Berlinska večera – parastos za ideju razmjene teritorija

Prosečni gledaoci ili čitaoci srpskih i kosovskih medija sasvim sigurno misle da su samo njihovi predsednici i premijeri pozvani da dođu 29. aprila u Berlinu kako bi ih nemačka kancelarka i francuski predsednik naterali na neki pomak ka sporazumu o normalizaciji odnosa. Njihovi susedi na Balkanu, pak, znaju da su pozvani i šefovi vlada ostalih balkanskih zemalja u redu na članstvu u Evropskoj uniji, kao i premijeri Hrvatske i Slovenije, što nameće utisak da je u pitanju neka velika konferencija o Balkanu. Ali, verovatno malo ko shvata da balkanski lideri zapravo dolaze u Berlin na – radnu večeru.

Istini za volju, nije ta radna večera bez značaja. Ali, daleko od toga da će u Berlinu naprasno doći do dogovora između Srbije i Kosova. Niti će tada biti osigurano da EU ne odustane od svog obećanja da u junu ove godine počne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. A zasigurno neće doći ni do pronalaženja načina kako pomiriti suprotstavljene strane unutar Bosne i Hercegovine.

Sastanak, na kojem će verovatno biti poslužene Nemcima omiljene špargle, uz čaše penušavog rizlinga iz vinograda nadomak obale Rajne, zapravo predstavljaće priliku za Angelu Merkel da, pojačana Emmanuelom Macronom, pošalje nekoliko signala. Jedan balkanskim liderima, drugi Sjedinjenim Američkim Državama i ostalim zainteresovanim silama, poput Kine i Rusije, a treći funkcionerima odlazeće evropske administracije u Briselu.

Simbolična podrška

Iako na ovoj večeri Macron sigurno neće odavati utisak da je tu tek da simbolično podrži kancelarku, njegovo prisustvo će značiti upravo to. Razmimoilaženja između Pariza i Berlina su sve vidljivija, a jedan od poslednjih dokaza za to je Macronova izjava da su “razlike u unutar evrozone bile od ogromne koristi za Nemačku” te da Nemci “rade protiv socijalnog projekta koji on podržava”.

Osim toga, Macron i Nathalie Loiseau, doskorašnja francuska ministarka za Evropu, a sada prva na listi njegove stranke na evropskim izborima, u više navrata su veoma otvoreno saopštili da se zasad protive daljem širenju EU-a. Osim toga, za razliku od Berlina, Pariz nema tako jasno i čvrsto definisan stav po pitanju eventualnog dogovora Srbije i Kosova o menjanju granica. Moglo bi se čak reći da, ako se izuzme pitanje francuskih investicija u regionu, za Pariz Balkan nije uopšte u fokusu.

Nije ni u Nemačkoj Balkan u fokusu. Ali, kancelarka Merkel – počev od 2011. godine, kada su napadnuti nemački vojnici KFOR-a na severu Kosova, preko njenog insistiranja na uspostavljanju briselskog dijaloga Srbije i Kosova, do odbijanja predloga dela svog demohrišćanskog bloka da Balkan bude svojevrsni parking za izbeglice – nastoji da iskaže da je maksimalna stabilnost na Balkanu prevashodni nemački interes. I da, stabilnost po svaku cenu. Tako Nemci sagledavaju Balkan, jer misle da bi se bilo kakva balkanska nestabilnost odmah prelila na EU, koja i onako ima previše unutrašnjih i spoljašnjih problema za rešavanje.

Razvoj događaja

U skladu sa tim interesima, kancelarka je i insistirala na održavanju ovog sastanka, jer pojedine stvari ne idu baš onako kako bi Nemci želeli. Ponajviše se to tiče dijaloga Srbije i Kosova, u kojem je sredinom prošle godine iskočilo pitanje razmene teritorija, korekcija granica, demarkacije ili koji god su zagovornici ove ideje eufemizam koristili. Nemci su ostali zatečeni kada su shvatili da je očigledno u dijalogu razmatranje ove ideje podržala i visoka predstavnica EU-a Federica Mogherini, a potom je usledio i pozitivan signal Johna Boltona, novog savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trumpa, kao i evropskg komesara za proširenje Johannesa Hahna.

Kao da se najednom sve izmaklo iz nemačkih ruku. Kao da je bilo uzalud što su sa Britancima krajem 2013. godine toliko se svesrdno trudili da pregovarački okvir EU-a za pregovore o pristupanju Srbije Uniji bude takav da Beograd pred ulazak u EU praktično bude prinuđen da prizna Kosovo, iako se to nigde ne pominje.

Zbog toga će ova radna večera predstavljati jedan od poslednjih, ako ne i poslednji, pokušaj Angele Merkel da stvari vrati na put koji odgovara Nemcima. Zbog toga će se domaćica potruditi da večera u Kancelarijatu bude svojevrstan parastos za ideju razmene teritorija. Balkanskim liderima biće poručeno da Berlin neće prihvatiti promene granica i da smatra da će to samo imati negativan domino efekat na ceo region.

Iako su analitičari i mediji u Srbiji često nastojali da tvrde da kancelarka Merkel nije tako tvrdog negativnog stava po pitanju menjanja granica, realnost je sasvim drugačija. I to je, reklo bi se, najotvorenije izrekao njen dugogodišnji spoljnopolitički savetnik, a sada nemački ambasador pri Ujedinjenim nacijama Christoph Heusgen. U debati o Kosovu, koja se vodila na sednici Saveta bezbednosti UN-a pre dva i po meseca, Heusgen je, bez diplomatskog uvijanja, saopštio šta Berlin očekuje od Beograda, otvoreno kritikujući to što šef diplomatije Srbije Ivica Dačić radi na tome da što više zemalja povuče svoje priznanje nezavisnosti Kosova.

Dijalog o normalizaciji

“Jedini način na koji će Srbija ući u EU biće sa uspešnim dijalogom o normalizaciji, uz priznanje Kosova. Putovanjem po svetu i pokušavanjem da ostale zemlje povuku svoja priznanja Kosova samo pucate u sopstvenu nogu”, rekao je Heusgen, podsetivši obe strane da se pozivaju na Briselski sporazum. “Ništa u Briselskom sporazumu ne govori o prilagođavanju granica, promenama granične linije ili razmeni teritorija. U ime Nemačke, ističem da mi ne smatramo da će te ideje, koje kolaju naokolo, dopineti iznalaženju rešenja. Mi verujemo da su ti napori zapravo riskantni za region i da će destabilizovati ceo regon.”

Dosad su ovako otvorena objašnjenja nemačke politike uglavnom dolazile od analitičara ili, eventualno, nekog člana Bundestaga, ali prvi put je javnost ovako nešto mogla da čuje od nekog predstavnika nemačke izvršne vlasti. Doduše, javnost u Srbiji je to mogla da čuje samo ako je na portalu UN-a potražila i poslušala sednicu Saveta bezbednosti UN-a ili sam govor nemačkog ambasadora. Bezmalo niko od srpskih medija nije preneo ovu izjavu, a kamoli je analizirao.

Ali, zato se vrlo revnosno analiziraju “otkrića” pojedinih medija da će nemačko-francuski dvojac predložiti uvođenje “dvostrukog suvereniteta” između Srbije i Kosova nad određenim teritorijama. To što su u Kancelarijatu za Reuters potvrdili da Merkel i Macron neće ponuditi nikakav plan predstavnicima Srbije i Kosova nekako ne dopire do medija u regionu. Ne dopiru ni izjave upućenih da Nemci na Kosovu ne žele stvaranje neke nove Republike Srpske, to jest entiteta sa jakim izvršnim ovlašćenjima.

Signal Balkanu

Baš zbog toga, ovaj sastanak predstavljaće signal Balkanu da Nemačka i Francuska žele i te kako da se pitaju o tome kakav će dogovor postići Srbija i Kosovo, ali i da im budu uzor da je pomirenje posvađanih naroda moguće. Ovaj sastanak je i signal Washingtonu, Moskvi i Pekingu da će se Berlin boriti da osigura ono što smatra svojim interesom na Balkanu. Neki će reći da je Nemačka tek regionalna sila, a da su SAD, Kina i Rusija svetske sile i da je njihova reč jača te da bi Srbija i Kosovo trebalo njih da slušaju. Nemačka možda jeste tek regionalna sila, ali u regionu u kojem se Balkan nalazi, tako da stav Nemaca i te kako ima na težini.

Na posletku, ovim sastankom kancelarka šalje i otvorenu poruku odlazećoj evropskoj administraciji, pre svega Federici Mogherini. To je signal da je Mogherini pogrešila što je očigledno pomislila da može da deluje samostalno te da nijedan visoki predstavnik EU-a nikad nije postigao ništa što je u suprotnosti sa stavom vodećih državama članicama EU-a.

Doduše, Mogherini je minulih nedelja u više navrata dobila ovakav signal iz Berlina, pa čak i od pojedinih nemačkih opozicionih stranaka. Možda zato i ne čudi da u debati o prošlim i budućim akcijama Spoljnopolitičke službe EU-a, koja je nedavno održana u okviru sednice Spojnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Mogherini nijednom jedinom rečju nije pomenula pregovore Srbije i Kosova i Briselski sporazum, iako je za njenog mandata postignut dodatak tog sporazuma koji se tiče pravosuđa.

Zbog svega ovoga ne čude javni pozivi nemačkih stručnjaka za Balkan da Berlin preuzme aktivniju ulogu u samom procesu pregovora. Teško da će se to dogoditi, ali sasvim sigurno da će ubuduće mnogo pomnije pratiti ceo proces. Bar dok je Angela Merkel na čelu nemačke vlade. Radna večera u Berlinu biće pokušaj da ceo proces bude restartovan, ali tako da, kako kažu u berlinskim krugovima, bude postignut “ne bilo kakav, već dobar sporazum”. Dobar, razume se, iz nemačke perspektive.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera