Eduard Kukan: Evropa vrijedi truda

Moglo bi se učiniti da se nikad pre i nikad češće nije govorilo o Zapadnom Balkanu i njegovom pripadanju Evropi nego poslednjih meseci. Uprkos tome, izgleda da se Zapadni Balkan, isto tako, nikad pre nije osećao toliko napuštenim i zaboravljenim od strane Evropske unije, koja u perspektivi mnogih građana „samo obećava” a nikako da dođe.

Eduard Kukan, bivši ministar spoljnih poslova Slovačke u periodu 1998. do 2006. godine, danas član Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, tokom konferencije u organizaciji srbijanskog Tanjuga i albanske ATA-e, koja se održala 10. jula u Beogradu, rekao je da se nikako ne može složiti s tvrdnjama da Evropska unija ne brine za budućnost regije.

„Ne smatram da je ta vrsta kritike osnovana na pravim razlozima, ali iznenađuje me koliko se razlikuju narativi ovih učesnika ovde i političara. Teško mi je zamisliti da Aleksandar Vučić ili Edi Rama kažu da Evropska unija igra igre sa Albanijom ili Srbijom.”

Suočen sa činjenjicom da balkanske organizacije vrlo često, što u Prištini što u Beogradu, nisu zadovoljne načinom komunikacije sa evropskim predstavnicima, gde se vrlo često kao primeri, u kuloarima i anonimno, spominje Delegacija Evropske unije u Beogradu ili Eulex u Prištini, Kukan kaže da ima sluha i razumevanja za takve stvari, ali da je istina negde u sredini.

„Razumem šta mi pokušavate reći, vrlo sam dobro informisan o tome i o Eulexu, i kad razgovaram s njima (Eulexom), oni nam pričaju kako rade fantastičan posao, a posle čujem mišljenje nevladinih organizacija koje bi, kad bi mogle, proterale EULEX istog trenutka. Ponekad je ovo rezultat nedostatka kvalitetne informacije, kažem to jer smatram da su obe strane donekle u pravu.”

Nedostatak osnovnog znanja o EU

Takođe ističe da postoji veliki jaz između toga što on sam čuje od političkih predstavnika na zvaničnim sastancima i onoga šta kažu, između ostalog danas u Beogradu, predstavnici raznih srpskih i albanskih organizacija.

„Za mene je razgovor sa predstavnicima raznih sektora bio jako zanimljiv, jer ništa od toga nisam mogao da čujem u Skupštini.”

„Moj je zaključak je da mi moramo više da razgovaramo, jer ja ne dobijam te iste poruke kad razgovaram sa političarima, Vučićem ili Ramom.”

S druge strane, Eduard Kukan je istakao da su, za razliku od građana, političari vrlo dobro informisani o tome šta se od njih očekuje, kako bi pregovori napredovali i koji su njihovi zadaci kako bi se pregovaračka poglavlja zatvarala u što skorije vreme.

„Oni, poslanici, tačno znaju šta moraju da urade, šta se od njih očekuje, tačno znaju šta su uradili do sad u tom procesu, a sad, ovde, čujem nešto potpuno drugačije. Ovo mi je otvorilo oči za neke probleme, koje nisam ranije primećivao,” istakao je Kukan, rekavši da je, s druge strane, iznenađen nedostatkom osnovnog shvatanja funkcionisanja Evropske unije van političkih kruga.

„Iznenađen sam nedostatkom osnovnog znanja o Evropskoj uniji kod akademika – kako ona funkcioniše, kakvi su njeni operacioni modeli. Zato treba više da razgovaramo upravo u tim manje formalnim formatima.“

Takođe je istakao da treba imati na umu da Evropa nema jedno te isto mišljenje za mnoge probleme s kojima se suočava.

„Morate da znate da unutar EU, u ovom trenutku, nisu svi političari željni proširenja evropske zajednice, a mi se borimo kao lavovi da tu ideju branimo, i želimo da evropski parlament bude podrška zemljama Zapadnog Balkana u tom procesu”, rekao je.

Odgovornost na lokalnim zemljama

Kaže da od prošle godine diskusije oko potrebe veće podrške zemljama Zapadnog Balkana na njegovom evropskom putu su neprestane kako u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji tako i u političkim grupama unutar parlamenta.

„Tako da smo proveli mnogo vremena kako bi stvari išle napred, svaki dan smo radili na tome, a sad čujem da Evropska unija nema dovoljno interesovanja za tu temu. Ne mogu s tim da se složim, jer to nije istina”, zaključio je Kukan.

Upitan zašto onda reči nemaju svoj prevod u delima i zašto građani zemalja Zapadnog Balkana ne osećaju taj poziv, kaže da, iako mu nije namera da brani Evropsku uniju, mora da istakne činjenicu da je podrška tu – vrlo pristuna.

„Moram da istaknem da Evropski parlament vrlo odlučno podržava ideju proširenja, dok Evropska komisija nije baš uvek u slozi sa tom idejom”

Upitan zašto do sad nije rešen problem slobode kretanja za osobe sa Kosova, on kaže da ovo je diskriminacija koja treba da se završi.

„Primer vizne liberalizacije je odličan u tom pogledu, ja sam to uvek isticao da građani koji žive na Kosovu jesu diskriminisani u pogledu slobode kretanja u poređenju sa ostalim ljudima na Zapadnom Balkanu, ali s druge strane mnoge primedbe na računa Kosova nisu se desile bez razloga.”

Takođe je dodao da je veliki posao na leđima lokalnih zemalja i političara i uveliko zavisi i od njih koliko će brzo stvari da se kreću.

„Ja sam svestan da je Evropska unija spora i puna birokratije, da je proces proširenja težak i vrlo često zahteva puno napora, ali verujte mi na – kraju tog procesa svi osete da je on vredeo truda.”

Izvor: Al Jazeera