Piše: Goran Stanković
Problem nelegalne gradnje u Srbiji je ogroman i sadašnja vlast pokušava da ga reši. Svi koji su u Srbiji u prethodnih 20 godina pokušali da dobiju građevinsku dozvolu vrlo brzo su došli do zaključka da dobijanje “uopšte nije teško”, već je skoro nemoguće.
Problem se manifestuje u više pravaca i pred vlastima je zadatak da ga reše, a da zadovolje tehničke, pre svega, pravno-ekonomske aspekte ovog posla.
U Srbiji trenutno postoji oko 1.300.000 nelegalnih objekata i oni prave veliki problem – kako državnim organima, tako i građanima Srbije. Ako se malo zamislimo koliko ljudi prosečno živi u nekom objektu (recimo u proseku četiri do pet), znači li da je cela Srbija nelegalna?
Recidiv socijalističkog uređenja
Sadašnje vlasti pokušavaju da reše problem legalizacijom ovih bespravnih objekata nekakvom malom nadoknadom, koju bi trebalo da plate vlasnici (što je dobar pomak u odnosu na prethodne vlasti, koje su ove ljude tretirale kao teške prekršioce zakona), ali do sada se niko nije pozabavio uzrokom koji je doveo do toga da se tako veliki broj ljudi odluči da tako gradi.
Ono što sada imamo u Srbiji je recidiv socijalističkog uređenja, u kojem smo živeli preko 40 godina, a ista je situacija u većini zemalja bivše Jugoslavije.
Ako se osvrnemo unazad, videćemo da je prethodna država, bez obzira na neke dobre stvari, načinila i veliki broj nepravdi koje su uzrokovale divlju gradnju i tako, osim administrativnog nereda, napravile i velike komunalne probleme.
Prilikom izgradnje Jugoslavije država je gradila veliki broj modernih stanova pretežno u gradovima i za to vreme načinila pomak u kvalitetu stanovanja ljudi koji su se “našli” u tim stanovima.
Ono što su nepravde koje su načinjene u to vreme su:
– mnogi zaposleni nisu dobili stanove od preduzeća, a podjednako su u to vreme izdvajali deo plate za stanogradnju
– mnoga preduzeća su isplaćivala veće plate i pre kupovala stanove od drugih, iako se za to nisu izborila u tržišnoj utakmici, tako da to nije nikako zasluženo
– veliki broj ljudi je teško, odricajući se, gradio kuće, iako je doktrina socijalizma bila ravnopravnost svih i u svakom pogledu
– ljudima na selu je pojam građevinskih dozvola bio potpuno nepoznat sve do pre dvadesetak godina, a gradili su počevši od 1945. godine.
Sve to je dovelo do današnjeg stanja, gde i država priznaje oko 200.000 svojih nelegalnih objekata (zgrada, puteva, škola…).
Uvođenje reda
Ove ljude ne treba kažnjavati što su se borili za svoj standard, već možda im nekako pomoći i nadoknaditi im ono što su ulagali sami u infrastukturu.
Vlasti treba da urade sledeće: da se svi objekti jednostavno upišu u knjige nepokretnosti, da država prizna vlasništvo nad objektima koji su na zemljištu koje je ranije nacionalizovano, pa da vlasnici plaćaju zakup građevinskog zemljišta, da se urade planovi za buduću izgradnju (da se ljudima pomogne u izboru zemljišta koja nisu rizična) i da se država jasno i iskreno odredi prema problemu restitucije. Trebalo bi, takođe, da se u katastru mogu u svakom momentu dobiti podaci o svakom kvadratu zemljišta.
Kako god da se reši ovaj posao, ostaće jedan broj nepravedno oštećenih ljudi, ali vlasti se moraju izboriti sa ovim, jer je to osnovni uslov za uvođenje reda u našem životnom okruženju.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera