Hoće li zaraženi i ljekari u samoizolaciji biti kažnjeni sniženjem plaće?

Svi lekari i medicinske sestre dobiće u aprilu povišicu od deset odsto zbog vanrednih uslova rada usled epidemije korona virusa, osim ukoliko im zbog rizičnih kontakata ne bude propisana samoizolacija ili se zaraze korona virusom i odu na bolovanje. U tom slučaju primiće za 35 odsto nižu platu za vreme dok su bili odsutni sa posla.

Na taj apsurd da bi, recimo, medicinska sestra koja ne dolazi u kontakt sa zaraženima mogla da primi i do 45 odsto višu platu od koleginice koja je radila znatno rizičniji posao ukazali su najpre zaposleni u niškom kliničkom centru, gde je na desetine zdravstvenih radnika već u samoizolaciji. Uprava Kliničkog centra pozvala se na zakon i uputstvo koje je 24. marta izdalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prema tom uputstvu, zaposleni koji su u samoizolaciji, a kojima je nadležni organ izdao akt o samoizolaciji ili karantinu, imaju pravo na naknadu zarade.

“Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jeste prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade”, navodi se u uputstvu.

To znači da će onima koji su u samoizolaciji naknada biti računata prema proseku zarade u poslednjih 12 meseci, što je dodatno nepovoljno, jer su prethodnu povišicu zaposleni u zdravstvu dobili tek u decembru 2019, pa bi u prosek ušlo i sedam od 12 zarada pre te povišice. Sa druge strane, oni koji nisu u samoizolaciji ili na bolovanju dobijaju deset odsto uvećanja na već povišene plate.

U granskom sindikatu zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” takve mere ocenjuju nepravednim i apeluju na Vladu da radnicima u zdravstvu koji su u samoizolaciji ili na bolovanju zbog korona virusa isplate punu zaradu.

COVID-19 kao profesionalno oboljenje

Kako za Al Jazeeru kaže predsednik tog sindikata Zoran Ilić, mogućnost za tako nešto postoji i navedena je upravo u pomenutom uputstvu Ministarstva za rad. U njemu piše da poslodavac može da isplati i viši iznos naknade zarade zaposlenom ako se tako odredi kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

“Zbog toga smo mi uputili dopis Kriznom štabu Vlade Srbije, kao i ministarstvima zdravlja i rada sa predlogom za izmenu kolektivnog ugovora kako bi se izmenile neke odredbe i omogućilo da zaposleni u zdravstvu koji prinudno odsustvuju s posla tokom proglašenja epidemije zarazne bolesti jer su upućeni na bolovanje ili u samoizolaciju dobiju pun iznos plate”, kaže Ilić za Al Jazeeru.

Na problem sa obračunom plata zdravstvenih radnika u periodu pandemije bolesti COVID-19 ukazuje i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLF).

“Insistiramo na tome da se u spisak profesionalnih oboljenja uvrsti i COVID-19, kao što su ranije uvrštene i male boginje, kad su počele da se šire. Kad nadležni organ donese odluku da COVID-19 za zdravstvene radnike koji su zaraženi na poslu profesionalno oboljenje, onda je plata 100 odsto i sve je rešeno. Toliko je jednostavno”, kaže za Al Jazeeru predsednik tog sindikata Rade Panić.

Osim slučajeva snižavanja plate zdravstvenim radnicima kojima je određena mera samoizolacije kao da su na bolovanju, iz tog sindikata navode i druge slučajeve.

“U nekim zdravstvenim ustanovama koje su organizovale rad u smenama kao, pre svega, meru zaštite za zdravstvene radnike, u skladu sa uredbom o organizovanju posla u vreme vanrednog stanja, zaposlene obaveštavaju da ih vode kao da su na prinudnom godišnjem odmoru kada ne rade. To ne sme da se dozvoli”, dodaje Panić.

I taj sindikat apeluje na nadležno ministarstvo da bez odlaganja donese odluku da se slučajevi izolacije zdravstvenih radnika u trajanju 14 ili 28 dana tretiraju kao plaćeno odsustvo, a da se slučajevi odsustva zdravstvenih radnika koji su zaraženi korona virusom podvedu pod privremenu sprečenost za rad, za koje vreme ima pravo na naknadu plate u visini 100 odsto prosečne plate.

Traže i da se zdravstvenim radnicima koji su uveli smenski rad kao meru zaštite isplaćuje puna plata, bez obzira na broj efektivno odrađenih sati.

Čeka se poseban akt Vlade

Ilić kaže da još nisu dobili nikakav odgovor iz Vlade Srbije.

Početkom nedelje o tom problemu na konferenciji za novinare govorila je i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević, ocenivši da to ne sme biti praksa, ali i da treba ispitati pojedinačne slučajeve. 

“Ukoliko se neko, bez obzira na to što je zdravstveni radnik, zarazio na skijanju, onda to nije izloženost na radnom mestu. Ukoliko se izloženost desila na radnom mestu i dobije se odgovarajuće rešenje za stavljanje pod zdravstveni nadzor sa samoizolacijom, sigurno da ne može da bude nikakvo umanjenje plate”, rekla je Kisić Tepavčević.

Za Panića je ispitivanje pojedinačnih slučajeva prihvatljivo, ali “onog trenutka kada država počne da funkcioniše”. Prema njegovim rečima, ima dosta slučajeva da su ljudi poslati u samoizolaciju bez pisanog rešenja, usmeno, što je veliki problem. “Ili na drugo radno mesto, kao dve doktorke iz Kraljeva, koje su bez rešenja poslate u Beograd kao pomoć, u Kliničko-bolnički centar ‘Dragiša Mišović’. A kada se pobunite i tražite da vam se dâ papir, onda se preti vanrednim stanjem. Pitanje je samo kako će ti ljudi koji nemaju rešenje da posle potražuju svoja prava ako im se smanji plata ili budu snosili neke druge konsekvence”, upozorava Panić.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračku i socijalnu zaštitu na pitanje Al Jazeere da li će preduzeti neke mere kada je reč o zdravstvenim radnicima uputili su nas na već pomenuto uputstvo od 24. marta, na deo koji se odnosi na naknade zarada u slučajevima samoizolacije zbog zdravstvеnog nadzora nad zaraznom bolеšću COVID-19, u kojem se navodi da će te naknade biti regulisane posebnim aktom Vlade.

Nije, međutim, navedeno, kada, pa bi zaposleni zdravstveni radnici koji su već u samoizolaciji, po svemu sudeći, u aprilu mogli da prime sniženu zaradu.

Izvor: Al Jazeera