Oglasi

Ekonomska diplomatija - spas za privredu BiH

Ekonomsko predstavljanje u inostranstvu i zajednički nastup s državama regije na stranim tržištima bitni su za privredni uspjeh.
Diplomatska ekonomija mora postati važan segment diplomatske službe, kažu sagovornici Al JazeereReuters

Jačanje ekonomskog segmenta diplomatije jedan je od načina da se potaknu pozitivni privredni trendovi u svakoj zemlji, a dokazano je da države koje imaju snažan ekonomski nastup u drugim državama i na inostranim tržištima ostvaruju bolje ekonomske rezultate.

Bosna i Hercegovina je zemlja koja ima izuzetno slabu ekonomsku diplomatiju, čak toliko da se tek u posljednje vrijeme javlja svijest o važnosti takve vrste međunarodnog nastupa. Ekonomska diplomatija treba biti servis bh. privrede i promotor bh. preduzeća i proizvoda u inostranstvu, kažu sagovornici Al Jazeere, ističući kako je promotivna podrška države ključan element u „osvajanju“ stranih tržišta.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Ante Domazet kaže da bi razvoj ekonomske diplomatije trebao biti prioritet u ekonomskim strategijama zemlje, jer u globalizovanoj ekonomiji samo kompanije koje imaju snažnu podršku državnih institucija mogu ostvariti uspjeh.

Globalizovana ekonomija

„To je nužno zbog toga što danas u globaliziranoj svjetskoj ekonomiji ne samo da konkuriraju kompanije na globalnom tržištu nego su kompanije podržane vladinim, odnosno državnim mjerama. Dakle i države su aktivni sudionici procesa konkurentnosti kojim potpomažu pozicije kompanija. Sve je to usmjereno na sticanje položaja na tržištu, mogućnosti investiranja, razvoja i zapošljavanja i investiranja javnih potreba. Kompanije koje nisu podržane vladama svojih zemalja nemaju perspektive na inozemnom tržištu. Ekonomska diplomacija ima za cilj da promovira ekonomiju neke zemlje u međunarodnim odnosima i ona postaje sastavni dio ukupnih diplomatskih odnosa“.

Domazet misli da ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine ima dva ključna problema. Prvi je to što zemlja nema jaku centralnu vlast, koja bi koordinirala različite regionalne ekonomske strategije, a drugi je loš imidž zemlje.

„Prvi problem je što u BiH postoji vrlo slaba centralna vlada prema Dejtonskom sporazumu koja, dakle, nema velikih ekonomskih ovlasti i ekonomske funkcije su jako decentralizirane na različitim nivoima vlasti. Dakle, da nemate državnih strategija razvoja, sektorskih strategija i mnogih drugih stvari koje bi predstavljale podlogu za konzistentan pristup, odnosno za aktivnosti ekonomske diplomacije. Tako se uloga mnogih vladinih agencija svodi na promociju nečega što ne postoji, što bi trebalo da bude, ali ne postoji. Vidimo na primjeru Agencije za promoviranje direktnih stranih investicija, ali ta agencija nema strategiju razvoja energetike na državnom nivou da bi mogla na osnovu toga vršiti promociju energetskih potencijala privrede za privlačenje investicija“.

Loš imidž zemlje

Loš imidž zemlje, nastavlja Domazet, guši čak i one segmente bh. privrede koji bi mogli stvarati ozbiljnije uspjehe na stranim tržištima. Kaže da bi promišljenija marketinška strategija nastupa na stranim tržištima imala pozitivne ekonomske efekte.

„Drugi problem je vezan za imidž BiH. Naime, poznato je da je imidž BiH kao odraz njenog identiteta nepovoljan i u praksi i teoriji je jasno da takav imidž se prenosi na imidž kompanija koje potiču iz takve zemlje. Pokušaj da se gradi i popravlja imidž BiH inače slabi, a i upitno je koliko se imidž može mijenjati u nekom primjerenom roku. Poznato je da se taj imidž može mijenjati nekih 15 do 20 godina i to su azijske zemlje uspjele uraditi. Međutim, postoje mogućnosti da se loš makroimidž zemlje i impresija o zemlji nadoknađuje i zamjenjuje mikroimidžom određenih oblasti u kojima BiH ima konkurentnost ili imidžom određenih proizvoda u BiH, a isto tako mikroimidžom određenih industrija, sektora i proizvoda i određenih lokalnih zajednica koje predstavljaju povoljne lokacije biznisa“, zaključuje Domazet.

Bivši ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Zlatko Lagumdžija u razgovoru za Al Jazeeru kaže da je svjestan kako se u bh. diplomatsko-konzularnoj mreži vodi malo računa o ekonomskom predstavljanju zemlje u svijetu. Po njegovom mišljenju, ključni segment ekonomske diplomatije jeste odabir ljudi koji razumiju važnost ekonomske promocije zemlje u inostranstvu. Mnogi ambasadori Bosne i Hercegovine u prošlosti birani su „po prijateljskom, rođačkom i partijskom principu“ kaže Lagumdžija i to je razlog zašto je ekonomski segment diplomatije bio tako slabo razvijen. Dok je bio ministar vanjskih poslova BiH, prisjeća se, dobijao je od stranih zvaničnika primjedbe zbog izbora bh. ambasadora u njihovim zemljama.

Upozorenja iz inostranstva

„Ja sam imao svojevremeno ambasadora iz jedne nama prijateljske zemlje koji je molio, koliko je to pristojno bilo, da pošaljemo za ambasadora nekoga ko ima ekonomski, a ne društveno-politički profil. Imao sam situaciju da su ambasadori ili ministri vanjskih poslova ili premijeri nama prijateljskih zemalja tražili da pošaljemo ljude, koji prije svega, dolaze iz sfere ekonomije, uz obrazloženje da 'mi nema više šta da budemo veći prijatelji i 'ne trebate vi nama slati nekoga ko će nas praviti većim prijateljima nego što to jesmo. Pomagali smo vas u ratu, pomagali u obnovi i u nekim sadaka-vremenima sada je došlo neko drugo vrijeme i sada nam pošaljite ambasadora koji ima neko osjećanje za ono što se zove posao, ekonomske aktivnosti i slično', govorili su mi“.

Lagumdžija kaže da ekonomska diplomatija BiH može imati uspjeha samo ako bude dio jedne regionalne ekonomsko-diplomatske aktivnosti, jer samo zajedničkim nastupom na stranim tržištima države regije imaju šansu da naprave poslovni uspjeh.

Regionalna ekonomska diplomatija

„Mi kao zemlja imali smo nekih inicijativa sa susjednim zemljama da nastupamo negdje zajedno. Mislim da je to najveći potencijal. Mi kada nekoga zovemo da dođe ovdje, moramo ga zvati ne da dođe na bh. nego na šire tržište i kada idemo na neka tržišta na kojima su nastupale firme iz regiona trebamo ići zajednički. Zajednički nastup i recimo, regionalna ekonomska diplomatija, je ono što nama treba. I to regionalna ekonomska diplomatija u smislu privlačenja ljudi u ovaj region kao i zajednički nastup firmi iz regiona na treća tržišta. To je jedan ogroman potencijal. Ali, za takvo nešto potrebno je da postoji i politička volja. Nažalost mi se u regionu nalazimo u teškim političkim vremenima. Veliki broj država u regionu bivše Jugoslavije ima dosta neriješenih političkih problema i to u velikoj mjeri ruši ekonomske potencijale ne samo zemalja između kojih postoje varnice ,nego i čitavog regiona“, jasan je Lagumdžija.

Ekonomska diplomatija podrazumijeva mnogo stvari, kaže ambasador Bosne i Hercegovine u Belgiji Draško Aćimović, navodeći belgijski primjer kao dobro rješenje da se osnaži ekonomski segment bh. diplomatskog predstavljanja u svijetu.

Belgijski model

„Ja to upoređujem sa belgijskim sistemom, jer oni imaju sličan sistem našem i slične probleme, jer imaju dva regiona sa specifičnim odnosima. Oni su u diplomatiji u potpunosti odvojili ekonomsku diplomatiju. Znači, oba regiona imaju odvojena svoja predstavništvima koji su povezani sa ambasadom Belgije. Tako da je svaki od njih, faktički, hajde da tako kažem, na trošku svoga regiona i zadužen je da donese u tom pravcu neke rezultate tom svom regionu. Oni imaju Flamansku privrednu komoru i Valonsku privrednu komoru, koje su na neki način u okviru ambasada. Možda je to vrlo dobar sistem i za BiH - da se konkretno zna ko je za šta zadužen u privredi i da mora donijeti rezultate, jer ovako imamo specifičnu situaciju. Vi znate da nema konkretnih zaduženja u diplomatiji i istih ciljeva, jer naravno kod nas, u zavisnosti od entiteta, svako ima malo specifične svoje ciljeve, svaki entitet. Tako, možda je belgijski model put da se cijela BiH napokon počne ekonomski razvijati, ali da entiteti odgovaraju, kao i u Belgiji“.

Aćimović kaže da je jačanje ekonomske diplomatije neophodno, ali i njeno uvođenje mora biti sprovedeno po tačno određenim pravilima i principima.

Voditi računa o učinku

„Pa nemamo mi ni državnog, nacionalnog, koordinatora za diplomatsku ekonomiju. A to je dobro - imati koordinatora koji bi faktički mogao povezati i izgraditi mrežu u svim zemljama i to ne bi bio veliki trošak. To bi se moglo dobro organizovati. Ja lično mislim da se mora postavljati konkretna zadaća i da je belgijski model dosta dobar, zato što faktički svako zna da mora uraditi nešto, jer jednostavno - ako ne uradi, neće biti na tom mjestu. To je vezano za učinak i mislim da je to put“, zaključuje Aćimović.

Ekonomska diplomatija snažno je oružje u borbi za mjesto neke zemlje na međunarodnom planu. Bosna i Hercegovina bi trebala uložiti mnogo više resursa i energije u izgradnju dimplomatsko-konzularnih predstavništava u svijetu koja bi se bavila ekonomskim lobiranjem i marketinškim predstavljanjem zemlje.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.