Oglasi

Daj strancu sve - nebo, vodu, djecu...

Siniša Kovačević govori o aktuelnom trenutku Srbije, kampanji koja nikad ne prestaje i eliti za koju kaže da je drugdje.
Očekujem prljavu kampanju za izbore i ona će se i dogoditi, prognozira Siniša KovačevićTanjug - Arhiva

Dramski pisac, redatelj i profesor na beogradskoj Akademiji umjetnosti Siniša Kovačević jedan je od najprevođenijih srpskih autora, a njegova su djela izvođena na mnogim pozornicama. No, Kovačević je i u svojim djelima, ali i javnim istupima, a posljednje vrijeme i na Twitteru, oštar kritičar negativnih pojava na političkoj, društvenoj, kulturnoj sceni Srbije.

Za Al Jazeeru govori o aktualnom trenutku Srbije, predizbornoj kampanji koja nikad ne prestaje i eliti za koju tvrdi da nije u parlamentu, nego „u Kanadi, Norveškoj, na njivama i gimnazijskim zbornicama, u čitaonicama fakulteta, u redovima za vize“.

  • Srbija je postala pravo žarište Twitter demokracije, a jedan od istaknutijih članova zajednice na toj društvenoj mreži ste i Vi. Među svakodnevnim objavama, nedavno ste najavili moguću kandidaturu na predsjedničkim izborima i postavili pitanje: 'Hoću li biti ubica gardista, one nesrećne pevačice ili ću proći samo sa pedofilijom'. Strahujete li to da Srbiji predstoji prljava predizborna kampanja?

- Twitter je, nažalost, pored samo nekoliko niskotiražnih štampanih medija i lokalnih televizija koje se mogu nabrojati na prste jedne stolarske šake, jedino mesto gde možete jasno formulisati svoju političku misao. Doduše, u par prostih rečenica, ali ipak taj stav dopre do značajnog broja ljudi. Kod nas postoji pet nacionalnih televizija. Iskreno, ni na jednu me ne zovu, na neke ne bih ni išao, tako da svoje nezadovoljstvo trenutnom ekonomskom, etičkom i političkom situacijom mogu da iskazujem jedino na društvenim mrežama.

Što se tiče tweeta koji pominjete, u 140 karaktera teško je smestiti i jasno vođenu misao i ironijski kontekst. Dabome da me odgovorna i toliko značajna funkcija predsednika moje zemlje ne interesuje. Komentar se više odnosio na fenomen septičkih jama kroz koje se potencijalni ili kandidati u naznakama provlače.

A što se tiče prljave kampanje u Srbiji, naravno da je očekujem i naravno da će se ona i dogoditi. Prednjačiće u njoj oni u čijoj je ruci i pogača i nož, ali pravde radi, svedoci smo prljavih kampanja i u Francuskoj, Austriji, SAD-u... Zašto bi onda Srbija bila izuzetak?

Hamlet bi ovo nazvao iščašenim vremenom, Platon svađom između sestara Politike i Etike, plaća se ceh jednom reality vremenu. Prljavo vreme, prljava i politika i kampanje.

  • Imate jaku i brojnu pratnju na Twitteru, čovjek ste od pisane riječi. Je li Vam ta društvena mreža, kao i mnogima u Srbiji, zapravo način da jasno i glasno iskažete svoje nezadovoljstvo stanjem u Srbiji? I čime ste to ponajviše nezadovoljni?

- Nezadovoljan sam svim i svačim. Ekonomskim konceptom ponajpre, u kome sve i po svaku cenu morate dati strancu – nebo nad vama, obradivu zemlju, fabrike, vodu, decu. Nezadovoljan sam umetničkim i ljudskim slobodama, statusom kulture, medijima, kadrovskim rešenjima stranke na vlasti, polaganim ali konstantnim klizanjem ka kultu Vođe, gordim posrtanjem ka EU, toj komfornoj grobnici za male narode... Nakupilo se, a ima toga još.

  • Odavno je jasno da sva postjugoslavenska društva žive u sustavu poremećnih vrijednosti, a na tom tragu i sami postavljate pitanje 'sedi li elita danas u parlamentu ili u zbornici bilo koje gimnazije'. Doista, gdje se danas nalazi elita i što je, to, uopće elita?

- Elita svake nacije je ono što je sebe izdvojilio u matičnim profesijama, kulturi, nauci, sportu, ono što dobro obrađuje zemlju i dobro mesi hlebove, ono što dobro propoveda i dobro pripoveda... Poštenje se, dakako, podrazumeva.

U srpskom parlamentu danas, nažalost, većim delom ne sedi elita. Elita svakako nisu ljudi sa falsifikovanim doktoratima i kupljenim diplomama, političke prelivode i preletači, novobogataši kojima na spoljašne delove rukava, specijalno šivenih odela od nekoliko hiljada evra, zašivaju šiljatu dugmad da ne brišu nos rukavom. Srpska elita je danas u Kanadi, Norveškoj, na njivama i gimnazijskim zbornicama, u čitaonicama fakulteta, u redovima za vize.

  • Nakon što ste u svojim djelima otvarali važne teme, odlučili ste se i Vi za politiku. Je li Vas pri tome vodilo ono 'bolje da se bavim politikom nego politika sa mnom' ili su u pitanju drugi motivi?

- U predvorje politike sam ušao kao formiran čovek, sa značajnim brojem enciklopedijskih jedinica, prilično poznat i prilično situiran, preveden na desetak jezika. Ušao sam u stranku u opoziciji, nažalost nikad ne osetivši ni dašak vlasti. Nije me uvela ni potreba za crnim automobilom, ni za silikonski tretiranim polegušama. Bavio sam se time i tamo, prilično neuspešno, oko tri godine. A ušao sam iz potrebe da uradim nešto urbi et orbi, da se pomogne državi čiji sam podanik, narodu kome pripadam i svim građanima te države. Izašao sam iz potrebe da spasem vlastitu dušu i vlastiti obraz.

  • Srbiji predstoje predsjednički izbori. Zajedno s njima mogli bi se održati i parlamentarni. Koliko je dobro za društvo i državu, politički život i građane da se izbori održavaju svake godine?

- Ne postoji ni država ni društvo koje je u stanju da podnese opšte izbore svake godine. To se dešava samo u tranzicionim državicama sa ograničenim suverenitetom, kada im se izbori voljom stranog faktora nameću i potrebom režima da na svaki način produži boravak na vlasti.

  • Srbija, zapravo političari koji je vode, pokušavaju sjediti na dvije stolice. Koliko će još dugo moći balansirati između Rusije i Europske unije? I što bi, da ste na vlasti, bio Vaš izbor - Rusija ili EU? I zašto?

- Jedna od retkih stvari koje ne zameram trenutnoj administraciji u Srbiji je upravo način vođenja spoljne politike. Srbija mora biti vojno neutralna i politički samostalna. Često istorijske procene malih država, koje su obično emocionalne a ne racionalne, mogu biti potpuno pogrešne i najčešće one to i jesu.

Srbija je po svom političkom, ekonomskom, kulturnom, civilizacijskom pa i gastronomskom modelu – evropska zemlja. Ona mora da preuzima sve evropske tekovine poput sindikalne zaštite radničkih prava, odnosa prema svim manjinama, ljudskim i umetničkim slobodama, higijenskim i radnim navikama, odnosa prema najnezaštićenijim slojevima društva, ali to nikako ne znači ulazak u megalodržavu Evropu sa velikogermanskom dominacijom.

Sa druge strane postoji permanentno povećana emocionalnost prema tom tako dalekom velikom bratu sa severa, njegovim pesmama i njegovim pićima. Ako se izuzmu gafovi poput odlaska na poklonjenje porodici Klinton, nepodnošljiva snishodljivost prema gospođi Angeli Merkel ili Vladimiru Putinu, i sâm bih vodio sličnu politiku.

  • Ako se vratimo Vašem primarnom pozivu, a to je literatura. I do sada ste imali dovoljno motiva i inspiracije za svoja djela. Postoji li formula da srpsko društvo izađe iz problema s kojima se suočava ne samo u posljednjih 25 godina, nego puno duže, i postane stabilno, a Vi počnete raditi neke manje teške priče?

- Svako društvo može da izađe iz krize. Problem je u činjenici da onoliko vremena koliko se provede u kaljuži, treba potrošiti i da se iz blata izađe. Radi se, nažalost, o procesu a ne ad hoc rešenju. Nećemo se u ponedeljak svi probuditi vredni i pošteni.

A što se tiče umetničkih inspiracija, one se ne nalaze samo u bedi, ratu, nesreći, emigraciji... Inače odavno ne bi Skandinavci ili Kanađani napisali dobar roman, dramu ili snimili film. Imaginacija je piščev prostor, a on je smešta u jezik kao zavičaj.

  • Ipak živite od onoga što napišete. Čitaju li i gledaju li građani Srbije, i ne samo Srbije, sve to ili se okreću nekim lakšim, a sve viralnijim sadržajima koji im ispunjavaju svakodnevicu?

- Da. Građani Srbije svakodnevno kvare ukus gadostima sa nacionalnih frekvencija, svejedno da li se radi o prenosu Skupštine ili ničim limitiranim reality programima. Ipak, ja se na recepciju svojih filmova i predstava ne mogu požaliti. A dok je tako, ima nade. Nije problem u postojanju, kako kažete, lakših i viralnih sadržaja – oni i treba da postoje, problem je što ne postoji i drugačija ponuda, a samim tim ni mogućnost izbora. A gde nema izbora, nema demokratije.

  • Na kraju, došla nam je Nova godina i ljudi uvijek nekako s optimizmom gledaju u budućnost. Ima li razloga za optimizam ili ćemo živjeti još jednu nehumanu godinu u nizu?

- Nažalost, dolazi još jedna nehumana godina u dugom nizu. Još jedna od mršavih krava, a nakon sedme, odavno smo prestali da brojimo. Što bi rekao Nikola Pašić: „Ne bojte se, dobro biti neće“. Pravite svoje mikrokosmose, okružite se ljudima koje volite, decom, prijateljima, knjigama... Lakše ćete podneti.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.