Čistka kod naprednjaka kao uvod u izbornu kampanju

Kada je poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović zatražio da vladajuća stranka smeni neke svoje funkcionere, koje je predsednik Srbije i lider te partije Aleksandar Vučić pre mesec dana “direktno prozvao” za “najgore moguće bestidnosti”, te da će, dok se to ne desi, suspendovati svoje stranačke aktivnosti, neki su to ocenili kao već viđeni marketinški trik, neki kao spin da bi se skrenula pažnja sa drugih aktuelnih afera, a neki kao najavu obračuna sa korupcijom u sopstvenim redovima, radi sticanja političkih poena uoči parlamentarnih izbora, koj bi trebalo da budu održani u prvoj polovini sledeće godine.

Zagovornici prve teze kao jedan od razloga zbog kojih smatraju da je reč o marketingu navode nedostatak imena. Đukanović, naime, u svojoj kolumni u dnevnom listu Blic nije pomenuo na koga misli kad kaže da mu je muka od toga da “najpre Vučić, a potom i svako od nas koji srcem voli SNS, mora stalno njihove svinjarije da pravda po medijima i da troši sopstveni kredibilitet”, a “da takvi nikad ne osete posledice svojih činjenja”.

Ništa eksplicitniji nije bio ni Vučić prošlog meseca, na sednici Glavnog odbora vladajuće stranke, kada je govorio o partijskim funkcionerima koji na automobilima koriste “blinkere”, iako na to nemaju pravo, pa ih ljudi “psuju” kad prođu pored njih, kao ni kada je rekao da ne želi da na mitinzima na kojima govori između sebe i naroda vidi “valentino” i “šanel” tašnice. Jedini koga je imenom pomenuo bio je Zoran Babić, direktor Koridora Srbije, koga je kritikovao što ide u “otmena letovališta” na Hvaru i Brionima.

‘Dobrovoljne’ kadrovske promjene

Na istoj sednici Vučić je najavio kadrovske promene na lokalu, objasnivši da će negde one biti dobrovoljne, a negde ne, ali da je potrebno osloboditi prostor za nove ljude.

Mesec dana kasnije Đukanović je, u svojoj kolumni, ocenio da je red “da prozvani najhitnije budu smenjeni i imenom i prezimenom prozvani, da bude obelodanjeno šta su uradili, pa čak neki od njih i da budu uhapšeni, o čemu svakako tužilaštvo ima zadnju reč”.

Ipak, neki analitičari, poput Cvijetina Milivojevića, direktora agencije za odnose s javnošću, marketing i konsalting Pragma, smatraju da u Đukanovićevom istupu nema ničeg novog te da je tekst objavio uz saglasnost Vučića, kako bi još jednom podsetio članove i funkcionere stranke da su smenjivi.

To podsećanje funkcionera da su na javnim funkcijama zahvaljujući pre stranci nego sopstvenim kvalifikacijama karakteristično je i za samog lidera stranke, koji je o “blinkerima” govorio i pre šest godina, najavljujući da će drastično smanjiti broj funkcionera koji smeju da koriste rotaciju. I tada je pominjao da su u stranci “neki uzleteli” i svoje funkcije shvatili kao mogućnost da se obogate i žive bolje, ali i tada bez konkretnih imena i vidljivih posledica.

Milivojević podseća da se u praksi pokazalo da su se čak i oni koji su smenjivani kasnije vraćali na druge funkcije.

Jedan od primera je Goran Knežević, koji je po dolasku naprednjaka na vlast bio ministar poljoprivrede, ali se posle afere sa povećanim količinama aflatoksina u mleku, za njega nije našlo mesto u rekonstruisanoj vladi, da bi se potom 2016. godine ponovo našao u vladi, ovog puta na mestu ministra privrede. Slična je situacija bila i sa Bratislavom Gašićem, koji je podneo ostavku na funkciju ministra odbrane, nakon neprimerenog obraćanja jednoj novinarki, da bi se posle godinu i po našao na čelu Bezbednosno informativne agencije.

Upozorenja bez posljedica

Ipak, iako su se slična upozorenja i Vučića i Đukanovića i ranije mogla čuti, ali bez vidljivih posledica, ovog puta nije isključeno da bi nekih smena zaista moglo biti.

“Sada je SNS u novoj fazi sopstvene legitimizacije u biračkom telu Srbije. Ona je imala tu ubojitu legitimnu mobilizacijsku moć na početku svoje vlasti 2012. godine, pa se to nastavilo na izborima 2014. i 2016. godine, oslanjajući se na radikalnu kritiku prethodnika na vlasti, na kritiku uzurpacije javnog dobra i korupcije. Sada su oni već partija koja se identifikovala sa pozicijom vladavine, koja traje već sedam godina, a građani posmatraju vlast i sa stanovišta svoje ekonomske pozicije i najčešće daju podršku jakoj retorici protiv korupcije. Zbog toga SNS mora da čuva tu podršku davanjem do znanja da iza reči sledi njihovo političko delovanje”, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Jovan Komšić.

“Naprednjaci će verovatno u tom nizu poteza mobilizacije podrške građana dati primere samokritike i kritičkog odnosa i prema sopstvenim političkim aktivistima, čelnicima na lokalu i višim nivoima vlasti i ne bi me iznenadilo ako se na tom spisku nađu neki poznati gradonačelnici, pa i neka zvučnija politička imena”, dodaje Komšić.

I sam Đukanović je, pojašnjavajući navode iz svoje kolumne na svom Youtube kanalu, rekao da ne želi da se SNS pretvori u ono što su bili njegovi prethodnici na vlasti.

Žrtva piona zbog krupnijih figura

Slučajno ili ne, tek istovremeno sa Đukanovićevom najavom suspenzije stranačkih aktivnosti u istom listu je objavljen i prvi od nekoliko tekstova o značajno uvećanoj imovini i rasipiničkom ponašanju gradonačelnika Subotice Bogdana Labana, funkcioneru SNS-a, koji je široj javnosti u Srbiji postao poznat pre dve godine, kada se pojavio audio snimak na kojem se čuje kako preti svom stranačkom klegi da će mu “iščupati grkljan”.

Iako su se njegovom imovinom mediji bavili i prošle godine, što nije uticalo na njegovu poziciju, ne treba sasvim isključiti mogućnost da se u narednom periodu ispostavi da je Laban jedan od onih na koje je Đukanović mislio. Pogotovo kako se bude približavao kraj godine i termin za izbore. Tim pre što je vlast već pokazala da je spremna da, šahovski rečeno, žrtvuje pione da bi sačuvala krupnije figure, kao što je to bio slučaj tokom višemesečnih protesta opozicije.

Među zahtevima demonstranata tada su bile i smene ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović, čelnih ljudi javnih servisa, ali i predsednka opština Brus i Grocka, Milutina Jeličića Jutke (zbog seksualnog zlostavljanja zaposlenih) i Dragoljuba Simonovića (zbog naručivanja napada na novinara koji je pisao o zloupotrebama u toj opštini). Smenjena su samo poslednja dvojica, kojima je u međuvremenu počelo suđenje, koje može trajati godinama.

Upravo je pomenuti Nebojša Stefanović razlog zbog čega se javila i teorija da je Đukanovićev istup zapravo samo pokušaj spina, kako bi se skrenula pažnja javnosti sa optužbi opozicije da je jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića falsifikovao fakultetsku diplomu.

 

Profesor Komšić kaže da je teško izdvojiti samo jedan od mogućih razloga za Đukanovićev nastup u kojem traži smene i hapšenja pojedinih, neimenovanih stranačkih funkcionera. Jedan bi, dodaje, svakako mogao biti početak izborne kampanje SNS-a, koja tek treba da dobije ubrzanje krajem godine, da bi izbori bili u prvoj polovini sledeće godine.

“Ali, moguće je i da je reakcija Đukanovića ona koja možda nagoveštava izvesna talasanja unutar stranke, možda nagoveštava i neki lični odnos prema nekim pregrupisavanjima aktuelnim i nagoveštenim, tako da je teško prosuditi da li će konsekvenca unutar partije biti neko radikalnije preraspoređivanje i selekcija kadrova. To ćemo tek videti u periodu koji sledi”, dodaje Komšić.

Šta god da je u pitanju, izvesno je samo da, čak i ako bude smena i hapšenja pojedinih naprednjaka zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije, ne znači da će smenjeni ostati bez funkcija i posle narednih izbora, kao ni da će do tada biti sudskog epiloga. Kao što ga nema ni u slučaju Miroslava Miškovića, jednog od najbogatijih biznismena u Srbiji, čijim je hapšenjem pre šest godina Vučić najavio odlučni obračun protiv korupcije u kojem neće biti nedodirljivih, podigao svoju popularnost i ubedljivo dobio naredne izbore, a danas se više niko i ne seća za šta je Mišković optužen, niti u kojoj je fazi taj proces.  

Izvor: Al Jazeera