Enigma azerbejdžanskog ulaganja u Srbiju

Američki analitički centar EurasiaNet objavio je tekst pod naslovom “Šta je sa Bakuovom srpskom vezom?” o azerbejdžanskim  investicijama u inostranstvu u kojem su centru pažnje ulaganja i kredit Srbiji, a jedno od postavljenih pitanja je “zašto je u Bakuu planula ljubav prema Beogradu”.

U tekstu, u kojem se citiraju izjave azerbejdžanskih ekonomskih stručnjaka, navodi se da je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev nedavno osigurao Srbiji kredit u iznosu od 370 miliona američkih dolara za izgradnju puteva, a pored toga i čitav niz donacija u vrijednosti većoj od tri miliona dolara.

Kredit koji je odobren Srbiji sa rokom otplate 15 godina, sa četiri posto kamate na godišnjem nivou i grejs periodom tri godine omogućen je na osnovu dva uvjeta – da će radove na izgradnji puteva izvoditi azerbejdžanske kompanije i da Srbija neće prihvatiti armenske investitore za finansiranje projekta, navodi se u tekstu.

‘Netransparentan proces’

U analizi EurasiaNeta dalje se navodi da je to drugi najveći kredit koji je Azerbejdžan odobrio, a prethodni u iznosu od 755 miliona dolara otišao je Gruziji za izgradnju autoputa Baku-Tbilisi-Kars.

“Ako je u slučaju Gruzije Baku imao jasan strateški razlog za davanje tako krupnog zajma, onda je izbor Srbije kao zajmoprimca enigma”, navodi se u tekstu, dodajući da azerbejdžanske vlasti nisu objasnile razloge koji su ih vodili u ovoj odluci niti je bilo javne rasprave po tom pitanju.

“Problem je što je proces bio veoma netransparentan i što je nejasno kako je vlada izračunala rizike i mogućnosti Srbije da otplati kredit”, ocijenio je nezavisni ekonomista iz Bakua Togrul Džuvarli.

Autor teksta navodi da u vladi i Ministarstvu za ekonomski razvoj nisu dobili odgovore na pitanja ni poslije više pokušaja da saznaju koji su bili kriteriji za odobravanje kredita Srbiji i drugim državama koje su se kreditno zadužile u Bakuu tokom prošle godine.

Međutim, jedan od neimenovanih zvaničnika Ministarstva za ekonomski razvoj rekao je da je “sve odluke donijelo političko rukovodstvo zemlje”.

“Nismo ništa pitani. Svi projekti, uključujući kredit Srbiji, po ličnom su nalogu predsednika Alijeva”, naveo je anonimni zvaničnik, koji je objasnio da je firma Azvirt Ogranak, registrirana u Beogradu kao dio jedne od najvećih azerbejdžanskih kompanija za izgradnju puteva Azvirt, već pristupila radovima na projektu zajedno sa državnom firmom Koridor Srbija.

Prema navodima istog izvora informacije o vlasničkoj strukturi, AzVirt nije moguće pronaći u elektronskom registru Ministarstva za oporezivanje, dok poslovni analitičari tvrde da tu firmu vežu veoma bliske veze sa kompanijom AHI koju vodi Džangir Askerov, navodno blizak lični prijatelj predsjednika Alijeva.

Obnova bogomolja 

Prema ocjeni Zohraba Ismaila, člana koalicije nevladinih organizacija Nacionalna budžetska grupa, jedan od razloga zbog kojih je Srbiji odobren kredit može biti mogućnost da su velika preduzeća povezana sa Vladom dobila “povoljnije uslove poslovanja u Srbiji”, jer je u protivnom teško objasniti “kako je buknula ljubav Bakua prema Srbiji”.

U tekstu se navodi i donacija Azerbejdžana za uređenje parka Tašmajdan u Beogradu, obnovu Bajrakli džamije u Beogradu i crkve Svete Petke u Novom Sadu, kao i pitanje analitičara Eljtana Šahinoglua: “Nije nam jasno zašto Baku treba rekonstruirati crkve i džamije u Srbiji, kada i ovde postoje mnogi socijalni problemi”.

U tekstu se navodi da Srbija nije jedina zemlja zbog koje je Alijev nedavno izjavio da Azerbejdžan igra globalnu političku i ekonomsku ulogu, navodeći da je Baku uložio novac u slične projekte u Rumuniji, Bosni i Meksiku.

U BiH, navodi se u tekstu, Baku je finansirao podizanje Parka prijateljstva u sarajevskom naselju Dobrinja, u vrijednosti blizu 750.000 eura.

Meksiko je, kako se navodi, poslije donacije od osam miliona dolara za uređenje parka u Mexico Cityju usvojio u Parlamentu proazerbejdžansku rezoluciju o konfilktu u području Karabaha.

Izvor: Agencije