Oglasi

I vlast i opozicija u Srbiji prijavljuju prijetnje na društvenim mrežama

Prijetnje prijavljuju i novinari i nevladin sektor, ali tvrde da se ne primjenjuju jednaki aršini.
Neke nevladine organizacije i novinari gotovo redovno dobijaju prijetnje preko društvenih mrežaEPA Ilustracija

Dve nepoznate osobe, osumnjičene da su putem društvenih mreža pretile predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, policija je pronašla za kratko vreme, a potom im je određen i  pritvor u trajanju od 30 dana, zbog, kako je navedeno, “osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo”. Terete se za krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Jedna od njih, koja je putem Twittera uputila vulgarnu poruku Vučićevoj deci, međuvremenu je, osim organima gonjenja, postala poznata i široj javnosti, pošto su mediji preneli njenu fotografiju, ali i nezvanična saznanja da je reč o udovici ubijenog pripadnika kriminalnog miljea, koja je već ranije osuđivana zbog porodičnog nasilja. Drugoj osobi, koja je na Facebooku objavila umrlicu za Vučića, objavljeni su samo inicijali. 

Samo nekoliko dana ranije, saopšteno je da je uhapšena i osoba koja je pretila lideru opozicionog Saveza za Srbiju Draganu Đilasu i njegovoj porodici, ali u informaciji se, osim mesta prebivališta, ne pominje da li je određen pritvor, kao ni o kome je reč.

U julu je uhapšena i jedna osoba zbog pretnji novinarki N1 sa Kosova Zani Camili, ali i u ovom slučaju, osim saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da je osumnjičenom određeno zadržavanje do 48 sati, te da će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu, nije bilo drugih informacija šta se sa uhapšenim kasnije dogodilo.

Poslednjih nedelja, prijave pretnji na društvenim mrežama kao da su učestale, a pomenuti primeri ponovo otvaraju pitanje o jednakosti pred zakonom o Srbiji, odnosno da li se za sve važe jednaki aršini, ali i da li policija treba da reaguje na svaku prijavu pretnje na društvenim mrežama ili, drugačije rečeno, treba li se svako vulgarno obraćanje tretirati kao pretnju.

‘Zaštićeniji i manje zaštićeni’

Dinko Gruhonjić, programski direktor i član Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), smatra da aršini nisu isti za sve.

“Ovde očigledno imamo na delu dvostruke aršine. Osobe koje su zaštićenije i osobe koje su manje zaštićene. Iako ove prve uživaju visok stepen obezbeđenja, što se za mene ne bi moglo reći”, kaže Gruhonjić, koji je i sam često bio izložen pretnjama u, kako kaže, “virtuelnom svetu”.

Prema njegovim rečima, NDNV na mesečnom nivou šalje nadležnim institucijama čitave pakete prijava, odnosno pretnji koje njegovi članovi dobijaju putem društvenih mreža.

“Naše iskustvo kad je reč o rešavanju tih pretnji, na žalost nije dobro. Tačnije, skoro pa ništa od toga nikada nije procesuirano, osim jednog izuzetka koji se desio pre nekoliko meseci, kada su me iz tužilaštva obavestili da su pronašli osobu koja mi je pretila smrću na mom blogu. Ali ne znam šta se kasnije s tim desilo i da li je ta osoba procesuirana i kako je proces završen, odnosno da li je odgovarala za to. Takva informacija nije saopštena”, kaže Gruhonjić.

Pomenuta osoba je ispod njegovog teksta pod nazivom “Krokodilske suze malog Gebelsa i alternativni šovinistički jecaji”, u kojem piše o zločinima srpskih snaga na Kosovu, u komentaru napisala: ““Srešće te jednom jedan Srbin koji voli svoj narod na ulici. Ono što bude usledilo tada će pisati u novinama”.

Osobe osumnjičene da su prijetile predsedniku Vučiću i njegovoj djeci, dobile su po 30 dana pritvora

Tanjug/Rade Prelić

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije tada je saopštilo da je osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, te da će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu. U nadležnom tužilaštvu za visokoorganizovani kriminal Al Jazeera je pokušala da dobije informaciju šta se dalje dešavalo sa ovim slučajem , ali odgovor nije stigao. A ni iz nadležnog suda se nisu oglašavali saopštenjem tim povodom.

Sudija Omer Hadžiomerović, iz Društva sudija Srbije, smatra da nema razloga da sudovi posebno objavljuju informacije o nekim slučajevima. “Sudovi odluke i o tim slučajevima pretnji oglašavaju na isti način kao i sve svoje odluke. A koliko su te odluke poznate javnosti, zavisi i od interesovanja javnosti, odnosno novinara, koji mogu da traže tu vrstu informacije. Ne samo za ta krivična dela, već i za mnoga druga postoji interesovanje na početku, a potom interes javnosti opada”, kaže Hadžiomerović.

Da je zaborav boljka od koje boluje i društvo u Srbiji nije nepoznato, ali posebno oglašavanje suda u nekim slučajevima ipak postoji.

Nepoznat epilog slučajeva prijetnji

Tako je 28. jula ove godine, Viši sud u Beogradu saopštio, kako je preneo Tanjug, da je odredio pritvor do 30 dana Šapčanki sa inicijalima A.J.A (49) osumnjičenoj da je uputila pretnje deci predsednika Srbije Aleksandra Vučića. S druge strane, sličnog saopštenja suda nije bilo kada su privođene osobe koje su pretile liderima opozicionih partija, novinarima ili predstavnicima nevladinog sektora.

Advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) kaže da se, kada se pogledaju naslovi u novinama, zaista može steći utisak da se mnogo više procesuiraju pretnje upućene predstavnicima vladajuće stranke, nego, recimo, nevladinom sektoru.

Kao primer navodi nevladinu organizaciju Žene u crnom, koja svakoga dana dobija narazličtije pretnje preko društvenih mreža godinama unazad. “U najvećem broju slučajeva ove pretnje ostanu kao upućene od NN lica”.

Uvrede iz opozicije

Pre dve godine, obraćajući se javnosti nakon hapšenja osobe koja je pretila opozicionoj poslanici Mariniki Tepić, i sam ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da ne postoji nijedno delo pretnje koje je prošlo bez policijske istrage, ali i dodao da su u nekim slučajevima protiv osumnjičenih podnošene odgovarajuće krivične prijave, a u nekim je tužilaštvo procenilo da ne postoje elementi krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, poput recimo uvrede, pa su oštećeni upućeni da podnesu privatne tužbe.

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije morao da podnosi privatnu tužbu, tužilaštvo i sud su reagovali na uvredljivu poruku žene iz Šapca. S druge strane, kada su slične vulgarne poruke, upućivali, na primer, Željko Veselinović, lider sindikata "Sloga", aktivan i u Savezu za Srbiju ili Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, reakcija u vidu pritvora od 30 dana je izostala. 

Podsetimo, Veselinović je premijerki Ani Brnabić na Facebooku poručio želi da je jednom vlasnik Pinka Željko Mitrović "zatvori u Zadruzi u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora". Ništa bolji nije ni Šešelj, koji je na Twitteru ustvrdio da poverenica za zaštitu ravnopravnosti ne zna šta je seks, pa se u nastavku raspitivao ima li neki četnik, "dobrovoljac, bar mesec dana nekupan, sa bradom do pojasa", a čitalac neka nasluti za šta je potreban dobrovoljac.

Vučić je poruku Šapčanke doživeo kao pretnju silovanjem svoje ćerke, sud je izgleda procenio da je ta pretnja ostvariva, pa je odredio 30 dana pritvora da je ne bi ponovila. S druge strane, pitanje je u čemu je onda suštinska razlika između njene i poruka koje su upućivali Veselinović i Šešelj, pa oni nisu dobili ni pritvor. A nije da nisu skloni ponavljanju dela. Možda u jezičkom stilu? Nisu rekli da će oni to učiniti, nego da bi želeli da neko drugi to učini, pa je i policija procenila da nema potrebe da ih privodi i propita, kao pomenutu Šapčanku. Možda zato što je i sama premijerka Veselinovićevu poruku nazvala uvredom, a ne pretnjom, dok poverenica Šešeljev tweet nije komentarisala. Možda i iz straha da on ne ponovi delo.

Podseća i da je jedini slučaj kada je osoba koja im je pretila uhvaćena i optužena zbog pretnji, završen oslobađajućom presudom. Reč je o slučaju Radomira Počuče, bivšeg televizijskog voditelja, tada zaposlenog u MUP-u Srbije, koji je dan pred organizaciju akcije Žena u crnom, povodom obeležavanja 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu, na Facebooku napisao da to “ne bi trebalo da se održi” i pozvao huligane da se ne tuku između sebe, već da se udruže i, pristojnije rečeno, batine podele onome ko treba da ih dobije.

Ovo je ujedno i jedan od retkih slučajeva gde je javnost bila upoznata sa pravosnažnim epilogom procesa vođenog zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. O epilogu većine tih slučajeva pretnji, bez obzira da li su bile upućene predstavnicima vlasti ili nekom drugom, javnost najčešće ostane neobaveštena.

Ugrožavanje ili zloupotreba slobode izražavanja

Vasić dodaje da je u poslednje vreme bilo nekoliko hapšenja i zbog pretnji novinarima ili opozicionim političarima, ali smatra da se “svakako radi o nesrazmernom broju slučajeva”, te da se iz toga vidi da su “neki građani ipak ‘jednakiji’ od drugih kada se postavi pitanje ko, kome i kako sme da preti“. 

Sudija Hadžiomerović navodi da krivično delo ugrožavanja sigurnosti nije vezano za određene ličnosti i da bi ga trebalo tretirati na isti način. “Državni organi moraju se prema tim delima odnositi na isti način. Drugo je pitanje koje će se sankcije kasnije izricati, to se u svakom konkretnom slučaju utvrđuje – na koji način je to rađeno, koje je posledice izazvalo”, objašnjava Hadžiomerović.

U nekim slučajevima policija je reagovala na prijavu pretnje čak i kad je ta pretnja više ličila na psovku, odnosno kada bi se napisana poruka pre mogla okarakterisati kao veoma vulgarna i uvredljiva, nego preteća.

“Ono što otvara ozbiljan problem u ovoj seriji hapšenja zbog pretnji jeste zapravo pitanje slobode izražavanja. Ako svakoga dana imate naslov u novinama da je neko uhapšen, jer je pretio nekome, pri čemu mnoge od ovih pretnji nisu realne, ni ostvarive, što je neophodan element da bi pričali o krivičnom delu ugrožavanja sigurnosti, stvarate zastrašujuću sliku u javnosti u kojoj se građani po tri puta pitaju šta smeju ili ne smeju da napišu na internetu, pa se mnogi, nažalost, odlučuju da je bolje da ne pišu ništa”, kaže advokatica Milena Vasić.

Kako razlikovati prijetnju od uvrede

S druge strane, nije mali broj ni onih, koji sebi ne postavljaju nikakve granice, kada je u pitanju način obraćanja drugim osobama na društvenim mrežama. Na pitanje kako se pravno utvrđuje razlika između pretnje i psovke ili uvrede, sudija Hadžiomerović kaže da nema pravila.

Osobu koja je prijetila porodici Dragana Đilasa, sud je oslobodio, navode u Stranci slobode i pravde

Tanjug/Tanja Valič

“Zavisi kako je nešto rečeno. Bitno da to što je rečeno može kod nekoga da izazove osećaj ugroženosti, i bitno je da to bude ozbiljna pretnja i ostvariva pretnja, da bi imala karakter pretnje. A način na koji se to radi je stvar procene konkretnog slučaja”, dodaje Hadžiomerović.

A kako izgleda procena konkretnog slučaja, pokazuju i neki od prošlomesečnih primera, pomenutih na početku teksta. Tako je jedna Šapčanka, koja je na Twitteru reagovala na jednu objavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vulgarno mu pominjući decu, rečenicom: ““J…m ti Danila mrtvog i nabijem ti na k… Milicu”, dobila 30 dana pritvora.

Dve nedelje ranije pretnje je na društvenim mrežama dobio i Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), članice Saveza za Srbiju (SzS).

“Koga ti deliš na krezubu i elitnu… hoćeš da te nahranim metalnim kuglicama“, „5. oktobar se nikada neće reprizirati, ali će zato biti repriziran 12. mart 2003“, „sve ću vas poklati… i sve po kući u ženskoj obući od kolevke i kreveca pa do ispod zemlje“, samo su neke od poruka koje je Draganu Đilasu na Facebooku uputilo izvesni N.P., saopštila je ova stranka navodeći puno ime osobe koja je pretila.

Na pitanje šta se desilo sa tom osobom nakon hapšenja, u SzS kažu da je tužilaštvo predložilo pritvor, ali da ga je sud oslobodio bez ikakve izrečene mere.

Može li se svaka prijetnja ostvariti?

Kako je moguće da u jednom od ova dva slučaja sud odredi pritvor od 30 dana, a u drugom, gde se, prema onom što je navela SSP, pominju konkretne pretnje klanjem i ubistvom (repriza 12. marta 2003. odnosi se na ubistvo tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića) onaj ko ih je izneo bude oslobođen? “Određivanje pritvora nije toliko vezano za samo krivično delo, već za druge okolnosti, da li će neko ponoviti ili ne krivično delo”, objašnjava načelno sudija Hadžiomerović, ne želeći da komentariše konkretne slučajeve.

Treba li kriti identitet onih koji prijete?

Identet onih koji prete nekad objave oni kojima je prećeno, a nekad mediji. Nekad ga jednostavno nije moguće sakriti, što onda opet stvara mogućnost revanšizma prema ljudima čija krivica nije dokazana.

“Identitet ljudi koji prete trebalo bi da bude zaštićen predpostavkom nevinosti, odnosno činjenicom da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno. Međutim, ako se nešto odigrava u javnom prostoru, kakav je danas prostor društvenih mreža, ovako nešto često nije moguće, pa su ljudi, procesuirani ili uhapšeni zbog navodnih pretnji dodatno izloženi linču od strane tabloida”, kaže advokatica Yucoma Milena Vasić. “S druge strane, u velikom broju slučajeva, kada se preti aktivistkinjama i aktivistima, a to su slučajevi gde su ove pretnje mnogo realnije, jer je veliki broj njih i doživeo fizičke napade ili proganjanje, identitet najčešće ne bude ni otkriven u krivičnom postupku”, dodaje ona. 

Imajući u vidu pomenute primere, moglo bi se zaključiti da se u nekim slučajevima pretnja tretira kao uvreda, a u drugim uvreda kao pretnja, te da to delimično zavisi i od funkcije onoga ko prijavljuje pretnju. I sam zakon predviđa strožije kazne ako se preti “predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja”.

S druge strane, činjenica je i da ne reaguju svi isto na verbalne napade, odnosno da ono što većini može izgledati kao uvreda ili psovka, onaj na koga se odnosi može doživeti kao pretnju. Pogotovo ako je ranije dobijao konkretne pretnje. Ili ako se poruke odnose na porodicu.

Advokatica Yucoma Milena Vasić ipak ukazuje da pretnja mora biti realna i ostvariva da bi se tako tretirala. “Ako neka osoba koja nema muški polni organ napiše drugoj osobi da će je nataći na muški polni organ da li zaista možemo da pričamo o realnoj i ostvarivoj pretnji”? 

“Dodatno, moramo uzeti u obzir i položaj političara koji se značajno razlikuje od pozicije običnih građana. Političari su dužni da trpe mnogo više, jer obavljaju posao koji je od javnog interesa i samim tim moraju po prirodi posla biti izloženi većoj kritici. Ova kritika nije moguća u društvu u kome svako ko upotrebi neku preuveličavajuću stilsku figuru može otići u zatvor zbog toga. Naprotiv, politika svrstavanja svakog slobodnijeg govora među pretnje, vodi nas u autocenzuru i strah”, objašnjava Vasić. 

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.