Oglasi

Ekonomska kriza koju vidimo po prvi put

Planeta je praktično blokirana, ljudi se štite i bore onoliko koliko je u njihovoj moći.
Srbija je također donijela paket mjera, koji po strukturi ne zaostaje za mjerama zapadnih ekonomijaEPA

Mi smo danas svedoci velike planetarne krize, koja će sigurno ući u sve novije udžbenike iz zdravstva, ekonomije, sociologije i politike. „Korona virus“ su reči  koje se danas čuju nebrojeno puta dnevno, na celoj planeti. Koliko je čovečanstvo u stanju da se izbori sa postojećim problemima i da li smo ih shvatili, baš na pravi način, videćemo već za par meseci.

Planeta je praktično blokirana, ljudi se štite i bore onoliko koliko je u njihovoj moći. Ekonomija je po prvi put suočena sa ovakvim izazovom, koji ovog puta nije pogodio neku posebnu državu, ili blok država, već je delovao skroz globalno. U državama koje su najviše pogođene virusom, skoro sve je stalo.

Izveštaji lokalnih medija nabrajaju sve grane privrede koje su blokirane. Iza njih dolaze grane privrede koje su usko povezane na ove prve. U tom nabrajanju se vrlo brzo stiže do kraja, tj. do celokupne privrede, jer je savremena ekonomija danas, povezana kao sistem spojenih sudova.

Scene sa svetskih ulica danas više nego ikada ranije, vizuelno podsećaju na čuvenu 1928. god. kada je počela ekonomska kriza pod imenom „velika depresija“ ( trajala je do 1939. god.). Ulice su prazne, a ono malo ljudi koji su na ulicama, su u besciljnoj šetnji. Najviše su pogođeni oni koji su nekom prekarnom odnosu, jer zavise od dnevnog priliva novca.

Teška kriza

Uzgred, mi u Srbiji imamo i penzionere koji su takoreći u prekarnom odnosu, jer imaju tako niske penzije, da su naterani da se svakodnevno dodatno snalaze, na razne načine, pa su tako oni postali, neki „super prekarijat“. Vratimo se zapadnoj ekonomiji. Na jednoj njihovoj televiziji  je prikazna žena srednjih godina, koja na ivici suza, vozi taksi po polupraznim ulicama američkog grada, tražeći neku mušteriju. Kriza je stvarno teška.

Ali, kriza će se rešiti. Rešiće se tako što će države koje nemaju jaku sopstvenu valutu, tražiti i dobiti međunarodne zajmove. Kompanije će tražiti oproste, moratorujume na kredite i nove kredite. Države koje vode glavnu ulogu u svetskoj ekonomiji, kao i savez EU, će vršiti primarnu emisiju novca, a zatim će taj novac iz primarne emisije, preko kupovine raznih državnih i kompanijskih obveznica, ući u ekonomiju i rešiti novonastale dugove. Ovo će izazvati malu, kontrolisanu, inflaciju ali će povećati likvidnost privrede.

Mi u Srbiji, na Balkanu, pa i u celom bivšem istočnom bloku, još nismo skroz navikli na činjenicu da su zapadne ekonomije u kriznim vremenima uveliko počele da liče socijalističke države. Na tom uređenijem zapadu, se jedan za drugim javljaju delovi privrede , koje traže hitno spasavanje, napominjujući svoju važnu ulogu u lancu ekonomije. Doduše, ovo veoma liči na naše poludržavne i državne kompanije sa partijskim uplivom.

U zapadnim ekonomijama su se među prvima za pomoć javile avio kompanije, kao već redovni korisnici „usluga spasavanja“. Ovo smo videli u SAD, UK, Italiji... Indijska avio kompanija se takođe javila tražeći promptno spasavanje. Velike avio kompanije nastupaju skoro kao neraskidivi ( i nacionalni ) deo mnogih država. Zato su njihove molbe da se dobije novac, glasne i intezivne. U USA traže 50 milijardi dolara, dok u UK očekuju oko devet milijardi funti. U ovim državama ovaj deo privrede nazivaju „T industry“ što znači turizam i transport. Oni stalno ističu, da 35 odsto svetske trgovine je vezano za ovaj vid transporta. Dalje će se redom nadovezati ostale grane...

Nedostatak novca

Zbog ovakve krize ne postoji država na svetu koje neće imati ogroman budžetski deficit i koja neće morati da spasava pojedine grane privrede. Nedostatak novca će se neminovno pojaviti i u velikim kompanijama.

Koliko je ova kriza velika, govori i podatak da je ovaj virus je izazvao najveću državnu intervenciju u istoriji SAD, koja iznosi oko 2,2 biliona dolara.Ovome je prethodila rasprava između demokrata i republikanaca. Demokrate su zahtevale veći deo kolača za obične građane, dok su republikanci išli na ruku privrednicima. Novac će u svakom slučaju biti podeljen, kako privredi tako i građanima.

Srbija je takođe donela paket mera, koji po strukturi ne zaostaje za merama zapadnih ekonomija. Nominalna vrednost paketa će biti oko 5,1 milijardi evra. Sastojaće se od sledećih mera:

-750 evra, dotiranja tromesečnih plata, radnicima koji nisu radili za vreme krize

- pomoć svakom građaninu u vrednosti od 100 evra ( ovom merom se čini nepravda, jer nisu regulisani; „platni razredi“ i prevelika nezaposlenost). Ova pomoć će nekima biti nepotrebna a nekima nedovoljna...

- regulisanje pravne regulative u korist korporacijskog zaduživanja

- kreditiranje privrede kao i državne garancije za podizanje kredita

-poreske olakšice...

Hitne intervencije

Zatim,  banke koje posluju u Srbiji su dozvolile moratorijum na plaćanje anuiteta kredita, u periodu od tri meseca.

Hitne intervencije u obliku kredita i grantova su predviđene i u npr. Australiji i  Vel. Britaniji. Što se tiče pomoći zaposlenima, koji trenutno ne rade, evo još nekih primera: Vel. Britanija je najavila pokrivanje 80 odsto plate onima koji zarađuju do 2.500 funti, Australija je pomogla poslodavcima sa po preko 20.000 australijskih dolara, SAD su predvidele po 1.250 dolara  po radniku ( koji zarađuje manje od 75.000 dolara godišnje)...

A sada treba obratiti pažnju na nove kredite, koje uzimaju države. U narednom periodu će sigurno uslediti veliko međunarodno zaduživanje manjih država, koje će imati probleme sa budžetskim deficitom. Na to će spremno odgovoriti MMF, koji je već spremio jedan bilion dolara za kredite.

U Evropi, na telefonskom sastanku koji održan 19. marta, od strane ECB, doneta je odluka da se kupe obveznice od javnog i privatnog sektora, u vrednosti od 750 milijardi evra, u okviru plana „Vanredni pandemijski program otkupa.“ Ovu odluku su pozdravili francuski predsednik Makron  i nemački ministar privrede Peter Altmaier. Čak je i Nemačka odustala od svog do sada tvrdo zacrtanog puta ka nultom zaduživanju, pa će se dodatno zadužiti.

Ova kriza je užasno uzdrmala sistem i pojedince, koji se nose teret odluka na svojim leđima. Tako je ova kriza je odnela i život jednog nemačkog ministra finansija, pokrajine Hesen. Radi se o Tomasu Šeferu ,koji je bio poznat kao izuzetno revnosan i odgovoran ministar. Nažalost, on nije izdržao pritisak i po svemu sudeći je izvršio samoubistvo.

Postojeća kriza po ekonomskim razmerama veoma liči na onu iz 2009. koja je prouzrokovana finansijskim problemima sa nerezonskim zaduživanjem. Perjanica je tada bila finansijska korporacija „Liman bradrs“ ( eng. Lehman Brothers )  i prenaduvani finansijski baloni, sa hipotekarnim obveznicama. Ali, i ova aktuelna dodela državne pomoći, veoma liči na „Maršalov plan“ iz davne 1948. god. Iz ranijih iskustava, pokazalo se da su krize koje su izazvane finansijskim problemima, dugotrajnije i teže od onih koje su nastale zbog prirodnih katastrofa. Nadajmo se da ovo pravilo neće mnogo promeniti i da ćemo brzo izaći iz krize.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.