Cipele za Gucci, Pradu proizvedene u Srbiji
U fabrici u Srbiji, u mjestu Vladimirci, proizvode se dijelovi cipela, koje će, kada se pojave na tržištu Evropske unije, koštati najmanje 300 eura.
U jednom od pogona italijanske kompanije Progetti radi 350 ljudi, uglavnom žena. Svaka od njih proizvodi poseban dio za cipele. Pored njih prolazi traka koja se vrti ukrug.
“Posle 700 ruku, samo dve proveravaju da li je sa cipelama sve kako treba. Zorica Urošević kontroliše svaki detalj. Na njenom pultu stoje originalni gornji delovi Louis Vuitton cipele. U obućarstvu radi 35. godina. Kaže da je zadovljna poslom, ali da uvek može bolje”, javlja reporter Al Jazeere Đorđe Kostić.
Važnost kvaliteta
“Zadovoljni smo time što je plata na vreme – platom tu i tamo, kakav je standard života, nismo baš zadovoljni, ali redovna su nam primanja i imamo non-stop posla”, kazuje Urošević.
Proces šivenja brendova provjerava Mirjana Marković. U poslu je 13 godina. Budući da šije za Gucci, Pradu i Louis Vuitton, kvalitet obrade mora biti najbolji na svijetu. Kaže da male greške koje kupci ne vide, dobro vide šefovi u Parizu i Rimu.
“Strogom kvaliltetu nimalo milosti nemaju, perfektna cipela mora biti, bez obzira sa kakvim vrstama materijala, znači kvalitet je na prvom mestu, pa onda sve ostalo”, pojašnjava Marković.
Iza ove proizvodnje stoji porodica Rossi, koja u Srbiji posluje od 1989. godine. Oduvijek su bili obućari. Posle sankcija kupili su stare fabrike, koje su bile u stečaju. Naučili su ljude kako se pravi kvalitetna cipela, a sada posluju i u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Progetti zapošljava ukupno 2.500 ljudi. Iz ove fabrike za potrebe stranog tržišta svake godine izađe preko 1,5 miliona pari gornjih dijelova za cipele.
Jeftino tržište
Braća Romano i Enrico Rossi objašnjavaju kako su Prada, Gucci i Louis Vuitton došli u Srbiju:
“Italija, kao članica EU-a, sve manje poseduje radne snage u koju može da se uloži. Sve više firmi i biznismena iz Italije se se oslanja na zemlje koje su van EU -a, gde postoji kultura dobrih radnika koji su spremni da rade. Nama je to bitno jer samo tako možemo kvalitetno da poslujemo”, kaže Romano Rossi.
Prosječna plata ovih radnika je 260 eura. Par cipela koji se proizvede u Srbiji u Milanu i Parizu koštat će stotine evra. Mlađi brat Rosri, Enrico objašanjava da razlika u cijeni u proizvodnji i prozivodu nastaje zbog jeftinog tržišta.
“Mi moramo da se prilagodimo uslovima koji se zovu Srbija, jer radimo ovde, a kao što ste sami rekli ,finalni proizvod se prodaje u Parizu i Rimu i taj finalni proizvod ima cenu koja je adekvatna Italiji ,odnosno Francuskoj.”
“Kupci, uglavnom iz EU-a, daće nekoliko zelenih evro novčanica da bi na svojim nogama nosili udobnu i kvalitetnu cipelu. Adut Srbije može da bude i modna industrija. Zašto ne?”, javio je Kostić.
Izvor: Al Jazeera