Oglasi

Država vas ne mora čipovati, već ima sve podatke o vama

Naš telefon je 24 sata dnevno na internetu, podatke dajemo raznim društvenim mrežama i web stranicama, bankama i drugim prodavnicama.
Vaša lična karta, pasoš i zdravstvena knjižica također već imaju čip sa svim vašim podacima, piše autorEPA

Ako ste poslednjih par meseci barem jednom posetili Facebook, Twitter ili Instagram, sigurno ste videli izjave i objave raznih "stručnjaka i eksperata" ili (uvek anonimnih) "izvora" koji tvrde da će 'nas sve čipovati - a čipovi se nalaze u vakcini protiv virusa COVID-a 19.

Na stranu to što vakcine (barem za masovnu upotrebu) neće biti još neko vreme - ostaje pitanje, da li stvarno postoje ti 'čipovi' i kako oni funkcionišu?

RFID tehnologija postoji već nekoliko decenija. Skraćenica za Radio Frequency Identification, ili identifikaciju putem radio talasa, najčešće se koristi u trgovini i transportu, a nalazi sve više primena i u IT sektoru, medicini, pa čak i poljoprivredi.

Zamislite da možete da otvorite vrata jendim dodirom, ili da uključite uređaje u kući samim pokazivanjem u njihovom pravcu. Ovo više nije naučna fantastika, već svakodnevnica za mnoge ljubitelje tehnologije.

Godišnje milijardu i po pošiljki

RFID tehnologija zahteva odašiljač i čitač (tj. prijemnik). Ako ste na kutiji čokolada, patika ili smartfona videli veću nalepnicu, koja ima četvrtasti oblik i plastiku preko nje - u pitanju je RFID tag ili RFID bar-kod. Pomoću ovakvih nalepnica, trgovac može za desetak minuta da skenira čitav magacin i u svakom trenutku zna koju robu ima na stanju i u kojoj količini.

A dok ta roba stigne do radnji, proizvođači i prevoznici mogu pomoću RFID oznaka lako da upravljaju količinom sirovina, gotovih proizvoda i pakovanjem, a kada roba krene put potrošača, ovakav sistem se stara da pravi proizvodi stignu na željenu adresu.

Ako ste skoro naručili nešto iz inostranstva (a naročito iz Kine) putem interneta, vaš proizvod je na pakovanju imao RFID nalepnicu. Ovo u mnogome olakšava rad ljudi na carini, aedromima, kao i samih dostavnih službi. Godišnje se pošalje više od milijardu i po pošiljki šitom sveta sa RFID identifikacijom.

Sam RFID čip ne zahteva napajanje, a ima i malu antenu četvrtastog oblika. Kada čitač odašilje radio signal određene frekvencije i snage, može da iz čipa pročita razne podatke. Postoje razne vrste RFID čipova koje se razlikuju po veličini, obliku i količini memorije za smeštanje informacija.

Maja Mitrović, poslovođa u supermarketu, kaže da ovaj sistem odlično funkcioniše:

"Nisam znala da se zove tako - RFID, mi ga zovemo ručni skener. Veoma mi je koristan, jer vrlo lako mogu da pratim inventar. Imamo preko hiljadu proizvoda, i praktično nikada ne bih uspela da vodim posao ručno. Takođe, može da skenira i bar-kodove, pa uvek znamo i cene svih proizvoda, što je naročito korisno kada su akcije i popusti u pitanju " objašnjava Mitrović.

Ljudi - mašine

A šta je sa 'čipovanjem' ljudi? Postoji, već godinama, ali - ne onako kako zamišljate.

Britanski naučnik Kevin Vorvik je bio prvi čovek koji je ugradio čip u svoje telo, tačnije ruku, još 1998. godine. Vorvik je uz pomoć čipa mogao da šalje kratke komande računaru, koji bi palio i gasio svetla ili druge kompjutere. Par decenija kasnije, RFID čipovi u ljudima su postali uobičajeni, a stvoren je i čitav pokret nazvan 'Bio hakovanje' (Biohacking).

Biohakovanje je naročito popularno u Švedskoj, gde više od četiri hiljade ljudi ima ugrađeni RFID čip. Sam čip je veličine militemetar i po, a može se 'ugraditi' pod kožu (većim) špricem. Ovakav čip može da radi šta god poželite - komunicira sa smartfonom, računarom ili čak automobilom, može sadržati razne podatke i informacije, a čak može komunicirati i sa drugim čipovima - u drugim ljudima!

Ipak, sva ova tehnologija je i dalje eksperimentalna - u mnogim zemljama je Biohacking nelegalan, a postoji samo par kompanija koje prozvode ovakve čipove. Takođe, mali broj lekara pristaje da uradi ovakvu vrstu intervencija, pa ljubitelji Biohackinga to rade sami ili - kod tatoo majstora.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Doktorka Nataša Jordanov Mitić, koja radi na odeljenju anestezije, kaže da je ovakva praksa opasna:

"Postoji mogućnost da se infekcija unese putem nesterilnog pribora, najčešće tako dođe do infekcije virusom hepatitisa C, a može i sama koža koja je neadekvatno očišćena pre izvodjenja procedure, da bude izvor infekcija." navodi Jordanov Mitić.

Da bi se ovo izbeglo, najnovije vrste RFID čipova, tj. implanta se prodaju kao 'kit' tj dolaze sa posebnom vrstom šprica za njihovu aplikaciju. Treba reći i da se većina ovih kitova nabavlja putem interneta, a najveći broj korisnika su entuzijasti ili IT stručnjaci.

Vakcina za sve (ili ne)

Tako su neki u RFID čipove snimili svoj Bitkoin novčanik (digitalna valuta, prim. aut.) te mogu plaćati Bitkoinima bez ikakvih kartica ili drugih uređaja. Ipak, broj mesta koji prihvataju ovakva plaćanja se može izbrojati na prste jedne ruke.

Vratimo se, ipak, glavnoj 'teoriji zavere' - da li vakcine sadrže čipove?

Kao prvo, vakcine protiv COVID-19 još uvek nema. Rusija je registrovala svoju vakcinu, ali masovno vakcinisanje neće početi bar još par meseci. Na vakcini rade i Kina, Nemačka, Italija, SAD... Ipak, niko ne očekuje vakcinacije većeg broja ljudi (a kamoli stotina miliona) pre kraja ove godine, ili verovatnije, proleća naredne.

Drugo - RFID čipovi se ne mogu nalaziti u dozi vakcine. Za njihovu aplikaciju je potreban špric sa veoma širokom iglom, koji se poptuno razlikuje od onog za vakcinisanje. Dalje, čip ne može biti u rastvoru ili tečnosti, jer bi se oštetio.

Nemanja Stanojević, IT stručnjak objašnjava koliko je neverovatna ovakva teorija:

"Pa jel znate koliko ljudi radi na proizvodnji vakcina? Koliko lekara i sestara je potrebno da se vakcinišu milioni ljudi? I šta, oni su sad svi deo zavere, i kriju da ima čipova u vakcinama? Koje su to izmišljotine! Šta još kažu - praćenje ide preko 5G baznih stanica? Pa treba vam i baterija onda, jer ne mogu da odašilju podatke - jedino ako u vakcinama ide i baterija. Ali, kako će onda da se pune?" kroz smeh objašnjava Stanojević.

Svi smo mi pomalo roboti

"Teorija o čipovima u vakcini nije više ni smešna, nego žalosna. Nalazimo se u 21. veku, i svi mi smo primili po nekoliko vakcina u životu do sada. Pa, evo još smo tu. A čipovanje ljudi pod izgovorom vakcinacije je ravno ideji da je Zemlja ravna ploča - u šta takođe veruju milioni i dan danas, iako imamo i satelite, i svemirske letove", dodaje Stanojević.

I na kraju, što bi se neko uopšte trudio da (tajno) čipuje ljude? Zbog prikupljanja podataka?

Vaš smartfon je 24 sata dnevno na internetu, a sadrži 'tonu' vaših ličnih podataka. Koliko samo podataka sami dajemo raznim društvenim mrežama i web sajtovima. A tek bankama i raznim trgovinama, svaki put kad provučemo karticu. Vaša lična karta, pasoš i zdravstvena knjižica takođe već imaju čip sa svim vašim podacima.

I tako, država nema potrebe da vas čipuje kroz vakcine - jer ionako već ima sve podatke o vama.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.