Piše: Dragoljub – Draža Petrović
Često zamišljam susret sa vanzemaljcima ako bi kojim slučajem po iskrcavanju na Zemlju izabrali baš mene da im budem vodič kroz Srbiju.
– Ti si nam vođa dok smo ovde. Kaži nam, za početak, ko je Tijana Ajfon? – pita mali zeleni metaliziranim glasom, nalik svedoku K27 iz haškog procesa.
– Tijana Ajfon!? Ne znam…
– Ko je Atina Ferari?
– Atina Ferari!? Ne znam…
– Ko je Maca Diskrecija?
– Za tu diskretnu isto… Ne znam.
– Ne skidaju se sa televizije i naslovnica, a ti ih kao novinar ne znaš. Kako to?
– E to tek ne znam – postajem više zelen od malog zelenog.
– Dobro, Zemljanine, a da li znaš makar ko je Zmaj od Šipova?
– Eee, to znam… Samo, kako da vam objasnim taj prirodni fenomen…
– Zemljanine, pojma nemaš – sanjam da me prekida mali zeleni i iz džepa vadi magazin Skandal, intergalaktičko izdanje.
Kao film ‘I konje ubijaju, zar ne?’
Čovek, srećom, shvati da nije jedini autistični srpski novinar koji bi na promotivnoj žurci nekakvog tabloida morao da cima upućene kolege za rukav i propituje ih o identitetu okoliša.
– Kolega, možeš li da mi kažeš kako se zove ona s abnormalnim grudima, pored one sa adekvatnom zadnjicom – već zamišljate tu urnebesnu reportersku zadaću, čiji bi vrhunac verovatno bio na pitanju: “Čime se bavi ta sa abnormalnim grudima?”
Znam ljude koji imaju slične propuste u svojoj opštoj kulturi & erudiciji, tako da se tešim kako bar nisam jedini čovek u Srbiji koji se bezuspešno trudi da izbegava Parove, projekat TV Happy, jedne od pet srpskih televizija sa nacionalnom frekvencijom, u vlasništvu egzotičnog biznismena Predraga Rankovića Peconija.
To je reality show koji, kao i svi slični TV formati, liči na film Sydneya Pollacka I konje ubijaju, zar ne? – u vreme ekonomske krize u SAD-u, dvadesetih godina prošlog veka, parovi se takmiče u plesu dok bukvalno ne padnu s nogu. Oni koji izdrže do kraja osvajaju novčanu nagradu.
Ovi iz srpske varijante I konje ubijaju, zar ne?, istina, najmanje plešu, ali zato obavljaju sve ostale radnje i procese: psuju, biju se, vode ljubav i gađaju stolicama dok ne padnu s nogu.
Parovi su manijakalni, šou čiji casting kao da je pravljen istovremeno u predsoblju bordela i psihijatrijskoj čekaonici, gde je osnovno pitanje – ko će koga, ako neće svoj svoga.
Reality incest
Samo iz šturog praćenja tabloida i žućkastih portala koji pomno proučavaju te istorijske događaje u Parovima, možete saznati da svi ti produhovljeni likovi, poput Mimi Oro, osobe koja se proslavila odgovarajući sa “oro” na pitanje “koja je najveća ptica na svetu”, zapravo žive u okolnostima reality incesta. Svako je tamo bio sa svakim, tako da nije daleko dan kada će postati rodbina.
U pitanju je trenutno najgledanija emisija na srpskim televizijama, što je osobito potreslo stanovitog Željka Mitrovića, vlasnika Televizije Pink, najpoznatijeg regionalnog stilistu za mediokritete, koji je već najavio da će na jesen obnoviti Farmu, reality u kome su se već pet puta okupljali razni ofucani “kulturni i javni radnici”, uglavnom osobe sa smetnjama u razvoju karijere.
Parovi, za razliku od prethodnih realityja gde su glavne zvezde bili likovi odranije poznati širokom auditorijumu, promovišu zvanje – starleta. U pitanju je lice nepoznatog zanimanja, ali poznatog outfita, prepoznatljivo uglavnom po zadnjici, koje je isplivalo u bermudskom trouglu: žuta štampa – estrada – reality show. Ima, dakle, sve što je važno u pomenutom trokutu – prednji trap, zadnji trap, a tabloidi su joj dali priliku da ima čak i mišljenje.
Parovi, zapravo, predstavljaju kratak kurs za opstanak u Srbiji: kad sve što je pametno i obrazovano gleda da se evakuiše iz zemlje, nama će na kraju ostati samo starlete. Zato je dobro na vreme uhvatiti “vezu”.
Međutim, oni koji smatraju da je ta emisija nešto iz čega se generišu svi naši problemi, kao i obično, preteruju. Zapravo je obratno – iz realnog života se generišu Parovi.
‘Model’ tolerancije i suživota
Srbija ima oko milion ljudi, odnosno 20 odsto stanovništva, starijih od 15 godina bez osnovne škole, dok je 50 odsto odraslih sa osnovnom školom funkcionalno nepismeno. Kada je neko nedavno obio vrata i opljačako jednu beogradsku biblioteku, nije odneo nijednu knjigu, već pokvareni rešo i kremu za ruke.
I mada političari stalno ponavljaju da je saradnja među zemljama Zapadnog Balkana neminovnost, Parovi trenutno dostojno promovišu taj projekat. Jedino što je njihovo geslo: “Starlete svih zemalja – ujedinite se!”
Jednu od ključnih uloga u Parovima ima Senada Nurkić, umetničko Maca Diskrecija, kojoj na vizit karti valjda piše “bosanska starleta”, jerbo je svuda tako predstavljaju. Tu je i muška varijanta bosanske starlete Ilija Grahovac, poznat kao Zmaj od Šipova, koji je slavu stekao kada je na očevoj sahrani održao posmrtni govor, veoma zabavan, pa ga je neko odmah okačio na YouTube.
Kič je univerzalna stvar koja bi ponovo mogla da okupi ex-Jugoslovene. Zašto tu povoljnu okolnost ne iskoristiti – setili su se medijski magnati, mnogo pre političara koji promovišu “model” tolerancije i suživota. Ima li boljeg suživota od 100 dana u kući u kojoj je sve dozvoljeno, a ljubav je čak preporučljiva za dizanje rejtinga?
Istina, tu jedino fali tolerancija.
Izvor: Al Jazeera