Oglasi

Cenzura i(li) tabloidizacija države

Na internetskim stranicama u Srbiji nestaju ‘nepoželjni’ tekstovi, padaju sajtovi, a vlast neubjedljivo tvrdi da s tim nema ništa.
Premijer Vučić je metode pritisaka na medije usavršio još 1999, dok je bio ministar informisanjaAP - Arhiva

Piše: Ratko Femić

Zbog uklanjanja tekstova koji kritikuju vlast sa interneta, blogova i onesposobljavanja sajtova, javnost u Srbiji se ustalasala, a primedbe je izneo i OSCE.

"Duboko sam zabrinuta zbog navoda da su sajtovi i online sadržaji blokirani. To je jasno kršenje prava na slobodu izražavanja. Online sadržaj protumačen kao kritički prema vlastima uklonjen je sa nekoliko sajtova u Srbiji", saopštila je predstavnica OSCE-a za slobodu medija Dunja Mijatović.

Naelektrisani situacijom koja je kulminirala uklanjanjem blogova koji su kritikovali ponašanje vlasti za vreme strahovitih poplava, grupa blogera i novinara prekinula je ćutanje proglasom "U lice cenzuri", koji se i dalje širi internetom i dobija sve više potpisnika.

Na naslovnoj strani provladinog tabloida Kurir je pisalo 'Mrtva tela plutaju Obrenovcem', ali reakcije tužilaštva nije bilo.

Sem toga, uhapšene su tri osobe osumnjičene za širenje panike putem društvenih mreža, jer su na svojim Facebook statusima iznosili nagađanja o broju žrtava u Obrenovcu. Određen im je pritvor do 30 dana, ali im je rešenje o pritvoru ukinuto posle devet dana provedenih iza rešetaka.

Postupak tužilaštva je prilično čudan, s obzirom na to da se nije istom merom reagovalo na naslovnu stranu na kojoj piše "Mrtva tela plutaju Obrenovcem" provladinog tabloida Kurir, koji ima neuporedivo više čitalaca i uticaja od nečijeg Facebook statusa.

"Ne slažem se sa ocenom iz OEBS-a o navodnoj cenzuri. Apsolutno je netačno da je bilo zahteva za povlačenje nekih tekstova", rekao je premijer Aleksandar Vučić.

Kažnjavanje ombudsmana

I dok su vlast i bliski joj novinari odbacivali navode o cenzuri, kao da živimo u paralelnoj realnosti, srušen je sajt Peščanik nakon teksta o plagiranom doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića.

"Peščanik.net je oboren hakerskim DOS napadom, koji se odvija velikim brojem pristupa na sajt istovremeno. Neuobičajeno velika poseta počela je kada smo objavili tekst, između 16 i 17 sati, i napad traje sve vreme, podignemo sajt, oni ga obore... I tako stalno", rekla je urednica Peščanika Svetlana Lukić.

Ipak, neki IT stručnjaci navode da je do "obaranja" Peščanika moglo da dođe i zbog slabog tehničkog kvaliteta sajta, koji nije mogao da izdrži prevelik saobraćaj nastao zbog velikog interesa čitalaca. 

Zaštitnik građana Saša Janković kritikovao je pozivanje na informativne razgovore zbog navodnog širenja panike, "koju nikad niko nije primetio, utvrdio, ni zabeležio njene posledice", i izrazio zabrinutost zbog tvrdnji novinara da im se savetuje da izbegavaju kritiku...

Poslednji slučaj pritisaka na medije je rušenje sajta Peščanik, nakon teksta o plagiranom doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića.

Janković je često ukazivao na razne povrede prava i sada je primoran da otpusti 19 zaposlenih, jer Administrativni odbor Skupštine Srbije nije dao saglasnost za njihov dalji rad. To smanjuje kapacitet institucije koja po Ustavu "kontroliše" rad državnih i drugih organa vlasti. Funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke počeli su da ga "prozivaju" zbog visoke plate.

Uprkos očiglednom nestajanju tekstova, premijer Vučić insistira da mu se pronađe jedan slučaj i da dođe neko iz pojedinih medija i kaže da li je on za "jednu stvar tražio da bude cenzurisana".

"Kada je reč o obaranju internet sajtova i skidanju tekstova sa web stranica, premijer Aleksandar Vučić je sam pitao da li ljudi stvarno misle da je on u stanju da to uradi. Ali, nije uopšte u pitanju to da li je neko u stanju da to uradi. Dakle, to se dešavalo i ako je to posledica postupanja nekog državnog organa, onda je to nedopustivo", ocenio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Mentalno razgibavanje

Kada neko povuče tekst, teško da će govoriti o tome i priznati nedostatak profesionalnog integriteta. Kritički tekstovi nestaju, a teško da ih mediji koji su ih objavili skidaju bez pritisaka. Ako je tačno ovo što premijer govori, onda mu neko radi iza leđa, a ko bi se na to usudio...

Nije reč o samo poslednjim slučajevima. Ukinuta je humoristička emisija "Mentalno razgibavanje" zbog neprikladnih političkih tema. Povučena je priča o ćerki guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković, koja službenim automobilom iz Novog Sada ide na predavanja u Beograd.

Humoristički snimak na kojem Vučić spasava dete iz smetova u Feketiću je povlačen, a blogovi i sajtovi na kojima se pojavljivao - onesposobljavani. Tada se, odgovarajući na pitanje na Twitteru "Kako ukidate ove videoklipove o Vučiću?", tadašnji koordinator internetskog tima SNS-a Mario Maletić izleteo i rekao da "um caruje, a i masa ljudi dobro dođe".

Nedavno je, posle gostovanja bivšeg urednika deska Večernjih novosti Srđana Škora u jutarnjem programu Radio-televizije Srbije, SNS reagovao saopštenjem u kojem se žali na "bujicu neosnovanih primedbi voditelja RTS-a, sa jedinim ciljem - da se unizi nova Vlada i ugled Aleksandra Vučića". Škoro je smenjen, ali njegov glavni urednik tvrdi da je to uradio iz profesionalnih, a ne političkih razloga.

Većinu medija vode ljudi koji su ranije uređivali novine čiji su vlasnici bili Vučićevi protivnici - tajkun Miroslav Mišković i donedavni lider Demokratske stranke Dragan Đilas. 

Smenjen je i direktor i glavni i odgovorni urednik TV Studio B Aleksandar Timofejev, koji je pošteno rekao: "Politika me dovela, politika me smenila."

Naizgled bezazlene teme postaju zabranjene. Čovek bi pomislio da su se tabloidi u Srbiji najednom upristojili i da ih više ne zanima privatni život političara, tako da su odlučili da ignorišu to što se Vučić ponovo oženio, pravio svadbu na Topčideru... Zar to nije informacija za kojim žuta štampa žudi, jer diže tiraže? Koja god druga javna ličnost da je u pitanju, našla bi se na šarenim stranama sa mnogo fotografija. Otkud odjednom ćutanje u svim medijima koji se, inače, bave životima javnih ličnosti?

Nasuprot tome, najtiražniji tabloidi pokazuju izuzetnu hrabrost u obračunu sa - bivšim funkcionerima i upornost u kritikovanju - opozicije. Neki od njih, ali i većina ozbiljnih medija, menjaju uređivačku politiku na izborima. Čitaocima se nude kao beskompromisni borci za istinu, a vode ih ljudi koji su ranije uređivali novine čiji su vlasnici bili Vučićevi protivnici - tajkun Miroslav Mišković i donedavni lider Demokratske stranke Dragan Đilas. Nije važna ideja, već tarifa.

Tabloidna pretorijanska garda

Takva tabloidna pretorijanska garda u stanju je da bilo koga ko ukazuje na greške vlasti provuče kroz "medijskog toplog zeca", pušta najbanalnije spinove s ciljem manipulacije javnošću. Tempirane afere, najave hapšenja, višestruko osuđivani kriminalac za teška krivična dela zasluži naslovnu stranu kada kaže da su lideri opozicionih stranaka lopovi... Jednostavno - hrestomatija amoralnosti i bezočnih laži.

Nije tajna da pojedini mediji u Srbiji žive od reketiranja. Ako ne želite da vas neko "vozi" na naslovnoj strani danima, budite spremni da odrešite kesu. Takvi mediji su u direktnoj sprezi sa policijom i na tacni dobijaju informacije iz istrage, koje koriste što za difamaciju i disciplinovanje protivnika vlasti, što za ucene. Izmeštanje institucionalnih procesa u privilegovane tabloide primetio je i zaštitnik građana te u svom izveštaju nazvao taj proces - tabloidizacija države.

U vreme krize novinari u redakcijama prazne prljavi arsenal. Navikli su da spuste glavu pred urednikom, a urednici da saviju kičmu pred političkim moćnikom i uhvate se najbanalnijeg spinovanja zarad nekoliko reklama i opstanka na tržištu. Ali, da li je novinarstvo samo običan posao od devet do pet, u koji se ne ulaže ni komadić integriteta i kredibiliteta?

Premijer Vučić je metode pritisaka na medije usavršio još 1999. godine, sprovodeći Šešeljev zakon dok je bio ministar informisanja.

Istina je da cenzura i autocenzura nisu počeli sa ovom Vladom i da tu imamo bogatu tradiciju. Premijer Vučić je metode pritisaka na medije usavršio još 1999. godine, sprovodeći Šešeljev zakon dok je bio ministar informisanja. Tada su kažnjavane i zapečaćene mnoge redakcije.

Političke partije se sete cenzure tek kada dođu u opoziciju. Za vreme vladavine DS-a takođe je bilo povlačenja tekstova sa interneta (doduše, u manjoj meri, jer su tada online mediji imali manji uticaj), smenjivani su urednici, naprečac donet loš Zakon o javnom informisanju, čije je sporne odredbe oborio Ustavni sud. Tada je usavršen sistem uticaja na medije posredstvom politički kontrolisanih reklamnih agencija.

Milioni, mediji i birači

Ko kontroliše plasman oglasa, tržište vredno oko 170 miliona dolara, taj kontroliše i medije, a putem kontrole medija i biračko telo. Istraživanje BIRN-a pokazalo je da je Vučićev SNS, putem partijskog funkcionera Gorana Veselinovića, ušao u prostor medijskog oglašavanja nakon dolaska na vlast 2012. godine, potiskujući demokrate, koji su, uglavnom putem agencija Dragana Đilasa i Srđana Šapera, suvereno vladali ovim tržištem. Disciplinovanje i kontrola medija su dobro utabana staza, a nove vlasti su dobile potpuno razrađen mehanizam. Ako počneš da talasaš - nemaš oglase, a kad nemaš oglase - nemaš ni novac i možeš da zatvoriš butigu.

Tako su mediji, rukovođeni sopstvenim a ne javnim interesom, postali deo koruptivnog lanca. Zato su mnogi od njih koji su na prošlim izborima pljuvali SNS sada još oštriji prema onima koje su tada podržavali.

Disciplinovanje i kontrola medija su dobro utabana staza, a nove vlasti su dobile potpuno razrađen mehanizam.

Ako je Đilas, zbog svog uticaja na medije u prošlosti, postao merna jedinica za medijske pritiske, onda je Vučić veći Đilas od Đilasa. Ili je Đilas samo bio suptilniji Vučić od Vučića?

Deo novinara, ali i običnih građana, u situaciji kada u mainstream medijima ne može da se čuje kritika, na internetu je pronašao slobodnu teritoriju, a Facebook i Twitter postali su njihova "Užička republika". Otud i ovakva reakcija na uklanjanje online sadržaja i apel "U lice cenzuri".

Novinari već dugo ćute, vlasti se smenjuju, cenzura ostaje, ali saterani u ćošak, kad više nemaju šta da izgube, uspraviće se i počeće da ujedaju. Ali, kada?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.