Oglasi

Dokle će 'Građani na straži' pucati ćorcima

Republička izborna komisija utvrdila je da je više od 15.000 izjava građana falsificirano na prethodnim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Samo dva glasa bila su protiv prijedloga da u martu budu održani samo beogradski izbori, rekao je VučićAP

Srbija je zaglavljena u prognozama. Nova provera biračke volje na pragu je, a još nema optužnica za falsifikovanje potpisa na prethodnim izborima.

Postupak protiv osumnjičenih za ovo krivično delo nije se pomerio od početka, iako je Republička izborna komisija, desetak dana pred održavanje izbora, utvrdila da je više od 15.000 izjava građana na sedam od 30 podnetih izbornih lista falsifikovano. Po oceni posmatračke misije "Građani na straži" (GnS) Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), to je dovelo u pitanje legalnost i legitimnost izbornog procesa.

RIK nije proglasio šest lista

Prošlogodišnji parlamentarni izbori u Srbiji obeleženi su neadekvatnim odgovorima Republičke izborne komisije, koja nije uspela da eliminiše svaki pokušaj izigravanja zakona i nepravilnosti prilikom podnošenja izbornih lista zbog nedorečenih zakonskih rešenja, kratkih rokova za postupanje i manjka kapaciteta stručne službe.

O predizbornoj atmosferi govore sagovornici iz Srbije, pre svih Dejan Đurđević, bivši predsednik RIK-a, vidno revoltiran podsećanjem na masovno krivotvorenje. Zbog ostavke, na koju je, kaže, bio primoran, nije stigao da "dokrajči češljanje oko 200.000 potpisa", dok je njegov naslednik Vladimir Dimitrijević, izvršni direktor za pravne poslove i strategiju JP "Pošta Srbije", odbio bilo kakav komentar "o aktivnostima prethodnog sastava".

Sumnjivi pečati

Predizbornom istragom lako su otkrivene sporne izjave navodnih potpisnika. Pečat za overu izjava na izbornoj listi JRS-a bio je svetloplave boje, dok je original ljubičast. Takođe, boja na pečatu je ravnomerna, dok je kod originala nehomogena, što je najpre upućivalo na to da su pečati urađeni na fotokopir-mašini. Posle veštačenja krivotvorenih potpisa dobijen je nalaz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta UKP-a. Sporni dokumenti pregledani su "univerzalnim komparativnim aparatom i stereomikroskopom".

U policijskom izveštaju piše da su svi otisci pečata "ravnomerni i istovetno prostorno orijentisani", kao i da je daljnjim ispitivanjem utvrđeno da to "nisu originalni otisci, već su nastali na nekom od kompjuterskih štampača, što se uočava nizom višebojnih tačkica prilikom mikroskopskog pregleda".

Međutim, lideri prozvanih stranaka odlučno su demantovali falsifikovanje iako je najnovijom proverom potpisa konačno dokazano da "nisu nikad krivotvorili, osim u svakoj prilici".

Takav odnos doprineo je nastavku neslavne tradicije. Zbog uočenih falsifikata, RIK je reagovao i odlučio da ne proglasi šest lista. Falsifikovani potpisi odnose se na liste Mađarski pokret – Za promene (DZVM), 6. oktobar – Za sve nas, Republikanska stranka – Nikola Sandulović, Jedinstvena ruska stranka – Zoran Marić, To smo mi – Prirodni pokret – Vladimir Zaharijev, Tolerancija i Romska stranka – Bunjevci građani Srbije.

Međutim, zbog činjenice da nije bilo prigovora građana na biračkim mestima na kojima je uvidom u zapisnike sa biračkih mesta zaključeno da je došlo do nepravilnosti, RIK nije bio u prilici da po službenoj dužnosti (ex officio) poništi izbore u slučajevima u kojima su zabeležene nepravilnosti od uticaja na ishod glasanja.

Prema postojećem zakonskom rešenju, samo ako se uloži prigovor, RIK ima mogućnost da prigovor razmatra i eventualno poništi rezultate na biračkom mestu i tek onda naloži ponovljeno glasanje.

Pravni vakuum i sadašnji zid ćutanja, prema oceni "Građana na straži", doveli su u pitanje legalnost i legitimnost izbornog procesa. Da je Republikanska stranka uspela da pređe cenzus, u neverovatnoj situaciji parlament bi dobio poslanike na osnovu potvrđenog falsifikata, blizu 900 izjava o podršci, ali RIK nije mogao da poništi ovu listu zato što su faslifikovani potpisi utvrđeni tek nakon što je lista bila proglašena i zato što, prema važećem izbornom pravu, nije moguće poništiti već donetu odluku.

Postupak u fazi dokaznih radnji

Prema navodima portparolke Tužilaštva Leposave Vujanović Porubović, "postupak je u fazi dokaznih radnji, a nakon okončanja saslušanja još nekih svedoka, Tužilaštvo će doneti odluku o daljem toku postupka".  

Protiv sedam osoba koje su za vreme proteklih izbora, održanih u aprilu 2016, osumnjičene da su falsifikovale isprave i izjave birača o podršci izbornim listama još nije, kako nam je rečeno, podignuta optužnica u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. U toj instituciji procesuiraju se politički kriminalizovane krivične prijave protiv Zorana Marića, lidera Jedinstvene ruske stranke, i Nikole Jelikića, direktora Republikanske stranke, zbog osnovane sumnje da su falsifikovali isprave, za šta im preti kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Na listi osumnjičenih nalaze se Dragana Cvetković, Nataša Tošić, Jelena Pajović, Slavica Đurović i Marina Milićević.

"Tužilaštvo javnosti šalje poruku da krivična dela nastala u vezi sa izborima nemaju prioritet i da zapravo ostaju neprocesuirana. Odugovlačenjem se, takođe, poručuje da sudstvo blagonaklono gleda na ova krivična dela, pa se može reći da ih i posredno ohrabruje”, poručili su iz pravnog tima CRTA-e.

Ključne preporuke

Zbog kontroverznih slučajeva falsifikovanja izjava birača u cilju unapređenja poverenja građana i doslednije primene međunarodnih standarda za provođenje fer i slobodnih izbora, posmatračka misija CRTA-GnS smatra da je potrebno sprovesti niz ključnih preporuka, od kojih je najvažnije doneti jedinstven izborni zakon o pravnoj materiji, koja je trenutno plasirana u 6 zakonskih akata - Zakonu o izboru narodnih poslanika, Zakonu o izboru predsednika Republike i Zakonu o lokalnim izborima, Zakonu o opštem upravnom postupku, Zakonu o političkim strankama, Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije.

Preporučeno je definisati uslove pod kojima je moguća primena vanrednih pravnih lekova, ažurirati birački spisak i unaprediti sistem kontrole i odgovornosti, preciznije definisati položaj stranke nacionalne manjine u izbornom ciklusu ili promeniti način registracije stranaka u vezi sa svojstvom nacionalne manjine, transformisati RIK u stalno, nezavisno telo za sprovođenje izbora, zakonom regulisati status kratkoročnih i dugoročnih domaćih posmatrača na nacionalnom i lokalnom nivou, produžiti rokove za proglašenje izbornih lista sa 24 na 48 sati i aktivnije  regulisati princip jednakog pristupa za sve izborne liste i kandidate pomoću Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

 

Tim povodom iz posmatračke misije GnS osnovano postavljaju pitanje "da li ćemo i dalje svake nove izbore, pa i ove predstojeće, dočekivati u atmosferi međusobnog sumnjičenja i podozrenja, a završavati ih incidentima i otvorenim optužbama za izbornu krađu".

Upućeni u izborno pravo takođe upozoravaju da su godinama propuštene šanse da se unaprede i izmene izborni zakoni, da se konsoliduje izborni spisak na zadovoljavajući način, tolerišu evidentni nedostaci u radu RIK-a i nadzornih izbornih tela, pre svega regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje prati zastupljenost stranaka u predizbornom programu nacionalnih emitera. 

Kome odgovara 'prekrajanje izbora'

Posle devet meseci zloslutno iščekivanje izbornih rezultata treba najzad da dobije sudski epilog. Dok se ne podvuče pravosudna crta, advokat Ivan Šebek, višegodišnji član RIK-a i beogradske Izborne komisije, jedan od najiskusnijih u izbornim institucijama Srbije, iznenađen pozivom da prokomentariše najčešće tehnike falsifikovanja, zastao je i uputio na drugu adresu: "Zovite sekretara Smiljanića. Njemu je u opisu posla da obavesti javnost o rezultatima istrage."

Indirektno, na taj način, umesto stručne analize Šebek se "zahvalio mediju na pokušaju saradnje" i pozvao Srđana Smiljanića, sekretara RIK-a, da objasni višemesečno ćutanje zvaničnih instititucija o masovnom falsifikovanju, što je Smiljanić, kao u tipičnoj igri skrivalica, odbio, pozivajući se na "tehnički protokol o postupanju u situaciji kad pravosudni organi treba da daju poslednju reč".

U međuvremenu, neskriveno motivisana opozicija, iako razuđena, ali svako iz svog tabora, u svom interesu, nastavlja da traga za izbornim činjenicama, o kojima Jovan Radovanović, pukovnik JNA u penziji, novinar i književnik, reče da "prekrajanje skraćuje ljudima pamet. Posebno razočaravaju brojni intelektualci koji falsifikuju, vrše pravni atak i banalizuju prošlost. Većina ne dopunjava, nego kroji sve, pa i izbore po političkim opredeljenjima."

Prijeteći predizborni čin

Redovno falsifikovanje postalo je politička praksa na vanrednim parlamentarnim izborima.

Ocenjujući u celini izborni proces, a prevashodno učinak RIK-a i Upravnog suda, kao drugostepenog organa za žalbe, evidentno je da u važećim propisima postoji kolizija s aspekta definisanja statusa stranke nacionalne manjine, što nameće parlamentarni imperativ o dopunama Zakona o političkim strankama i Zakona o izboru narodnih poslanika.

Partijskim interesima insipirisana opozicija, poučena ranijim neprijatnim iskustvom, insistira da konačno dobije potpun uvid u biračke spiskove i podseća da je upadljivo da ni pravosudni organi ne pokazuju preteranu ažurnost kad su procesi u vezi s izbornim prevarama u pitanju. Nije onda čudno, što je praksa pokazala, da nekažnjavanje zloupotrebe izbornih propisa izaziva još širu zloupotrebu na narednim izborima.

Zato se osnovano postavlja pitanje da li ćemo i dalje svake nove izbore dočekivati u atmosferi međusobnog sumnjičenja i podozrenja, a završavati ih incidentima i otvorenim optužbama za izbornu krađu. Dokle će posmatračka misija "Građani na straži" da puca ćorcima? Zar će i dalje, blagodareći nedorečenim i kontradiktornim zakonima, "prazna tikva na vetru da svira"? 

U lavirintu falsifikovanja izlaz iz trenutne situacije poput vrućeg je kestenja: zaturen tamo gde mu je najmanje mesto, u pravosuđu, gde dokazuju da falsifikati nisu prateći nego preteći predizborni čin.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.