Ana Lalić: Represija ne može zaustaviti istinu

Novosadsko tužilaštvo u ponedjeljak je odbacilo krivičnu prijavu protiv novinarke srbijanskog portala Nova.rs Ane Hegediš Lalić, koja je pritvorena 1. aprila i prenoćila u zatvoru zbog teksta “KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre”.

Slučaj novinarke koja je odbila otkriti svoje anonimne izvore u Kliničkom centru, zbog čega je osumnjičena da je “širila paniku i lažne vesti”, osim duboko proživljene lične drame, postao je paradigma odnosa vlasti i medija koji nisu pod kontrolom države ne samo u vrijeme pandemije korona virusa, odnosno vanrednog stanja, nego i direktnog ugrožavanja medijskih sloboda, koje kulminira upravo u vremenu suspenzije mnogih ljudskih prava.

Ana Hegediš Lalić, jedina novinarka u Evropi koja je hapšena zbog izvještavanja o borbi protiv korona virusa, neposredno poslije vijesti da je krivična prijava povučena 27 dana nakon podizanja, kaže da će protiv svih koji su je nazivali “lažovom, izdajnikom, neprijateljem Srbije i njenog naroda” biti podnijete tužbe.

• Da li se osjećate pobjednički nakon što je tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo krivičnu prijavu podignutu protiv Vas zbog ‘širenja panike i lažnih vijesti’?

– Ne mogu se osećati pobednikom u državi gde je i dalje na snazi suspenzija demokratije i ljudskih prava. Recimo da sam u ovom poluvremenu ja povela, ali sam svesna da do kraja utakmice ima još puno vremena, kao i da je protivnik mnogoljudniji i da neće poštovati pravila igre ni ubuduće.

• Može li se ovaj slučaj posmatrati i kao mala, ali značajna pobjeda Vaše redakcije, ali i novinarske profesije u cjelini, nad represivnim mjerama države zaogrnutim plaštom brige za zdravlje građana u vrijeme pandemije?

– Ovo je prvenstveno pobeda istine, koju su pokušavali da ospore na sve načine. Nemam zabludu da se odustalo od mog krivičnog gonjenja zato što se neko pokajao i shvatio da je pogrešio, već smatram da je procenjeno da takva apsurdna opužba ne može da se održi čak ni na srpskim sudovima. Raduje me što će moj primer, ako ništa drugo, naterati sve one koji bi zdušno hapsili novinare i gušili slobodu medija naterati da bar tri puta promisle pre no što to ponovo učine.

• Da li smatrate da je Vaša lična i profesionalna drama završena i koje ćete naredne korake preduzeti protiv onih koji su Vas optužili: od premijerke Ane Brnabić do provladinih tabloida i televizija?

– Nadam se da jeste završena i da je ovih 27 dana hajke bilo dovoljno svim dodvoricama vlasti da istresu sve svoje frustracije i mržnju, kao i da dokažu [predsjedniku Srbije] Aleksandru Vučiću koliko ga vole, šta su sve spremni da učine da bi “odbranili” njega i Srbiju od “izdajnika i stranih plaćenika”, odnosno od nezavisnih medija. Ono što je izvesno je da će protiv svih koji su me nazivali “lažovom, izdajnikom, neprijateljem Srbije i njenog naroda” biti podnete tužbe. Nebitno da li su to činili u tabloidima, društvenim mrežama ili nastupima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

• Kada Vam je bilo najteže? Kada ste uhapšeni ili kada su emitovani razni pozivi na linč, jer ste ‘radili protiv interesa Srbije’?

– Pritvor je trajao jednu noć. Sezona lova na mene je trajala 27 dana. Koliko god sam se trudila da ne čitam i ne slušam šta se piše i na šta se poziva, bilo je nemoguće izbeću tu količinu besmislene mržnje ka meni, na koju je premijerka Ana Brnabić, još dok sam sedela u ćeliji, nahuškala narod. Ljudi su me zaustavljali po ulici mahom da mi čestitaju, ali je bilo i onih koji su mi dobacivali da sam “plaćenička kurva” i da me “treba zaraziti koronom”. Prosto, nema garancije na koga ćete naleteti koji dan.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

• Činjenice o dramatičnoj situaciji u Kliničkom centru Vojvodine zbog manjka maski, rukavica i druge medicinske opreme koje ste opisali u spornom tekstu na kraju su indirektno potvrdili i sami članovi Kriznog štaba. Zašto su šutjeli, iako su dugo tvrdili da sve važne odluke donosi struka, a ne politika?

– Volela bih da odgovor na to pitanje dobijete od njih, jer bih i ja volela da mi neko to objasni. Ne verujem da je to bila odluka “struke”, već da je u pitanju bila politička procena vladajućeg dvojca, Aleksanda Vučića i Ane Brnabić, koji ni u takvom momentu nije želeo da rizikuje gubljenje kredibiliteta kod svojih glasača, koje već godinama drže u zabludi i zameni teza da je Srbija “tigar” ne samo u ekonomskom, nego navodno i u zdravstvenom smislu. Borba “za živote” očigledno nije zasenila borbu za glasove.

• Može li se 100 puta ponovljena laž savladati istinom?

– Strahujem da može. Ne sme se zaboraviti da skoro dve trećine građana Srbije nema pristup informacijama iz slobodnih medija, već su ostavljeni na milost i nemilost Pinku 1, 2, 3, 5, 7… Radio-televiziji Srbije, Informeru i lokalnim medijima, koje su pokupovali i zaposeli naprasni medijski eksperti Srpske napredne stranke. [Vinston] Čerčil je rekao da “laž obiđe pola sveta dok istina obuče svoje pantalone”. Za ovih nepunih mesec dana laž o meni i portalu za koji radim je bila na kružnoj turi po Srbiji, sa zadržavanjem na svakoj stanici. A “moja” istina je tek danas napokon dobila nazad svoje pantalone.

• Ko Vas je prijatno, a ko neprijatno iznenadio u ovoj svojevrsnoj borbi za istinu?

– Bez buke koju su podigle kolege iz celog regiona, nevladine organizacije, razne građanske inicijative, Evropske unije… verovatno bih još bila utamničena. Jedinstvo kolega koji su ustali u odbranu, ne samo mene, već slobode govora, bilo je dragoceno. Naravno, neverovatna podrška građana me je u nekim danima znala ganuti do suza, kao i brojni medicinski radnici, koji su mi se zahvaljivali što sam se usudila da napišem ono što je njima zabranjeno da izgovore. Neprijatna iznenađenja sam doživela od nekih obrazovanih, ostvarenih ljudi, koje sam cenila, a koji su se, uprkos svemu, zalagali da treba hapsiti redom, “jer je vanredno stanje”: novinare, vernike, penzionere, mladu muzičarku Jovanu Popović… Otvoreno su podržavali zloupotrebu ovog haosa, ne razmišljajući da suspenzijom bilo čijih ljudskih prava automatski i oni ostaju bez njih.

• Hoće li u vremenu pred nama jačati procesi koji učvršćuju davno ustanovljene monopole na istinu, koji su najčešće propagandne državne laži, ili će društvo smoći snage da im se suprotstavi?

– Već su počeli da jačaju. Ova vlast je u kontinuiranoj borbi protiv slobodnih medija, a sada su, u vreme “vanrednog stanja”, krenuli ofanzivno, iz svih oružja, koristeći se i đonom. Podsetiću, Aleksandra Vučić je rat protiv slobodnih medija počeo još 1998. godine, kao ministar za informisanje u doba Slobodana Miloševića, kada je monstruoznim globama ugasio sve nerežimske medije. Možda je njegova stranačka pripadnost prošla kroz neke kozmetičke promene, ali “ljubav” prema slobodi govora i novinarima očigledno je ostala nepromijenjena.

• Šta treba da urade novinarska udruženja kako bi neko konačno odgovarao za plasiranje lažnih vijesti, bilo da se radi o novnarima koji se ne drže kodeksa i zakona, bilo da se radi o državnim funkcionerima kojima je politički rejting važniji od istinitih informacija?

– Kao mediji smo došli u apsurdnu situaciju da se naš posao praktično sveo na to da svakodnevno “demantujemo” laži koje politički funkcioneri svakodnevno, bez treptaja, serviraju svojim glasačima, ali i svim drugim građanima Srbije. Kao profesionalcima nam ne priliči da se bavimo propagandnim budalaštinama koje se objavljuju po tabloidima i plasiraju na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ali ih treba redovno prijavljivati i tužiti svim nadležnim institucijama. Ako ništa drugo, od silnog vremena koje bi u tom slučaju provodili po sudovima ne bi im ostalo puno vremena da izmišljaju i objavljuju nove gluposti.

Izvor: Al Jazeera