Dado Topić i Bata Kovač snimaju zajedno nakon 47 godina

Jedan od najuticajnijih kompozitora nekadašnje Jugoslavije sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Kornelije – Bata Kovač i jedan od najboljih vokala regiona Dado Topić, posle više od četiri decenije, ponovo imaju zajedničku pesmu.

Ljubavna balada Hladne su mi ruke mogla bi, kako kažu za Al jazeeru, da bude uvod u nastavak saradnje, koji bi rezultirao albumom. Iako nisu snimili zajedničku pesmu od 1971. godine, kada je Topić napustio “Korni grupu”, kažu da nisu prekidali kontakt od tada.

Topić: Mi stalno komuniciramo, mi smo pioniri dobre muzike na Balkanu. Nakon vladavine sanremovskih trendova, mi smo otvorili novu stranicu, forsirajući među prvima anglosaksonsku muziku na ovim prostorima. Među prvima smo krenuli sa sopstvenim kompozicijama, do tada se uglavnom interpretirala strana muzika. U to vreme nije bilo lako doći do radija i snimanja svoje muzike.

Kovač: To vreme, kada je osnovana “Korni grupa” i kasnije, bio je period kad smo svi uticali jedni na druge, iako smo nastojali da se različito izražavamo.

Njihova saradnja počela je 1969. godine. Kovač je tada već napustio Sarajevo, gde je završio Muzičku akademiju i jedno vreme svirao sa “Indexima”, i u Beogradu osnovao “Korni grupu”, u kojoj su pevali Beograđanin Dušan Prelević, a potom i Riječanin Dalibor Brun. U to vreme Topić je u Osijeku, gde svira sa grupom “Dinamiti”. Slučaj je hteo da se sretnu na rok festivalu u Beogradu.

Topić: Jednog dana sam pročitao u Glasu Slavonije u Osijeku da se u Beogradu događa neko takmičenje rok bendova. Uspeo sam da nađem neki kombi i otišli smo tamo. Međutim, stigli smo kad je koncert praktično već bio gotov. Vidimo da se publika polako razilazi, pitam neke ljude na bini možemo li ipak da sviramo i oni kažu – može. Na brzinu izvadimo instrumente i razglas i počnemo da sviramo neki soul – Jamesa Browna, Otisa Reddinga. I publika počne da se vraća. I posle našeg nastupa, pojave se Bata Kovač i Nikola Karaklajić i daju nam neku nagradu za najbolji bend. Isto veče Kovač nas odvede u Studio 6 Radio Beograda u Hilandarskoj i snimimo neke dve naše pesme. To je, po mom mišljenju, zvučalo dosta skromno, nije bio onaj zvuk na koji smo navikli.

Kovač: Meni je bilo interesantno.

Topić: Onda je krenula priča o pravljenju grupe. I ja sam Bati preporučio našeg gitaristu [Josipa] Bočeka, koji je posle prve probe ostao u Beogradu, u “Korni grupi”.

Ostalo je, što bi se reklo, legenda. Tokom naredne dve godine snimaju nekoliko hitova i muziku za film reditelja Miše Radivojevića Bube u glavi. Njihovu muziku tada opisuju kao progresivni rok.

Topić: Trebalo je imati petlju pa doći na festival u Zagrebu sa pesmom koja je trajala 17 minuta. Dakle, kao pet prosečnih pesama. To je bila ljubavna pesma Jedna žena, jedna vrlo zahtevna kompozicija, posle koje su počeli da nas doživljavaju ozbiljnije.

Osvojili su nagradu žirija za tu pesmu. Ipak, već sledeće godine, Topić odlazi u Zagreb i osniva grupu “Time”, a na njegovo mesto u “Korni grupu” dolazi tada malo poznati Zdravko Čolić.

Topić: Mi smo tada stalno bili u nekoj potrazi. Tražili smo među sobom ko je taj ko je u nečemu bolji, pa smo s tim boljim hteli da budemo bliži, jer se od njega imalo šta naučiti.

Kovač: Mene su stalno pitali zašto menjam pevače. Zato što sam tražio sve bolje. Onog koji može da moje zamisli sprovede u delo. Ali ne tako što ću mu ja reći svaku notu, nego da on to na svoj način otpeva.

Topić dodaje da je Kovač bio autoritaran lider grupe, ali i da je tokom perioda u kojem je radio s njim naučio mnogo o disciplini u pevanju, harmoniji i svemu onome što se uči na muzičkim akademijama.

Želeli su još jednom da pokušaju zajedno krajem sedamdesetih, kada su već i “Korni grupa” i “Time” prestali s radom, ali kako sada kažu, to je propalo, jer nisu uspeli da ubede bubnjara da napusti karijeru u orkestru tadašnje Radio-televizije Ljubljana.

Okupili su se ponovo kao “Korni grupa” 1987. godine, na koncertu u zagrebačkom Domu sportova, nazvanim “Legende YU Rocka”, u organizaciji Radija 101. Na tom koncertu su uz njih nastupili “Indexi”, “Time”, “YU grupa”, Drago Mlinarec i Radomir Mihajlović Točak. Sličan koncert održan je nešto kasnije u beogradskom Sava centru. Ipak, sve do danas nisu snimili ništa zajedno.

Ipak, neke od pesama “Korni grupe” i danas žive i na You Tubeu imaju na stotine hiljada pregleda. Kovač i Topić očekuju da bi i nova pesma Hladne su ti ruke mogla da traje.

Kovač: Recimo, pesma Moja generacija, za koju su govorili da je propala na Pesmi Evrovizije 1974. godine, i danas živi kao pesma, muzika, aranžman. Ili pesma Ti si mi u krvi, Zdravko Čolić nije hteo da je stavi na album. A danas je peva gotovo na svakom koncertu. Ja pravim pesme koje žive decenijama. I meni je to deset puta draže nego da istog časa izbacimo hit. To što mi sad budemo napravili, kad-tad će dobiti svoje mesto. Slušaće i oni koji su u početku bili rezervisani. Neke pesme se s protokom vremena slušaju na drugi način.

Topić: Tako je, moj sin, koji ima 21 godinu, nedavno mi je rekao da su mu drugari pustili pesmu Kad jednom otkrijem čoveka u sebi i pitao me da li ja to pevam. Ja kažem – da, a on će: “Kako dobra stvar!” To nije pesma iz ovog vremena, nego iz sedamdesetih, ali nekima iz te generacije to zvuči avangardno. Tako da to što smo mi tada radili ima neki svoj smisao i neku težinu.

Planiraju opet zajedničke nastupe, ali za sada im je, kažu, prioritet da snime nove pesme.

Izvor: Al jazeera