Anarhizam u slobodnom svijetu

Razgovarala: Nataša Gvozdenović

Beogradski međunarodni sajam knjiga upravo je završen. Kao i obično, vrvelo je kao u ogromnoj košnici, počasni gost bio je Iran, a publici su se kao najveće zvezde predstavili pisci Erlend Lu i Zahar Prilepin.

Izdavačka kuća Geopoetika nas je upoznala sa Erlendom Luom. To je bio jedan od povoda da razgovaram sa urednicom iz te kuće Jasnom Novakov o Luu, Dilanu, Orhanu Pamuku, ulozi izdavačkih kuća danas, a u intervjuu, koji je pred vama, otkrićete kako smo stigle do anarhizma.

• Bob Dilan je upravo dobio Nobela za književnost, a Geopoetika je pre 10 godina štampala njegove “Hronike” prva u Srbiji. To nije prvi slučaj sa Geopoetikom, ako govorimo o praćenju duha vremena, zar ne?

– Možda je Orhan Pamuk lepši primer: 2002. smo počeli da ga objavljujemo i moram priznati da ovde kod nas nije bilo nikakvih reakcija na to ime i na tu literaturu. Mi smo bili uporni i, zapravo, brzo se saznalo, potvrdilo koliko je to veliki pisac. Pamuk je 2006. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Što se tiče Dilana, to je, naravno, specifična situacija. Dodela nagrade Dilanu je izazvala dosta polemika u poslednje vreme. Mi, naravno, smatramo da su polemike zdrave i potrebne, ali u ovom slučaju mi bez dvojbe stojimo na stanovištu da je on zaslužio Nobelovu nagradu.

Naravno, mi nismo objavljivali poeziju Boba Dilana, ali ćemo u budućnosti očigledno napraviti presedan. Mi smo 2005. objavili deo “Hronika”, tada je bio najavljen i drugi deo, ali on ih, verovatno, još nije napisao.

Mi jesmo videli najavu kod njegovog izdavača da će se 2019. godine pojaviti drugi deo “Hronika”, podrazumeva se da smo u pregovorima za objavljivanje nastavka “Hronika”. “Hronike” su vrsta autobiografskih zapisa i, svakako, zapisa o vremenu, društvu, okolnostima… Ovom prilikom, kada smo obnovili ugovor za “Hronike”, kupili smo i prava da objavimo njegov roman “Tarantula”, a to će biti krupan prevodilački zalogaj.

• Pamtim da su  odlomci “Tarantule” objavljivani ‘90-ih u underground magazinu o američkoj književnosti “Hey, Joe”. Tada sam se prvi put susrela sa tim delom. No, direktor Geopoetike Vladislav Bajac je već prevodio Dilana?

– Kako da ne, kada govorimo o Dilanu i Geopoetici govorimo o predstavljanju sveukupnog stvaralaštva Boba Dilana od 1961. do 2012. Iako su se prevodi “Tarantule” pojavljivali, kao i prevodi nekih Dilanovih pesama, naravno, ipak će se njegovo delo sada u Geopoetici pojaviti u novom ruhu.

• A kada govorimo o autorima koje ste predstavili, a koje su čitaoci primili nekako odmah kao bliske, kao svoje, čini mi se da je meni najdraži Erlend Lu, koji je i bio gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, a vi ste nas obradovali njegovim novim romanom “Kraj nama poznatog sveta”…

– Da, knjiga je objavljena pred sam Sajam i ona je nastavak sage o Dopleru, koja je započeta knjigom “Dopler” koja je Luu donela svetsku slavu, drugi deo je “Volvo kamioni”, a najnoviji roman govori o povratku našeg junaka Doplera u grad. Mi u izdavačkoj kući Geopoetika smatramo da je ovo jedan od najboljih romana koje je do sada Lu napisao, zato što je najslojevitiji, najsveobuhvatniji – svi elementi Luovog pripovedanja su tu. Oni koji vole Erlenda Lua, voleće i ovo delo.

Oni koji po prvi put budu čitali, čini mi se da bi bilo najbolje da prvo pročitaju “Doplera”, da upoznaju junaka. Bez obzira na to, čini mi se da je tema kritike društva, koja je prisutna u svim njegovim delima, ovde data najsloženije. Kao gost Beogradskog sajma knjiga, Lu je govorio o zatečenosti nad popularnošću kakvu ima u Srbiji, osim toga veoma je popularan u Rusiji i baltičkim zemljama. Zato se pitao: Zašto je tako?

Pokušao je da odgovor nađe u specifičnom humoru, mada mi smatramo da kod nas postoji velika doza otvorenosti na ono na šta Lu upućuje, a to su globalni problemi. To su problemi svih ljudi sveta u ovom trenutku, tačnije razvijenog dela sveta – on, ipak, živi u Norveškoj. To je ono što mi možemo da pratimo: njegov stil pisanja, njegovu gotovo brutalnu iskrenost prožetu specifičnim humorom.

• Prema vašem osećaju, koja je uloga izdavačkih kuća danas?

– Svaki izdavač nužno oscilira u svom poslu, jako je teško održati trend rasta, ovde nužno morate imati te amplitude. To ne zavisi samo od načina na koji poslujete, nego i od okolnosti – ako vaši autori u jednoj godini nemaju nijedno novo delo, onda se to odražava i na prodaju i na interesovanje čitalaca… Mi smo zaista imali dobru godinu, ova godina jeste teška za našu kulturu, ali nama su se složile kockice – imali smo sreću da naši pisci, poput Orhana Pamuka, Murakamija, Džulijana Barnsa, Erlenda Lua, baš ove godine imaju nove knjige i to je za nas važno i zbog toga ćemo ovu godinu jako lepo pamtiti.

Ono što mora da bude uloga jedne ozbiljne, profilisane izdavačke kuće jeste da ima ideju, da svojim knjigama i svojim izdanjima nešto vrlo ozbiljno javnosti poručuje. To ne može biti stihijsko objavljivanje svega što vam dođe pod ruku, morate imati jasan plan.

To jeste važna uloga svakog segmenta i kulture i društva. U tom smislu, naša novopokrenuta edicija koja se zove “Slobodan svet” i u njoj do sada tri objavljene knjige (“Utopija pravila” Dejvida Grejbera, “Sila dobrote” Danijela Golema, autora “Emocionalne inteligencije”, a možda ponajpre najnoviji eseji Umberta Eka koji su objavljeni samo sedam dana nakon njegove smrti) predstavljaju pravi primer onoga što želimo da poručimo ove godine, a da budemo, kada to izgovaramo, negde smo na tragu anarhizma.

Izvor: Al Jazeera