Cijela Srbija u v.d. statusu

Podatak koji je nedavno saopšten u velikoj meri govori o karakteru vlasti i načinu vladanja Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke u Srbiji. Elem, od 34 javna preduzeća u Srbiji, na čelu 22 se nalaze vršioci dužnosti, a ne direktori koji su, u skladu sa Zakonom, izabrani na javnom konkursu. Zakonom o javnim preduzećima iz 2012. godine određeno je da javnim preduzećima u vlasništvu države treba da rukovode direktori izabrani na javnim konkursima. Da apsurd bude veći, upravo je usvajanje ovog zakona sa tom odredbom bilo jedno od predizbornih obećanja sa kojim je SNS pobedio na izborima te godine.

Razlika između slova zakona i stanja na terenu je u tome što vršioce dužnosti direktora javnih preduzeća postavlja vlada Srbije. Automatski, vlada Srbije ih i razrešava sa te pozicije. Nije, dakle, nezakonito imati v.d. status direktora javnog preduzeća, ali je protiv zakona praksa u Srbiji koja govori o tome da je taj v.d. status dugogodišnji. Po zakonu, v.d. status može da traje samo 12 meseci, a u Srbiji je slučaj da traje od dve do 12 godina, što je slučaj sa direktorom Javnog preduzeća Putevi Srbije Zoranom Drobnjakom, koji je na ovo mesto postavljen još 2008. godine. Do imenovanja za ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama, koje je nedavno objavljeno, Marko Đurić je, na primer, godinama bio direktor Kancelarije za KiM vlade Srbije.

Apsolutna poslušnost vlastima

U čemu je suština ovog v.d. statusa u Srbiji? Radi se o potrebi apsolutne poslušnosti vlastima, odnosno Aleksandru Vučiću. I to zna svako, do poslednjeg direktora bilo kojeg javnog preduzeća u Srbiji. Ako bi se, bilo ko od njih, oglušio o neki “savet”, ili da se ne složi sa idejom koju neko drugi predloži, ili da ne čuje zlo – naredi, verovatno su sati u pitanju dok ne bi usledila njegova smena. Kada se direktor izabere na javnom konkursu, što je u Srbiji apsolutno samo forma, jer se uvek izabere onaj koga stranka podrži, on ima mandat i ne može tako lako da bude smenjen, sem ako sam ne podnese ostavku. 

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Koliko bi na čelnom mestu Elektroprivrede Srbije ostao Milorad Grčić, nekadašnji vlasnik veoma dobre pečenjare u Obrenovcu, da se pre neki dan nije javio na telefon Vučiću i obećao da će trafo-stanica do juna biti postavljena u selo Sjenice. Jedan zalogaj predsednik Srbije nije uspeo da sažvaće, a v.d. direktora EPS-a je obećao da trafo stiže. Iz nekih razloga, jedini direktor koji može da bude miran jeste Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije, koji godinama upravlja Srbijagasom. Pored toga što je jedan od retkih direktora bez prefiksa v.d., Bajatović je jedan od najplaćenijih ljudi u Srbiji, kada je državna plata u pitanju. Iz nekog razloga, a mnogi misle da je to bliskost Bajatovića sa ruskim poslovnim i državnim svetom, njegova funkcija nikada nije bila upitna, bez obzira što bi SNS voleo da u svom krilu drži i to javno preduzeće.

Slično je stanje bilo i u Vladi Ane Brnabić, koja se sprema za svoj drugi premijerski mandat. Iako se, na primer, pomoćnici ministara biraju po internim konkursima, aktuelna Vlada Srbije imanovala je veliki broj v.d. pomoćnika ministara. Prema podacima na veb stranicama ministarstava Vlade Srbije, rekorder po broju v.d. statusa je Ministarstvo finansija. Svih 13 pomoćnika ministra je u statusu vršioca dužnosti. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima svih sedam pomoćnika ministra u v. d. statusu. Ministarstvo odbrane ima dva i Ministarstvo pravde ima jednog v.d. pomoćnika ministra. Kada je reč o Ministarstvu inostranih poslova, od pet planiranih, ima tri pomoćnika. Ostala ministarstva ili imaju regularne pomoćnike, ili nemaju informacije o tome na svojim internet stranicama.

Vučić kontroliše sve i svakoga

Bukvalno ista priča je i kada je reč o stranci na čijem se čelu nalazi predsednik Srbije. Iako je osnovana još 2008. godine, većina gradskih i opštinskih odbora SNS-a i dalje nema predsednike, već poverenike. Situacija je slična kada se dubinski posmatra situacija u unutrašnjosti Srbije. Ovo je, svakako, samo jedan od primera kako se princip iz stranke preslikao i na državu uopšte. Na ovaj način Vučić, pre svega, kontroliše sve i svakoga. U svakom trenutku može da zameni nekoga ko mu zbog bilo čega ne odgovara, a nije da to nije radio. Ne zanima ga, kao jednog od najboljih studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, pomenuto slovo zakona. Čak je i predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda odgovorio da mu ne pada na pamet da ukida v.d. status u javnim preduzećima.

Istine radi, nije Vučić taj koji je u Srbiju uveo praksu v.d. statusa. Bio je to jedan od izuma “demokratskih vlasti”, ali nikada u ovoj meri. Situacija sa v.d. statusima jedna je od sistemskih stvari koje moraju da budu promenjene u nekom budućem periodu, kada bi Srbija mogla da ima priliku da se pridruži redu demokratskih društava u Evropi. Ceo sistem je truo i istinski – stranački. Zbog toga i imamo situaciju da danas imamo više članova SNS-a nego što je Srbija ikada imala članova Saveza komunista. Ni najobičniji posao u Srbiji je danas malo verovatno dobiti bez pozivanja na stranačku člansku kartu, ili barem preporuku. Sve dok se to ne bude promenilo, šanse za iskorak ka nekoj normalnosti su daleki horizonti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera