Grenellov Shenzhen raspršuje snove o razgraničenju

Predlog Richarda Grenella, specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trumpa za pregovore između Beograda i Prištine, o formiranju mini Shenzhen zone, uneo je dosta zabune na Balkanu. Radi se o novom predlogu, a ne o već postojećoj ideji “mini Schengena” o kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio u drugoj polovini prošle godine i koju je Grenell čak i pohvalio u novembru.

Iako je Grenellova izjava na pojedinim portalima završila kao “mini Schengen”, brzo je prepravljena i sve je glasnije krenulo da se govori o “mini Shenzhenu”. Kao što je Al Jazeera već pisala, Shenzhen je specijalna ekonomska zona koja je formirana 1980. godine u Kini.

Ova zona predstavljala je rezultat odluke kineskih vlasti da počnu da eksperimentišu sa kapitalističkom privredom. U to vreme, još uvek zatvorena Kina, sa snažnom centralnom privredom u državnom vlasništvu pokreće eksperiment sa Shenzhenom kako bi privukla strane investitore, učila od stranih menadžera i privukla tehnologiju. Zone poput Shenzhena bile su pod posebnom upravom, imale su poseban pravni i ekonomski status i imale su posebnu ulogu u sprovođenju politike “jedna zemlja, dva sistema”.

Upravo zbog toga profesorka ekonomije na beogradskom Fakultetu političkih nauka, Dragana Mitrović ubeđena je da Grenell nije mislio na Shenzhen kada je govorio o ekonomskim odnosima Beograda i Prištine, već na Schengen o kojem je govorio Vučić. Ona je u izjavi za jedan portal dodala da je veoma slično na engleskom jeziku reći Schengen i Shenzhen i da je zbog toga sigurna da je Grenell mislio na već postojeći predlog o mini Schengenu.

Realno gledano, teško da diplomata ranga Richarda Grenella može sebi da dozvoli ovakvu vrstu lapsusa.

Na šta je mislio Grenell?

I dok u Srbiji postoje ljudi koji veruju da je Grenell ipak mislio na mini Schengen, kosovski ministar pravde pravde Selim Selimi jasno pravi razliku između ova dva pojma. Po njemu, Vlada Kosova nije spremna da razgovara o mini Schengenu, ali mini Shenzhen je već nešto drugo. Kako je on rekao, “Shenzhen je poput Maršalovog plana”.

Po Grenellovoj zamisli, mini Shenzhen zona bi u velikoj meri relaksirala napetu situaciju između naroda Srbije i Kosova, jer bi se radilo o ekonomskom napretku koga su željni mladi i u Srbiji i na Kosovu. Nastavkom logičkog niza, sa većom ekonomskom saradnjom i razmenom, bez ikakvih barijera, narodi bi počeli bolje da žive i lakše bi rešili političke tenzije.

Dok i dalje ne znamo šta je to konkretno mislio Grenell, kada je govorio o mini Shenzhen zoni, ideja o mini Schengenu je veoma bliska predsedniku Vučiću. U razgovoru za nemački Spiegel novembra prošle godine, on je pričao i o ideji “mini Schengena”, rekavši da balkanske zemlje ne žele da ih velike države EU omalovažavaju ili okrenu jedne protiv drugih. Ideju regionalnog povezivanja nazvao je “najboljim što se desilo u regionu u poslednjih 30 godina”. Po Vučiću, taj mini Schengen bi od ovog dela Evrope napravio model kakav je prisustan u Skandinaviji. “Možemo postati evropska mašina privrednog rasta”, rekao je tada.

Do trenutka kada je Grenell aktuelizovao ovu priču niko se više nije bavio pitanjem mini Schengena. Još interesantnije je da, dok je o tome govorio Vučić, retko koja zemlja na Balkanu bila voljna da podrži tu ideju. Ta tema tek nije bila zanimljiva Prištini. U Beogradu, koji je za sada bez zvaničnog komentara, veruju da je u pitanju manevar administracije u Washingtonu ne bi li se pridobio Vučić, jer je njegova ideja o bescarinskoj zoni sada apdejtovana Grenellovom izjavom o mini Shenzhen zoni.

Predsednik Srbije voli kada dobije pohvalu za nešto što uradi ili predloži i to diplomate sigurno znaju. Jasno je i njima da sa Vučićem moraju da nađu dodirnu tačku, a da je sve ostalo formalnost.

Tačka na priče o razmjeni teritorija

Ono što je glavno pitanje odnosi se na to da li ovakav stav američke administracije predstavlja i definitivno stavljanje tačke na priče o razmeni teritorija, odnosno o razgraničenju Srbije i Kosova.

Izjava koju je Grenell dao definitivno može da predstavlja potvrdu priče koju je lansirao nešto ranije u kojoj je naglasio da ideja o razgraničenju nije ideja američkog predsednika Trumpa, već njegovog bivšeg savetnika Johna Boltona. Ideja o razgraničenju pojavila se na opšte iznenađenje Evropske unije u jednom trenutku kada je pre tri godine pregovarački proces bio doveden do tačke posle koje je trebalo da usledi finaliziranje dogovora. I onda je, odjednom, kao grom iz vedrog neba, pred Evropljane bačena ta koska o razgraničenju. Jedan ambasador u Beograd je posebno naglasio da je Vučić saveznika za razgraničenje našao u kosovskom predsedniku Hashimu Tachiju.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ta ideja nije dobro prihvaćena ni u Beogradu, ni u Prištini, a o Briselu da i ne govorimo. Upravo zbog te činjenice je i protumačena kao mera uz koju se dobija na vremenu da Vučić i Thaci završe svoje unutardržavne probleme.

Pre nekoliko dana Vučić je bio u Moskvi. Svašta nešto je napričao da je razgovarao sa Putinom, ali ono što je kao stenogram objavio Putinov kabinet više je ličio na kurtoazni razgovor nego na bilo kakav ozbiljniju priču između dva predsednika. Grenellova ideja je usledila posle tog razgovora i teško da će Vučić imati priliku da sa njim razmeni još koju reč tim povodom. Njegov problem je u tome što od Rusije nikada nije dobio konkretnu ideju šta i kako raditi, a nadao se, već samo da je Rusija spremna da podrži svaki dogovor koje dve strane postignu.

Propao je još jedna plan Vučića, koji se takođe, ticao njegove važnosti. U prvi mah objavljena informacija i to u New York Timesu kako će se videti sa Trumpom raspršila se poput sapunice i ugledna novina je dan kasnije morala da demantuje samu sebe. U ovom trenutku je dug put do Trumpa, taman koliko je i taj Shenzhen udaljen od Beograda i Prištine.

Trump očigledno nema nameru da se susreće sa nekim ukoliko nema šta da se potpiše. Čak ni potpisivanje sporazuma o formiranju mini Shenzhen zone nije nešto čime bi se zadovoljio američki predsednik. Nemojmo, na kraju, da smetnemo sa uma da su Beograd i Priština već potpisivali neke sporazume koji još nisu primenjeni. Grenell je već to konstatovao, a njemu sigurno nije do igre sa balkanskim šefovima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera