Oglasi

Čustović: Žene u Srbiji su gdje treba raditi, a ne gdje je novac

Položaj žena je u zadnjih nekoliko godina poboljšan, ali one i dalje nemaju jednaka prava kao muškarci, kaže političarka i konsultantkinja za rodnu ravnopravnost Ferida Čustović.
Ferida ČustovićFerida Čustović: Sve je više žena koje se obrazuju, ali na pozicijama moći i dalje su mnogo više zastupljeni muškarciUstupljeno Al Jazeeri

"Društvo u kojem se ne čuje glas žena nije manje žensko, ono je manje ljudsko."

Ove reči irske političarke Meri Robinson predstavljaju suštinu borbe za ravnopravnost žena i muškaraca, jer ženska prava nisu ništa drugo do ljudska prava. Zato Međunarodni dan žena treba da posvetimo ženama koje su pokrenule tu borbu, istrajavale, ali i gubile živote u njoj.

Ženama koje su u daleko težim uslovima od današnjih izvojevale da se čuje glas žena. Izgleda da danas u Srbiji nismo svesni veličine te pobede, nismo je iskoristili u meri u kojoj smo mogli, a pri tom rizikujemo i da izgubimo prava koja su tom pobedom ostvarena.

Takođe, ovaj dan treba da posvetimo ženama koje u tradicionalističkim, patrijarhalnim društvima traže puteve ka ostvarivanju jednakih mogućnosti za sve. Pre svega, prava na izbor.

Ferida Čustović je političarka, konsultantkinja za rodnu ravnopravnost, zaposlena žena, majka i supruga. Levičarka po ideološkom opredeljenju, borkinja je za rodnu ravnopravnost i zalaže se za povećanje učešća žena u javnom životu. Masterirala je na rodnim studijama Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u kome živi od svoje desete godine.

  • Dvadeset godina je prošlo od uspostavljanja demokratije u Srbiji. Kada danas razgovaramo o položaju žene u javnom životu Srbije, govorimo li o problemu koji i dalje postoji, ili pre možemo da kažemo da su se stvari korenito promenile?

- Mi, kao društvo, nismo bili spremni za demokratiju. Ono što je Federativna Republika Jugoslavija imala sa Ustavom iz 1946. godine, kojim je dala sva prava ženama, posebno zaposlenim ženama, koje su na raspolaganju imale ustanove koje joj pomažu u funkcionisanju, poput vrtića i domova za stare, kao i šansu za napredovanje na poslu, uz jednake plate za oba pola, mi to u ovoj nazovi demokratiji koju smo izvojevali 2000. godine nemamo. Interesantno je da je tada, 2000. godine, na izbore izašao najveći broj žena ikada i smtara se da su žene i mladi bili ti koji su ovu zemlju okrenuli ka demokratiji.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Međutim, razočarenje koje su žene kasnije doživele svojim statusom u društvu, bilo da je reč o zaposlenim, nezaposlenim ženama, poljoprivrednicama, ženama sa invaliditetom, dovelo je do toga da one više nisu imale poverenja ni u jednu vlast koja je rukovodila Srbijom u poslednjih 20 godina. Zato ne čudi podatak da danas najveći broj apstinenata kada su izbori u pitanju čine upravo žene.

  • Da li su se desile neke promene u smislu postizanja rodne ravnopravnosti?

- Položaj žena je u zadnjih nekoliko godina poboljšan, ali one i dalje nemaju jednaka prava kao i muškarci.  Sve je više žena koje se obrazuju, više i od muškaraca, ali na pozicijama moći i dalje su mnogo više zastupljeni muškarci. Žene su prisutne tamo gde treba da se radi, da se bude kreativan i aktivan, ali ne tamo gde je novac.

  • Kada je reč konkretno o politici, ima li tu promena?

- U politici smo prisutne u ovom broju najviše zahvaljujući kvoti od 30 posto učešća na svim listama; reč je o ženama koje su delegirane, a ne birane svojim imenom i prezimenom. Zato imamo tu situaciju da kad žene dođu na položaj na kome bi mogle da odlučuju i da se bore za građane i građanke koje predstavljaju, one to ne čine jer su, pre svega, partijske poslušnice – verne su svojim partijskim vođama, čak ne ni svojim interesima. To je zato što žene još uvek nisu svesne svojih potencijala: u skandinavskim zemljama, gde su žene potpuno izjednačene sa muškarcima, pokazalo se da se rezultati rada u parlamentima odnose na opšte dobro, a ne samo na pojedine oblasti u društvu.

Ovde mnogo ljudi ima otklon od politike, jer je ona "prljava", a ne čine ništa da je pročiste. A sve je politika: i kakav je kvalitet ishrane, i kakav vazduh dišemo, i reke koje nam stavljaju u cevi, i naši građani koje izbacuju sa posla jer neće da botuju – sve je to politika. Ja sam ušla u politiku zato što sam bila revoltirana neravnopravnim položajem žena na tržištu rada, u privatnom životu i u politici.

Da nisam politički aktivna, onda bih svakoga dana sedela u fotelji i svađala se sa televizorom oko toga zašto u društvima koja su u tranzitu žene prve osete teret promena, pa ostaju bez posla ili teže nalaze posao, a neretko muškarci zauzimaju njihove malo plaćene poslove; zašto svakog dana odlazi 150 ljudi iz Srbije u svet; zašto toliko građana Srbije nema dovoljno novca da kupi sebi lekove ili hranu. Pošto je moje ideološko opredeljenje deo mog bića i živim ga svake sekunde, ne bih mogla sebe da pogledam u ogledalu ako se ne bih trudila i borila da svima oko mene bude bolje.

  • Kolika je uloga samih žena u održavanju rodne neravnopravnosti? Da li u 21. veku uopšte možemo govoriti o biološkim odlikama koje koče ženu da potpuno razvije svoje ljudske potencijale?

- Velika! Ja mislim da ne postoje biološke odlike kao prepreka i da su biološke odlike samo izgovor za neaktivnost. Iako su žene jednako sposobne kao i muškarci da se društveno angažuju, one su te koje održavaju patrijarhalni obrazac. Muškarci su samo iskoristili taj prostor koji su dobili devedesetih godina, kada je došlo do retradicionalizacije društva, i zauzeli pozicije moći, a žene vratili u kuće, pod izgovorom da su one te koje "prirodno" treba da se bave porodicom i decom.

Time se kod žena izaziva griža savesti ukoliko ona samo pomisli da se bavi društvenim problemima, umesto da vreme provede baveći se svojom decom. U tome čuči razlog zašto se više žena ne bavi politikom, zašto se više žena ne bavi svojom i budućnošću svoje porodice. Tužno je što gledamo decu preko skajpa, umesto da se zajedno radujemo njihovim  uspesima, ali ovde, u državi gde su rođena. Zato treba da učinimo sve kako bi mladi imali uslove da ostanu, da se zapošljavaju, da zasnivaju porodice.

  • Na koji način se nevladine organizacije bave problemom rodne neravnopravnosti u Srbiji? Stiče se utisak da postoje različiti pristupi prema osnaživanju žena iz ruralnih i urbanih sredina? I u selima su potrebne liderke...

- Aktivnosti nevladinih organizacija donele su dosta dobrih inicijativa i rešenja. Uvedene su prakse sprovođenja politika. koje su značajne za osnaživanje žena u ruralnim oblastima, u preduzetništvu, u političkoj participaciji. Ali. nevladine organizacije nisu te koje u državi treba da se bave ovim pitanjima - država je dužna da. uz pomoć zakona, svojim građanima i građankama obezbedi dostojanstven život.

Nevladine organizacije su finansirane za određene projekte u određenim oblastima. Međutim, mi ne možemo ni jedan segment u društvu posmatrati izdvojeno od ostalih, jer postoji snažna međuzavisnost između ekonomije, politike, zdravstva, obrazovanja; sveukupno i usaglašeno funkcionisanje društvenog sistema je garant da će sve žene biti osnažene da učestvuju u društveno-političkom životu - naravno, shodno svojim afinitetima.

Što se tiče odgovora na drugi deo Vašeg pitanja, mislim da je razlog tome nedostupnost informacijama. Žene sa sela su zbog toga limitirane, za razliku od žena koje žive u urbanim sredinama. Mi u velikim gradovima imamo mogućnost da dođemo do organizacija koje nam pružaju pomoć tog tipa, za razliku od žena iz ruralnih područja, koje rade nekoliko poslova dnevno, uglavnom neplaćenih: posao u kući, u poljoprivredi, uz negu i brigu o ostarelim članovima porodice. A među njima se krije ogroman i, na žalost, neiskorišćen potencijal. Veliki broj žena koje bi bile odlične liderke u svom selu, u svojim okruzima, nije nam na raspolaganju jer nemamo informacije o njima.

Koliko god da smo kritički raspoloženi prema socijalizmu i uopšte poretku Jugoslavije, imamo dobar primer organizacije AFŽ [Antifašistički front žena], koja je funkcionisala za vreme Narodnooslobodilačke borbe i posle [Drugog svetskog] rata, i koja se bavila ženama tako što je planski i sistematski brinula o njihovom položaju i potrebama u svakom, pa i najmanjem selu; mi to sada, u 21. veku, nemamo. To je bio tako dobro ustrojen sistem da je kasnije poslužio ženama koje su istraživale to vreme kao neprocenjiv izvor informacija.

  • Zašto poslovno uspešne žene (dakle, žene koje imaju finansijsku moć i značajna poznanstva) ne žele da uđu u politiku i na taj način, mehanizmima koji im u tom slučaju zakonski stoje na raspolaganju, pomognu da se promeni sveukupna slika na polju rodnih perspektiva?

- Jedan od razloga je nedostatak solidarnosti i empatije prema onima koje to, iz raznoraznih razloga, nisu mogle da postignu. Drugi razlog zašto poslovno vrlo uspešne žene nemaju dodirnih tačaka sa ovima ispod margine je što nisu spremne da se odreknu stečenog komfora; trećije što nemaju svest o tome da je problem onih najsiromašnijih i na razne načine ugroženih žena u stvari zajednički – društveni problem.

  • Da li je podrška muškaraca - partnera, kolega na poslu i u partiji - ključna što Vi uspevate da sve svoje uloge i statuse 'pomirite' u meri koja na zadovoljavajućem nivou ispunjava obaveze koje iz tih uloga i statusa proizilaze?

- Ja da nemam podršku muža u svemu čime se bavim, imala bih stalnu borbu sa sobom, svojim obavezama i sa njim da bih opstala u toj zajednici. U velikom procentu je svemu što sam postigla u životu doprineo moj muž. Zato smo zajedno, zato što je osvešćen i spreman da ravnopravno deli život sa mnom. Velika je stvar da imate podršku ne samo muža, već i kolega u kolektivu u kojem radite, da imate i u svojim partijskim kolegama saradnike koji podržavaju vaše ideje i koji vas bodre da ih sprovedete u delo. Ja to imam u svojoj Stranci slobode i pravde.

Muškarčevo shvatanje rodnih uloga i prava na izbor zavisi od vaspitanja, a kasnije i lične nadgradnje. Deca bi već u vrtiću trebalo da se uče da ništa nije dato kao žensko i kao muško, da ne postoje muške i ženskeigračke, zanimanja, da je svet oko nas kao polje istraživanja jednako zanimljivo i za dečake i za devojčice. Ceo svoj radni vek se bavim predškolskom decom i u njih ulažem sve svoje kapacitete, učim ih najvećim vrednostima tolerancije, ljubavi, solidarnosti i tako ih spremam za buduće životne izazove. Zbog njih sam se i politički aktivirala, jer smatram da je moja dužnost da učinim sve što mogu da imaju budućnost u svojoj zemlji, da ih ne lečimo porukama, da talentovana deca imaju mogućnost da razvijaju svoje talente ne zaviseći od toga da li roditelji to mogu da finansiraju.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.