gotovo je sigurno da hoće, traženje rešenja za izlazak iz krize se vraća mesecima unazad. Jedna od opcija je da se formira nepartijska, ekspertska vlada, koja bi, umesto sadašnje, marionetske, pripremila izbore koji bi se održali kada se obezbede uslovi da oni budu kredibilni.

Prvi korak će, svakako biti, ukidanje abolicije. Neizvesno je kako će reagovati Gruevski i rukovodstvo njegova partije kojima je osujećen plan da na jednopartijskim izborima ostanu na vlasti. Bez abolicije oni će biti dostupni istrazi koju Specijalno tužilaštvo vodi o kriminalu i korupciji u vrhovima vlasti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera