‘Crnila’ i hajke makedonske lustracije

Piše: Risto Popovski

Stotinjak ljudi lustrirano je kontroverznim Zakonom koji u Makedoniji, već pet godina, prema svojim pravilima, tačnije mimo pravila i normi, sprovodi Vlada premijera Nikole Gruevskog. Glavni i, zasada, jedini “uspeh” lustracije je što se, umesto suočavanja sa prošlošću, svela na obračun sa “komunjarama”, sa kritičarima aktuelne vlasti i što je unela nove podele u društvu.

Najbrojniji među lustriranima su bivši pripadnici službe državne bezbednosti, ministri policije, političari i diplomate. Lustrirani su, međutim, i pisci, režiseri, glumci, novinari, naučnici, pa i članovi Akademije nauka, koji iza sebe imaju značajan, neki i kapitalan naučni i umetnički opus.

Lustracija na makedonski način, u režiji aktuelne vlasti, jedina u svetu, bavi se i lustriranjem pokojnika. Prema nezvaničnim podacima, gotovo trećina lustriranih su “uredno pokojni”, koji, naravno, sa groblja ne mogu da naude ovoj vlasti. Rešenja da su “nepodobni” uručiće im, na onom svetu, pametnjakovići koji su se setili da ih lustriraju.

Cilj lustracije je da onemogući da potkazivači i doušnici tajne policije vrše javne funkcije u savremenoj državi.

Lustracija je, izvorno, paganski običaj podnošenja žrtava da bi se odobrovoljili bogovi. Savremena lustracija, pre svega, u postkomunističkim državama je proces suočavanja sa prošlošću, svojevrsnim žrtvovanjem. Cilj lustracije je da onemogući da potkazivači i doušnici tajne policije vrše javne funkcije u savremenoj državi. Tako je u normalnim državama. U Makedoniji se lustracija pretvorila u obračun sa “komunjarama” i pokojnicima, ali i u pogrom kritičara vlasti.

Posle lustracije pokojnika sa kojom se vlast proslavila, izazivajući zgražanje i podsmeh, na red su došli novinari, ali samo oni koji su oštri kritičari aktuelne vlasti. Ovih dana lustrirana je glavna urednica nedeljnika Fokus Jadranka Kostova, a pripremju se odluke za još dva-tri novinara.

Jedini ‘grijeh’ Jadranke Kostove

Kostova je početkom devedestih godina, kao urednik u Makedonskoj televiziji, podnela policiji prijavu protiv jednog od sardnika koji je goste u kontakt-emisiji koju je vodila,  stalno saletao i ubeđivao da nema makedonske nacije i da u Makedoniji žive samo Bugari. Tu počinje i završava njena saradnja sa državnom bezbednošću i to je sav njen “greh”. Jedina prijava koja je svojevremeno javno podneta, uz znanje rukovodstva Makedonske televizije, bila je dovoljna lustratorima da presude Kostovoj. Prema zakonu, doušnik je onaj koji kontinuirano, tajno i uz materijalnu ili drugu korist sarađuje sa službom bezbednosti.

Malo je reći da je ova odluka ishitrena. Njen cilj je da se javno žigošu i diskredituju Kostova i nedeljnik Fokus, koji se od osnivanja, pre gotovo dve decenije, deklarisao kao kritičar vlasti, bez obzira koja je partija na ovoj poziciji. Osnivač nedeljnika Nikola Mladenov izgubio je život  pre dve godine u saobraćajnoj nesreći, koja još nije do kraja razjašnjena. Najnoviji broj Fokusa je na naslovnoj strani poručio vlastima da “nema bežanja od nove istrage” o saobraćajnoj nesreći. Odluka o lustraciji Kostove objavljena je, možda i slučajno, na isti dan kada se pre dve godine dogodila saobraćajna nesreća.

Komisija za verifikaciju činjenica, kako je oficijelan naziv lustratora, priprema odluke za još barem  dvojicu uglednih novinara (treći, koji je u penziji, odložen je za kasnije), poznatih kritičara vlasti. Njihova imena još nisu objavljena, ali ih je lako prepoznati prema opisu. Jedan od njih je Erol Rizaov, koji u kolumnama u listu Utrinski vesnik, skoro svaki dan oštro kritikuje vlasti i premijera Gruevskog. Rizaov je oštro napao vlast, koja mu preko Komisije koja je pod njenim uticajem, podmeće lustraciju. Na spisku za lustraciju je i dugogodišnji voditelj kontnakt-programa na televiziji, koji nije javno reagovao.

Ironično je da je glavna urednica nedeljnika Fokus, Jadranka Kostova, bila jedan od pobornika lustracije.

Iznenadna i selektivna lustracija novinara, kritičara vlasti direktno je povezana sa aferom masovnog priluškivanja, u koje su, kako tvrdi opozicija, umešani premijer Gruevski i njegov bratanac Sašo Mijalkov, koji je šef Uprave za državnu bezbednost. Snimci prisluškivanja, koje sukcesivno već dva meseca objavljuje opozicija, svedoče o kriminalu i korupciji u vlasti, kao i o izbornim manipulacijama. Vlast, koja na sve načine nastoji da prikrije ovu aferu, sada lustracijom pokušava da diskredituje najuticajnije kritičare i da zastraši i druge novinare i medije.

Ironično je da je Jadranka Kostova bila jedan od pobornika lustracije. Prva je objavila intervju sa dugogodišnjim predsednikom Sobranja Makedonije, Stojanom Andovim, koji je 2006. godine bio inicijator za donošenje zakona o lustraciji. Andov, koji je sada penzioner, na vest da je Kostova lustrirana, komentirao je da je to samo dokaz, odnosno “slika i prilika političkog progona koji postoji”. On je ponovo izrazio žaljenje što su dobre namere koje je imao kada je predlagao zakon zloupotrebljne i izvitoperene.

‘Mekani’ i ‘tvrdi’ zakon

Komisija za lustraciju postala je instrument vlasti za politički obračun sa svojim oponentima, izjavio je Andov. Ocenio je da su lustratori toliko “fleksibilni” da su često njihove odluke u suprotnosti sa samim zakonom. Prvobitni predlog Andova je bio da se lustracija ograniči samo na one koji su svesno i duži period bili potkazivači i doušnici, da su od tajne saradnje imali imovinsku ili neku drugu korist. Oni ne bi smeli ni da vrše javne funkcije, a Andov se zalagao da se javno ne objavljuju imena lustriranih.

“Mekani” zakon koji je predlagao Andov pretvorio se u politikantsko čudovište. Lustracija je postala sredstvo za dnevno-političke obračune sa kritičarima vlasti, na čelu sa premijerom Gruevskim, za demonstraciju sile i alatka za zastrašivanje neistomišljenika.

Prva žrtva novog Zakona o lustraciji 2010. godine bio je predsednik Ustavnog suda Makedonije Trendafil Ivanovski. On je svojevremeno osporio Zakon i vratio ga na doradu. Umesto toga, donet je novi, “tvrđi” Zakon, a prvi na spisku lustriranih bio je Ivanovski, koji je na kraju podneo tužbu i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Misao ‘kao da su samo za nas, Makedonce, sazdana sva crnila na ovom svetu’ pokazuje način na koji vlast sprovodi lustraciju.

Obračun sa političkim protivnicama, javno žigosanje neistomišljenika i onih koji se suprotstave volji vlasti glavni su ciljevi novog, “tvrdog” Zakona o lustraciji. Zakon se preširoko i selektivno primenjuje, a žrtve se biraju prema dnevno-političkim potrebama. Selektivna lustracija na makedonski način svodi se na diskreditaciju onih koji nisu uz vlast, ili nisu njeni poslušnici. To unosi nove trajne podele, a oni koji su lustrirani su žigosani kao antipatrioti, neprijatelji i izdajnici.

Lustriranje pokojnika pokazuje svu izopačenost lustracije na makedonski način. Među lustriranim pokojnicima najpoznatiji su akademici i književnici Slavko Janevski i Kole Čašule. Upravo kultna drama Koleta Čašula, Crnila, svedoči o deobama i obračunima među Makedoncima između dva rata, a ključna misao “kao da su samo za nas, Makedonce, sazdana sva crnila na ovom svetu” pokazuje način na koji vlast sprovodi svoju lustraciju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera