Oglasi

Zlatni paraolimpijci bez adekvatnog prostora za trening

Takmičari iz Srbije obaraju svjetske rekorde, a mnogi treniraju u improvizovanim uslovima.
Miloš Mitić predstavlja novu perspektivu Srbije na polju paraatletikeUstupljeno Al Jazeeri

London, 14-24 jul. Mesto i vreme okršaja najboljih svetskih paraolimpijaca u atletici. Svetsko prvenstvo održano je ove godine u kolevci paraolimpizma. Naime, prva trka paraplegičara organizovana je i održana upravo u Londonu davne 1956. godine, što je praktično označilo i početak ere takmičenja u kojima će učestvovati osobe sa nekom vrstom invaliditeta.

Do danas se neverovatnom brzinom desila evolucija paraolimpizma u svakom smislu. Broj sportova je rapidno rastao, kao i modernizacija rekvizita i opreme koju koriste paraolimpijci.

Učešće na Svetskom prvenstvu ove godine je uzelo više od 130 zemalja i 3.000 sportista koji su se takmičili u 20 disciplina i više od 50 kategorija. Srbija je imala šest predstavnika, a osvojene su tri medalje.

Trening u improvizovanim uslovima

Atletsku reprezentaciju čine članovi dva najveća kluba, a to su beogradski Atletski klub „Pogledi“ i užički Atletski klub „Pora“. I jedan i drugi klub treniraju u improvizovanim uslovima. Što se tiče AK „Pogledi“, treninzi se odvijaju dobrom voljom u prostorijama Doma za invalidna lica na Bežanijskoj kosi. Teretana je improvizovana sa svega tri sprave u biblioteci doma, a bacalište se nalazi ispred doma i dužine je 35 metara, što je prekratko za pojedine takmičare, pa neretko sprave za bacanje padaju i po betonu.

Nakon više od 10 godina bavljenja trenerskim poslom na saveznom nivou, odgovorno tvrdim da nigde u svetu nisam video ovakve uslove za trening, a toliko uspešnu reprezentaciju u nekom sportu. Daleko od toga da država ne ulaže sredstva i napore kao i sam Paraolimpijski komitet, ali svakako da srpski paraatletičari zaslužuju jedan centar za pripreme i trening.

Najkritični je zimski period, kada bi trebalo da se u okviru treninga izvodi dosta bacanja, što objektivno naši atletičari nemaju gde. Snalaženje po salama i bacanje po hladnom vremenu napolju predstavljaju vid improvizacije koja ne vodi do rezultata. Međutim, i pored svih poteškoća, naši predstavnici su zabeležili veliki uspeh.

Željko Dimitrijević sa svojim treneromUstupljeno AL Jazeeri

Najuspešniji je bio, kao i prethodnih godina, Željko Dimitrijević - u disciplini bacanje čunja kategorija F21. On je sa 19 godina nesrećnim slučajem ostao kvadriplegičar i jedina disciplina u okviru atletike kojom mogu da se bave osobe ove vrste oštećenja kategorije F21 je upravo bacanje čunja. U ovoj disciplini se takmičilo 11 takmičara. Zauzeo je prvo mesto sa novim svetskim rekordom od 31,99 m.

Kraj karijere

Kao što nas je i prethodnih godina navikao na osvajanje zlatnih medalja i obaranje svetskih rekorda, tako je i ovaj put ostavario uspeh koji će teško biti ponovljen. Željko je uspeo na istom takmičenju dva puta da popravi svetski, a samim tim i lični rekord, koji je pre ovog takmičenja iznosio 29,96 m, što je čitavih 2,03 metara bolje ostvarenje od njegovog najboljeg do tada. Najpre je ostvario rezultat od 31,75 m, da bi trijumf krunisao skoro 20 cm boljim rezultatom i zlatnom medaljom. Ovim uspehom, nakon višegodišnje karijere, u 46. godini života Željko Dimitrijević se i zvanično oprostio od paraatletike.

Drugi predstavnik Srbije u istoj disciplini bio je Miloš Mitić. Momak koji je dosta mlađi od Željka, i koji je perspektiva ove zemlje u budućnosti, osvojio je treće mesto. Iako nije oborio svetski rekord, uspeo je da premaši do tada svoje najbolje ostvarenje za čitavih 2, 22 metara. Ono što je posebno zanimljivo, a vezano je za Mitićev rezultat, jeste činjenica da je osvojio treće mesto ispred slovačkog takmičara Mariana, rezultatom boljim za svega tri centimetra.

Istog takmičara je na Paraolimpijskim igrama u Riju pobedio za centimetar. Takođe treba napomenuti da je svih 11 takmičara prvo imalo pravo na tri hica, da bi osam najbolje plasiranih dobili pravo na još tri pokušaja. S obzirom na činenicu da kvadriplegičari teško podnose visoke temperature zbog poremećaja u termoregulaciji organizma, a da je celokupno takmičenje trajalo više od dva sata na 30 stepeni, shvatamo koliki su to nadljudski napori.

Zlatni bacač koplja

Još jedan zlatni momak srpske reprezentacije se zove Miloš Zarić. On se takmičio u disciplini bacanje koplja za paraplegičare, kategorija F55. Sjajnim hicem već na samom početku takmičenja stavio je tačku na nedoumicu o osvajanju zlata u ovoj disciplini. Rezultatom 30,83 metra ostavio je iza sebe celokupnu konkurenciju od 10 takmičara sa prednošću od skoro dva metra u odnosu na drugoplasiranog. On je samo još jedan u nizu mladih takmičara kome ovo nije prva svetska ni evropska medalja, a  od koga se i u budućnosti očekuje da se vraća sa odličjima sa najvećih takmičenja.

Sve u svemu, jedna mala zemlja sa malim brojem takmičara može se pohvaliti za neke skromnim uspehom, a za nas svakako istorijskim. Želja, volja i istrajnost ove populacije da se bavi sportom na ozbiljnom nivou je neprocenjiva.

Sledeće godine predstoji Evropsko prvenstvo u Berlinu u avgustu, na kojem će Srbija sasvim sigurno učestvovati sa većim brojem takmičara. Nadamo se i većem broju medalja, a ako i ne bude tako, znajte da ste vi svakako naši heroji. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.