Epidemiolozi pred Vaskrs jedno, crkva drugo, a rizik prevelik

Pravoslavni hramovi širom Srbije ovoga će Vaskrsa, kako stvari stoje, biti prazni, jer vernici neće prisustvovati liturgiji. Ta činjenica, nastala kao posledica vanrednog stanja zbog opasnosti širenja korona virusa, podelila je pravoslavce. Jedni su je mirno prihvatili, zbog postojanja opasnosti od masovnog zaražavanja virusom, a drugi se bune jer smatraju da im niko ne može uskratiti pravo na prisustvovanje jutrenju i liturgiji na Vaskrs te traže od Srpske pravoslavne crkve da izdejstvuje dozvolu za kretanje vernika u vreme koje je vikendima unazad deo takozvanog policijskog časa.

Sinod SPC-a je razmotrio preporuke Vlade Srbije da se, u cilju suzbijanja širenja korona virusa, “verski obredi u verskim objektima i na otvorenom prostoru vrše bez prisustva vernika”, te je u saopštenju od 28. marta obavestio sve sveštenstvo, monaštvo i narod da će ih primeniti u cilju “bezbednog načina vršenja bogosluženja i zaštite zdravlja stanovništva” tako što će se u hramovima u toku bogoluženja nalaziti sveštenik sa đakonom, pojcima i crkvenjakom: “Crkva neće prekidati služenje svete liturgije, niti prestati da pričešćuje vernike, jer je to stvar oko koje se ne može raspravljati: ona predstavlja osnovu naše vere u Boga živoga.”

Može li vjerski praznik bez vjernika?

Od tada su u pojedinim crkvama vernici i fizički bili onemogućeni da prisustvuju bogosluženjima, jer su kapije crkvenih porti bile zaključane. U nekim hramovima su sveštenici, pak, pričešćivali vernike u dvorištu, a negde su odlazili u kuće vernika i tamo vršili pričest.

Protojerej Miodrag Lujić, starešina Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Staroj Pazovi, smatra da crkve ne smeju biti zaključane.

“Blagosloveno je moliti se Bogu. Ja služim Bogu i narodu i u ovo vreme, kada je pošast zahvatila ne samo srpski narod, već i ceo svet. Zbog toga toga ne mogu ikome da branim da dolazi u crkvu, ali ne mogu ni da pozivam ljude da dolaze”, kaže on.

“Postupam u skladu sa odlukama Svetog Arhijerejskog Sinoda, trudeći se da budem uz svoj narod, da ga bodrim i duhovno ohrabrujem. To je misija crkve i moj zadatak kao sveštenika. Ukoliko neko izrazi želju da se pričesti, ja mu to omogućim, bilo u njegovoj kući, bilo ovde u hramu, jer nijedna bogomolja, ne samo hrišćanska, ne sme biti zatvorena”, objašnjava Lujić.

Patrijarh srpski Irinej je nedavno služio svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Beogradu bez prisustva vernog naroda, ali sa porukom “da u svojim domovima, koji predstavljaju Crkvu u malom, pojačamo molitveno obraćanje Gospodu”.

Crkvena molba državnim vlastima

Kako to izgleda u uslovima potpunog ograničavanja kretanja zbog starosne granice od 65 godina, ispričala nam je Jelica Despot, autorka radijskih emisija “Prozori duše” i “Istočnik” na Radiju Stara Pazova: “Crkveni život može da se odvija i u kućama, jer je svaka porodica mala crkva. Moja porodica se ujutru okupi na čitanju jutarnje molitve. U toku dana svi imamo svoje obaveze i svako ima svoju molitvu. Uveče, kada se sve obaveze završe, čitamo večernju molitvu i idemo na spavanje.”

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Jelica Despot smatra da ne sme biti nikakvog osuđivanja što se neće ići u crkvu na Vaskrs: “Otac Tadej je često govorio da je poslušanje iznad molitve i posta. Ovu situaciju sam primila smireno – u molitvi sam i služim Bogu. Kao vernica, poručujem svima da ovo nije kraj naših života, već da sad treba da se preispitamo: šta ja mogu da uradim, a nisam? Nikad nije kasno.”

Međutim, Sinod SPC-a se obratio državnom vrhu Srbije sa predlogom da odobri prekid zabrane kretanja na Vaskrs, “kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u izolaciji i samoizolaciji mogli da uzmu učešća u jutrenju i Liturgiji na svoj najveći praznik”.

Rizik koji nam najmanje treba

Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme, smatra da građani već imaju ozbiljan problem sa nepoverenjem u vlast, koje se preliva i na nepoverenje u epidemiologe: “Cela svetska epidemiologija tvrdi jedno, a SPC drugo. Lično, nemam nikakvu sumnju da su liturgije, pričest i slične prakse epidemiološki rizik, koji nam najmanje treba sada, nakon masovnog ulaska virusa u staračke domove.”

Epidemiolog Predrag Kon je, osim zbog kritika koje su mu upućene na društvenim mrežama zbog dramatičnog broja obolelih u Gerontološkom centru u Nišu, upravo zbog stava Sinoda SPC-a da treba omogućiti prisustvo vernika uskršnjim liturgijama bio odlučio da napusti Krizni štab za borbu protiv korona virusa, “zato što ta molba, na neki način, negira sve ovo što je dosadašnji pokušaj da se spase život”.

Ipak, nakon razgovora sa premijerkom Anom Brnabić i Aleksandrom predsednikom Vučićem odluku je povukao, rekavši da se više neće obazirati na komentare onih “koji imaju vremena da grozno napadaju sve one koji ozbiljno rade”. S obzirom da se doktor Kon “vratio u igru”, logično je pretpostaviti da vlast neće dozvoliti ukidanje zabrane kretanja tokom vaskršnjih praznika.

U međuvremenu je SPC objavila vaskršnju poslanicu, u kojoj Patrijarh Irinej, između ostalog, ukazuje na nevolju koju je virus izazvao u čitavom svetu i poziva vernike da sebi i drugima pomognu tako što će podržati programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija da nas sve sačuvaju od zaraze: “Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti.”

Odgovornost za sebe i druge

Na podređivanje svog ponašanja opštoj koristi misli i novinarka Jovana Gligorijević kada ukazuje da sada moramo da se dozovemo razumu, a osećanja ostavimo po strani: “Kad kažem razum, pre svega mislim na svest o tome da svako od nas može da zarazi druge, čime argument onih koji žele na liturgije i pričesti da sami preuzimaju odgovornost za sebe, pada u vodu. Razumno je preuzeti odgovornost i za druge.”

Konačna odluka državnog vrha je da zabrana kretanja neće biti ukinuta tokom trajanja policijskog časa. Ona je, zvanično, doneta nakon telefonskog razgovora Patrijarha Irineja i Vučića i obelodanjena u zajedničkom saopštenju, u kojem se, pažljivo biranim rečima, ukazuje na veliko međusobno poštovanje države i crkve.

Zbog toga što SPC poštuje što se “država starala da ne donosi naredbe, već najdobronamernije preporuke za dobrobit vernika”, i što je Vučić zahvalan “srpskoj crkvi na pokazanom visokom stepenu društvene odgovornosti i ukazanoj pomoći”, vernici će poštovati mere koje su na snazi zbog vanrednog stanja.

Ili bi bar tako trebalo da bude.

Izvor: Al Jazeera