Oglasi

Beba Dobrković - pionirka novog cirkusa

Beba Dobrković organizovala je festival Novog cirkusa u Novom Sadu i to je bio povod za razgovor.
Savremeni trendovi u cirkuskoj umetnosti usmereni su na eksperimetisanje i istraživanje sa cirkuskom tehnikama i izrazima na sceniUstupljeno Al Jazeeri

Mira Beba Dobrković je cirkuski umetnik i jedan od pionira novog cirkusa na ovim prostorima. Vodi organizaciju Ludifico koja se bavi produkcijom cirkuskih performansa i predstava, a ove godine održali su prvi festival Novog cirkusa u Novom Sadu. Novi cirkus opet je  forma u kojoj se cirkuske veštine  koriste da bi se ispričala priča - narativna matrica stavlja se u fokus predstave.. Novi cirkus je, po mom doživljaju, posebna vrsta poezije, majstorstvo, pošto slike koje se stvaraju do pratite priču uzbuđuju i pokreću maštu na izuzetan način. Beba Dobrković govori o tome kako se ‘zarazila’ cirkusom, kako je osnovala svoju trupu da ne bi bila usamljena, kako izgleda kada publika poželi da bude učesnik …. Zapravo ona govori o posvećenosti i volji koja je potrebna da bi se stvorio dobar teren za dalji razvoj novog cirkusa.

  •  Kada si odlučila da ćeš se baviti akrobacijom i zašto?

U svet cirkusa sam ušla zahvaljujući rekvizitu koji se naziva poi, a izgleda kao teg na lancu koji se vrti sa vatrom ili bez… Na jednom međunarodnom projektu prvi put sam došla u dodir sa ovim rekvizitom I fascinacija je bila ogromna, čak do mere opsesivnosti, retko kada sam ga puštala iz ruku. A da se ne bih osećala usamljeno u Novom Sadu sa svojojm opsesijom, odmah sam pokrenula školu poia, koja je inicirala veliki broj mladih ljudi u cirkus.

  • Novi cirkus je po definiciji deo savremenih izvođačkih umetnosti. Od nekadašnjeg cirkusa razlikuje ga što ne koristi životinje i  što se trudi ne samo da zabavi i uzbudi pokazujući neobične veštine nego da nam ispriča pricu. Šta je za tebe važno kada je reč o Novom cirkusu?

Godinama sam se trudila da ljudima objasnim šta je novi, odnosno savremeni cirkus i jedino što svi razumeju je činjenica da ne koristimo životinje, a za ostalo preporučujem  da dođu i pogledaju neku predstavu. Većina ljudi je posetila cirkus davno ili nikad, pa je sve što imaju u glavi opšta slika čerge sa izmučenim životinjama. Za mene je važno da je scena kod nas živa, onda stvari postaju jasnije.

Tradicionalni cirkus je dobijao simpatije publike svojim veštinama, nakon kojih sledi aplauz. Najpoznatiji predstavnici cirkusa, koji su svetsku popularnost postigli dubljim razvojem karatkera i priče, su čuveni Cirque du Soleil i zahvaljujući njima poznato je kako može da izgleda jedna velika cirkuska produkcija bez životinja. Ono što je nama trenutno interesantno su male, intimne produkcije.

Savremeni trendovi u cirkuskoj umetnosti usmereni su na eksperimetisanje i istraživanje sa cirkuskom tehnikama i izrazima na sceni,  koji stare tehnike izlaže novim mogućnostima izražavanja i pomeranja granica.

  • Gde si sve učila i od koga?

Kao dete sam trenirala gimnastiku i jako sam volela da se prevrćem i radim akrobacije, a kada sam se srela sa cirkusom imala sam osnovno akrobatsko znanje. Pošto mi je bilo kasno za cirkusku akademiju, posećivala sam žonglerske konvencije, radionice buto plesa, akrobatske festivale i druge neformalne edukacije u cirkusu. Tokom treniranja, najveći problem mi je bio da sebi obezbedim uslove i prostor za vežbanje, jer kod nas ne postoji sala koja je namenjena treniranju cirkuskih veština na bezbedan način.

  • Znam da redovno ideš, a meni to zvuči kao podatak iz neke priče, na Evropsku žonglersku konvenciju. Kako to funkcioniše, koji su tvoji utisci?

Svi koji nemaju veze sa cirkusom umiru od smeha kada  to spomenem. Inače, to je jedan od najvećih žonglerskih događa na svetu i okuplja nekada i do 7000 žonglera i ostalih zaljubljenika u cirkus. Ove godine je konvencija bila na veoma egzotičnom mestu, u pitanju su Azorska ostrva, koja pripadaju Portugalu, a nalaze se usred Atlantskog okeana. A kako su radnici na aerodromu jednog malog ostrva reagovali na prisustvo par hiljada cirkuzanata, govori činjenica da su nam u povratku nazad zabranili žonglerske čunjeve u avionu gore, pa smo se mi bunili i doku su oni objašnjavali: Pa već tri dana imamo to pravilo…( smeh)  Naravno da niko od žonglera nikada ne bi ostavio svoje čunjeve, tako da je na aerodromu par dana bio pravi cirkus…

  • Vodiš centar za razvoj cirkuske umetnosti Ludifico. Mozes li objasniti čime se bavite tačno?

“Ludifico” je organizacija koja se bavi produkcijom cirkuskih performansa i predstava, edukacijom I obezbeđivanjem uslova za vežbanje i bavljenje cirkusom. Pored Ludifica angažovana sam i u organizaciji koja se naziva “Kreativni pogon” - zajedno smo pokrenuli školu cirkusa pod imenom “Cirkoneo”. Trenutno radimo u zapadnom holu Spensa ( sportskog i poslovnog centra u Novom Sadu prim aut.). Imamo mnogo  razrede u našoj školi, različiti uzrasti dolaze- od dece, preko omladinaca, do rekreativaca.

  • Baviš se   novim cirkusom  vrlo posvećeno. Puno radiš, nastupaš, često si na putu…. Šta je ono što pamtiš sad kada se osvrneš od nekih netipičnih situacija?

Zaista volim svoj posao, iako izgleda da tu ima najviše nastupa i glamura, zapravo najviše ima vežbanja, vugljenja, sklapanja, rasklapanja, pregovaranja. Nastupi su ono u čemu najviše uživamo, a često se dešavaju  nepredviđene stvari. Tako jednom kada smo igrali na ulici u Zagrebu, dete nam je uzelo rekvizit i lepo se zaigralo, dok je u Sofiji, jedna devojka poželela da bude deo scene, pa je ušla i počela da igra sa nama... U takvim situacijama  moramo da se snalazimo i improvizujemo, tako nastaju scene koje nas iznenade i to uvek pamtimo i prepričavamo. Rizične situacije su takođe sastavni deo našeg posla, tako sam jednom sebi spalila celu facu, jednom celu ruku i jednom partnerki deo kose, ali to neću da spominjem jer se još uvek ljuti…

  • Ove godine, a u okviru platforme Kaleidoskop koju je organizovala Fondacija Novi Sad 2021 Evropska prestonica kulture, organizovali ste festival Novog cirkusa. Kako bi predstavila festival?

U okviru Kaleidoskopa kulture organizovan je festival Cirkobalkana, na kome su građani Novog Sada imali priliku da vide neke od trenutno najaktuelnijih predstava i to u cirkuskom šatoru, tamo gde je sve počelo. Kada ljudi vide cirkuski šator, jasno je da imamo cirkus u gradu, ali ovaj put u šatoru su svaki dan igrale predstave različitih inostranih i domaćih izvođača, većinom selekcija Cirxus Nexta, velike evropske platforme za razvoj cirkusa. Sem bogatog i  kvalitetnog programa za publiku, važna za nas koji se bavimo cirkusom na ovim prostorima je činjenica da se u okviru festivala desio i okrugli sto, na temu položaja savremenih cirkuskih umetnika u Srbiji, koji je okupio sve relevantne organizacije angažovane na polju cirkusa iz regiona.

  • Kada govoriš o planovima najpre govoriš o potrebi da se stvore bolji uslovi za rad?

Planovi za budućnost su najviše usmereni na poboljšanje uslova za rad, želimo da nađemo prostor gde možemo da kreiramo i izvodimo naše performanse. Sada koristimo hol Spensa, ali kada su tamo koncerti ili utakmice, mi moramo da napustimo prostor, tj. sve da sklonimo u takozvanu smrdljivu sobu. Ovakvi uslovi rada su izuzetno teški i ne garantuju nam nikakav razvoj, zato tražimo svoj prostor koji bismo tehnički i bezbednosno opremili za cirkus, gde ćemo probati našu školu da približimo evropskim cirkuskim školama, i da pratimo korak u edukativnom i produkcionom smislu.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.