Oglasi

Da li će se naoružanje iz Srbije vratiti kao diplomatski bumerang

Srbija prodajom oružja zarađuje stotine miliona dolara, a dosta tog oružja završi i na suprotnim stranama od Beogradu bliskih zemalja.
Nekadašnja trgovina između zemalja uz pomoć državnih firmi, sve češće se odvija preko "privatnika" koji su bliski vlastima. EPA

Prodaja naoružanja jedan je od najunosnijih izvoznih proizvoda Srbije a namenska industrija, osim radnih mesta omogućava priliv neophodnih deviza i prisutnost Srbije na međunarodnoj sceni. Upravo diplomatski poslovi često bivaju udruženi sa trgovinom.

Kapaciteti u proizvodnji, uprkos uništavanju tokom rata sa NATO krajem 1999. i dalje baštine resurse iz nekadašnje Jugoslavije a tradicionalna prijateljstva a samim tim i tržišta bivše zemlje, preuzeta su i ponegde unapređena.

No, nekadašnja trgovina između zemalja uz pomoć državnih firmi, sve češće se odvija preko "privatnika" koji su bliski vlastima.

Neoptrerećeni državnom politikom, imajući u vidu samo sopstveni profit, privatnici naizgled vode sopstvenu politiku kome i šta prodati, te je tako naoružanje iz Srbije završilo i u rukama protivnika Srbiji prijateljskih zemalja.

Nakon Sirije, Jemena, Libije i drugih zemalja, srbijansko oružje je nedavno završilo i u Jermeniji, koja je u konstantnom sukobu sa Azerbejdžanom, prijateljskom zemljom Srbije. Kada je Jermenija sredinom prošlog meseca izvršila novi napad na Azerbejdžan, u prvom trenutku se nije znalo da je deo oružja korišćenog u napadu stigao upravo iz Srbije.

Uprkos tome što su vlasti u Beogradu saopštile da prijateljstvo Srbije i Azerbejdžana nije narušeno, ministar Policije Nebojša Stefanović otputovao je u posetu Bakuu a da nije saopšteno šta je cilj posete.

Prethodno je predsednik Aleksandar Vučić u telefonskom razgovoru sa predsednikom Azerbejdžana izrazio žaljenje što je srpsko naoružanje korišćeno u napadu na Azerbejdžan, kao i da će srpska delegacija u bliskoj budnućnosti istražiti to pitanje.

Ostaje da se vidi, da li će prodavanje oružja svakome ko se obrati Srbiji uticati na diplomatske odnose sa Bakuom ali i drugim zemljama.

Bitni krajnji korisnici

Docent Fakulteta Političkih Nauka Dušan Spasojević kaže da za sada, nema opasnosti da se prodaja oružja poput bumeranga vrati Srbiji na međunarodnoj sceni.

"Potencijalne posledice po Srbiji, a misli se na prodavanje oružja svakome, još uvek su manje od onoga što državni vrh smatra da su dobre strane od prodaje. Naime, izvoz oružja je jedan od najvećih izvoznih proizvoda Srbije i prihodi su najveći. U ovom ekonomskom trenutku, veći problem po zemlju bi bio da se obustavi prodaja naoružanja", kaže Spasojević.

Ko je Slobodan Tešić

Slobodan Tešić, trgovac oružjem koji je bio pod sankcijama UN-a od 2017. godine blizak je vlastima u Beogradu. Njegova ćerka se nalazila na izbornoj listi Srpske napredne Stranke na izborima 2016. a sada je uposlenica Ministarstva Spoljnih Poslova. Sam Tešić poseduje diplomatski pasoš Srbije koji mu je dodeljen 2013. godine. Firma Vectura Trans, bliska Tešiću, dobila je 15 dozvola za izvoz u Jermeniju od 2017. godine do danas.

Prema njegovim rečima, veoma je važno to što Srbija uvek, bar nominalno, ispoštuje ko je krajnji korisnik oružja a i da diplomatski pritisak smanjuje upravo to što se trgovina odvija preko drugih lica i firmi koje nisu u državnom vlasništu.

"Srbiji je bitno da je isporučila naoružanje onima koji stoje kao krajnji korisnici u deklaraciji. Šta će kasnije biti sa oružjem, pravno nije značajno po Srbiju", kaže Spasojević. On dodaje da pitanje prodaje oružja nije bitno prosečnom glasaču u Srbiji.

"Krušik je malo ustalasao javnost. Možda je tu i opozicija napravila grešku jer rekli da novac od prodaje naoružanja koriste teroristi i slično, a to glasače jednostavno ne zanima."

"Međutim, onog trenutka kada Sjedinjene Američke Države kažu da prodaja mora da se obustavi, tada će ona i biti obustavljena."

'Muljatorski poslovi'

Nekadašnja narodna poslanica i potpresednica Stranke Slobode i Pravde, Marinika Tepić smatra da upravo prodajom oružja bez diskriminacije Srbija na kraju može ostati bez prijatelja.

"Od toga najviše i strepim. Ne samo u smislu na čije su sve glave bacane naše bombe i čije ćemo mi mete sutra biti, već i zbog tih muljatorskih poslova predsednika Vučića i njegovih saradnika”, kaže Tepić.

Kao poslanica Tepić je postavljala pitanja vlastima kako se odvija trgovina naoružanjem ali kako kaže, odgovor nikada nije dobila.

"Poslaničko pitanje, inače, nije 'obično' pitanje, već institucionalni mehanizam, svojevrsna urgencija, po kome nadležni treba da odgovore u roku od 15 dana. Potom sam sve dokaze, odnela na noge javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, smatrajući da ima i previše dokaza za pokeatrnje postupka. Međutim, ništa nije učinjeno", rekla je Tepić.

Ona navodi da su ljudi bliski vlastima dobijali povlašćene cene za prilikom kupoprodaje naoružanja od državnih firmi.

"Svakako je to Slobodan Tešić, Vučićev omiljeni trgovac oružjem, koga je lično Vučić ubacio u najvišu državnu delegaciju odmah po dolasku na vlast, u vreme dok je bio ministar odbrane. Jer da bude jasno, ni Tešić ni ostali ne bi mogli da rade bez saglasnosti Vučića."

Tepić dalje kaže da je upravo Slobodan Tešić izvezao sporno naoružanje u Jermeniju i koje je upotrebljeno u napadu na Azerbejdžan.

Afera Krušik

Srbiju su u više navrata potresali skandali oko prodaje naoružanja. Prošle godine otkriveno je da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, učestvovao u povlašćenoj kupovini mina iz fabrike Krušik koje su prodate Saudiskoj Arabiji. Mine su završile u Jemenu gde bukti građanski rat a zbog povlašćenih cena ljudima bliskim vlastima u Beogradu, Krušik posluje sa gubitkom i radnici ne dobijaju redovno plate.

"S obzirom da se Tešić nalazi na crnoj listi Američkog ministarstva finansija, kao i još nekoliko firmi povezanih sa njim, da postavimo još jedno pitanje: da li je Tešić pa samim tim i Srbija u prekršaju na američke sankcije ako znamo da je upravo Tešić, bar jednom poslovao u američkoj valuti, dolarima, što je zabranjeno kada ste pod njihovim sankcijama, i to upravo sa Jermenijom”, kaže Tepić.

Ona je dalje navela da je država Srbija izdala dozvole za izvoz Tešiću te samim tim postala saučesnik u kršenju američkih sankcija uperenih protiv njega i njegovih kompanija.

Pravne posljedice

"Pravne posledice bi mogle nastupiti od pojedinih individualnih država i one bi se više odnosile na pojedince koji su uključini u trgovinu oružjem", kaže istraživačica Beogradskog Centra za Bezbednosnu Politiku Katarina Đokić.

Ona dodaje da već ima nekih posledica u diplomatskim odnosima sa Azerbejdžanom jer treba objasniti kako Srbija izvozi naoružanje u zemlju sa kojima su u praktično u sukobu.

Prema njenim rečima, Srbija jeste ratifikovala Sporazum o prodaji naoružanja ali je naoružanje iz te zemlje već više puta bilo upotrebljeno u sukobima i na način koji je suprotno duhu tog sporazuma.

"Slušate ljude koji donose odluke u državi kako je važno da država izvozi naoružanje jer to donosi novac zemlji. Mi jesmo prilagodili zakonodavstvo, u smislu gde i šta sme da se izvozi ali nismo uveli kulturu, da se zna gde ne treba da se izvozi zbog mogućeg kršenja prava ili slično. A to znači da zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru", poručuje Đokić.

Ona je zaključila da se namenska industrija smatra izuzetno važnom zbog radnih mesta i priliva deviza te da postoji jak pritisak da se proizvodnja i prodaja povećaju. Bez obzira na to gde će oružje i kako biti upotrebljeno.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.