Da li država potiče ili sprečava nelikvidnost privrede?

Ni posle mesec dana nakon što se Unija poslodavaca drugi put obratila Ministarstvu finansija sa apelom da obezbedi redovno plaćanje obaveza države, javnih preduzeća i budžetskih korisnika, zvaničnog odgovora i dalje nema, što pojačava strah dela privrednika od ulaska u nelikvidnost. 

U međuvremenu i druge asocijacije privrednika dobijaju pritužbe da javni sektor kasni s plaćanjem robe i usluga privatnim kompanijama.

“Gotovo 30 odsto naših članica žali se na kašnjenje u plaćanju. Firme koje rade za javni sektor, javna preduzeća ili lokalne samouprave, koje im pružaju neke intelektuelne usluge, rade na infrastrukturnim projektima ili prodaju određene proizvode, kažu da je deo lokalnih samouprava osetno usporio s plaćanjem obaveza”, kaže za Al Jazeeru Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. 

Prema njegovih rečima, ove firme je dodatno pogodilo i to što je dobar deo korisnika budžetskih sredstava smanjio svoje rashode, a neki radovi su bili naručeni pre toga. “I sad imate situaciju da neke lokalne samouprave, na primer, raspolažu sa manje novca, a firme koje nisu radile tokom vanrednog stanja, računale su na novac od tih ugovorenih poslova”, objašnjava Rajić. 

Smanjenje rashoda u javnom sektoru

Ministarstvo finansija je, naime, još pre mesec i po dana naložilo svim korisnicima javnih sredstava, da promene programe poslovanja za 2020. godinu, odnosno da smanje rashode za najmanje 20 odsto, s tim da se to smanjenje ne odnosi na plate zaposlenih. Ovakvo uputstvo bi moglo da znači da će državni organi i javna preduzeća morati ili da smanje investicije ili porudžbine robe i usluga.

A jedan od pokazatelja da plaćanje obaveza neće biti visoko na listi prioriteta jeste i činjenica da se rebalansom odustaje od ranije planirane isplate nagomilanih docnji zdravstvenih ustanova, ukazao je Fiskalni savet u svojoj analizi rebalansa budžeta.

“Rizik je verovatno najviše prisutan na lokalnom nivou, s obzirom na to da ovaj nivo vlasti ima nerešavane probleme, a sada se u krizi susreće i sa oštrim padom izvornih prihoda. Smatramo zato da bi Vlada trebalo sa posebnom pažnjom da prati izvršavanje budžeta lokalnih samouprava. Dobar deo napora centralne vlasti usmeren je ka održavanju likvidnost privrede tokom trajanja krize. Zbog toga se ne bi smelo dozvoliti da pojedini delovi države rade suprotno, tj. da lokalne samouprave usled mogućih problema u svojim budžetima istovremeno šire nelikvidnost ka privredi”, upozorio je Fiskalni savet.

Ukoliko se to dozvoli, došlo bi se u pomalo apsurdnu situaciju da država s jedne strane daje povoljne kredite i garancije za pomoć preduzećima u održavanju likvidnosti, a s druge strane, neblagovremenim plaćanjem svojih obaveza neka od njih praktično primorava da se zadužuju.  

Iz Ministarstva finansija, međutim, nismo dobili odgovor kolika su kašnjenja države u plaćanju obaveza prema privredi, kao i ko su najveći dužnici iz javnog sektora.  

Dragoljub Rajić kaže da su lokalne samouprave i pre znale da duguju i četiri do pet meseci, ali ne sve. “Bilo je i onih koje su plaćale u roku od 60 dana. Javna preduzeća su uglavnom plaćala u roku od 60 do 90 dana, osim za neke veće radove u energetici ili građevinarstvu, gde su rokovi plaćanja bili i do šest meseci”. 

Zaobilaženje zakona 

On naglašava i da je deo problema u nepovoljnim ugovorima koje javna preduzeća zaključuju sa privatnicima. Na taj način se, kaže, praktično zaobilazi Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji predviđa da rok za plaćanje ne može biti duži od 45 dana ako je dužnik javni sektor.

“U ugovorima često piše da se isplata vrši po završenoj fazi posla. Dakle, kad firma uradi deo posla, rok za plaćanje teče od dana kada nadzorni organ prekontroliše i da odobrenje. A nadzorni organ može da izađe na teren za 30 i više dana. I to je taj problem koji postoji u ugovorima. Tek kad nadzorni organ odobri radove, firma može da pošalje fakturu”, navodi Rajić. 

“Osim toga, često se traži grejs period od šest meseci do godinu dana, a tek po isteku tog perioda se iznos plaća u ratama, po završetku svake faze posla. Tako se desi da privatna firma uloži novac u neku opremu potrebnu za posao, angažuje radnike, a novac dobija sa zakašnjenjem i u ratama. Sada su kašnjenja učestala, a to kompanijama stvara dodatne probleme – ili kasne sa isplatom zarada ili moraju da otpuštaju radnike, ne mogu da nabavljaju novu opremu, da investiraju, a samim tim su manje konkurentni i teže dobijaju poslove”, objašnjava Rajić, dodajući da je mnogim firmama rečeno da će se dugovanja regulisati posle izbora.

Rajić kaže i da se menadžeri i vlasnici kompanija se retko odlučuju da govore javno o tim problemima, jer je, naglašava, osvetoljubivost velika. “Naročito je velika osetljivost sada pred izbore. Javni istup te vrste mogao bi da ih košta nekih budućih poslova ne samo u njihovoj opštini, već možda i u čitavoj državi. Zato se uglavnom žale unutar udruženja”. 

U Uniji poslodavaca kažu da su, iako nisu dobili zvaničan odgovor u vezi kašnjenja plaćanja, neke od njihovih ranijih inicijativa ipak usvojene, poput predloga da država isplati tri minimalne zarade firmama pogođenim krizom usled epidemije. 

“Tražili smo i ukidanje poreza i doprinosa na zarade do 2021. godine. Država je prihvatila odlaganje plaćanja do kraja godine, s tim da se od 4. januara naredne godine taj dug plati u 24 rate, što nam takođe dosta znači”, kaže za Al Jazeeru Srđan Drobnjaković iz Unije poslodavaca.

U međuvremenu, problem na koji su se ranije privrednici žalili, ponovo je postao aktuelan – povraćaj poreza na dodatu vrednost. Neki privrednici se žale da dugo čekaju da im država vrati novac od PDV-a, što im stvara probleme u poslovanju.

Dugo čekanje na povraćaj PDV-a

Miroslav Dukić, direktor kompanije Eucom, koja se bavi trgovinom i proizvodnjom polipropilenskih kanapa, kaže da povraćaj PDV-a čekaju i do 50 dana. “Nama koji smo izvoznici to  ne odgovara. Bilo bi dobro da se to brže vraća. Naime, mi kad uvozimo sirovinu, mi plaćamo PDV odmah, u roku od osam dana. Međutim, kada izvozimo gotov proizvod, vraća nam se tek za 45 do 50 dana, što nas finansijski prilično iscrpljuje”, objašnjava Dukić za Al Jazeeru. 

“Takva pozicija nas praktično tera na uzimanje kredita, da bismo poboljšali likvidnost. Država je uredbom obezbedila neke kredite za likvidnost, ali više bi nam pomogla bržim povraćajem PDV-a”, kaže Dukić. 

Srđan Drobnjaković iz UPS kaže da je ovo udruženje tražilo od resornog ministarstva da se PDV ne plaća po fakturisanoj, nego po naplaćenoj realizaciji. “Dakle, tek kad kupac plati, da država naplati tih 20 odsto PDV-a”. 

Prema njegovim rečima, preliminarni podaci kojima UPS raspolaže pokazuju da više od 200.000 firmi. “Naravno, ne radi se samo o naplati potraživanja od države ili lokalne samouprave, već uopšte”, pojašnjava Drobnjaković.

Problem kašnjenja plaćanja naročito je bio izražen tokom vanrednog stanja, kada je u jednom trenutku gotovo sve stalo, kažu za Al Jazeeru u Nacionalnoj alijansi za lokalni i regionalni razvoj (NALED). Najviše problema bilo je, kako navode, u građevinskom sektoru. Zbog toga su u aprilu uputili i apel Ministarstvu finansija da hitno izmiri dospele i nedospele obaveze prema korisnicima sredstava za značajne infrastrukturne projekte, kao i hitno izmirenje obaveza javnih preduzeća prema firmama.

U ovoj organizaciji navode da se stvari sada vraćaju na nivo pre epidemije, što znači da i dalje ima kašnjenja u plaćanju, ali u meri u kojoj je toga bilo i ranije. 

Pitanje je, međutim, koliko će firme, koje su imale dvomesečnu pauzu u radu ili makar otežane uslove poslovanja, sada biti u stanju da podnesu ta “uobičajena” kašnjenja u plaćanju.

Izvor: Al Jazeera