Niko i ništa u novijoj istoriji nije podelilo ljude u Srbiji poput Twittera. “Zlo” zvano Twitter uvuklo se u sve pore društva, od estrade do visoke politike. U situaciji kada su u Srbiji retki slobodni mediji, Twitter je postao i osnovno sredstvo informisanja.
Nekada je bilo dovoljno, kada se građanin Srbije probudi, da poseti neki od tada postojećih sajtova i informiše se u nekoliko minuta o najvažnijim stvarima u zemlji, a i u svetu. Danas je to delimično moguće samo uz pomoć društvenih mreža. Da nije njih, ljudi u Srbiji verovatno ne bi ni znali da se odvijao štrajk u Pošti, na primer.
Društvene mreže, a prvenstveno Twitter, do granice zloupotrebe koriste i političari. Ni vlast, a ni opozicija nisu imune na njegove zamke. Koriste i zloupotrebljavaju ovaj vid komunikacije maksimalno. Vlastima je glavni problem što, kako oni kažu, na Twitteru ima puno lažnih vesti, na koje oni ni ne stignu da odgovore. Ovi drugi zbog svojih gluposti koje napišu često budu prinuđeni da svoje misli objavljene na ovoj mreži – obrišu.
Vučićevo ogovaranje Twittera
Twitter je definitivno u velikoj meri zatrovao političku scenu u Srbiji. On je sredstvo koje se najčešće koristi za razračunavanje među suparnicima. Pljušte teške reči, pretnje, psovke, pozivi na nasilje…
Za naprednjački deo Twitter zajednice sve afere – Krušik, Jovanjica, doktorska diploma ministra finansija Siniše Malog, Megatrend diploma ministra policije Nebojše Stefanovića, pokušaj ubistva novinara iz Grocke, “volkanje” žena u Brusu… – sve su lažne konstrukcije kriminalne opozicije. Njihovi Twittovi su u istom broju lajkovani i retvitovani, kao po nekom pravilu, i na taj način pokušavaju da amortizuju štetu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svoja svakodnevna obraćanja javnosti i dve trećine vremena posveti “ogovaranju” Twittera, jer ga, najčešće, novinari sa Pinka pitaju za komentare onoga što je objavljeno na toj društvenoj mreži. Šta će on kada ga pitaju, a ne ume da kaže “nemam komentar”.
Twittovi često sadrže i pozive na “konačan obračun sa opozicijom”. Tako, naprimer, opozicioni lider najavi osmočasovnu blokadu Radio-televizije Srbije, a jedan od šefova SNS bot-tima mu odgovori pozivom pristalica da dođu na isto mesto u isto vreme i da se “pogledaju u oči”. Naravno da ni opozicija nije imuna na greške na internetu. Slično ovome, jedan od naprednjačkih prvaka Vladimir Đukanović je često izložen pozivima na “tabanje”, ali da budemo iskreni, i uzvraća.
Novogodišnje kićenje grada
Poslednji primer blama je zabeležen sa pričom u vezi sa obeležavanjem švedskog nacionalnog praznika Svete Lucije. Elem, Beograđani godinama već imaju neke neraščišćene račune sa aktuelnim zamenikom gradonačelnika svog grada Goranom Vesićem, koji je oličenje naprednjačke vlasti u glavnom gradu Srbije. Po njihovom rezonu, vlasti troše ogromna sredstva za novogodišnje kićenje grada. Sredstva za tu svrhu su, ruku na srce, abnormalna i iznose do dva i po miliona evra. Beograd je, takođe, verovatno prvi grad u svetu koji je ukrašen novogodišnjim rekvizitima. Rekord je bio 2018. godine, kada je grad okićen 11. septembra. Ove godine je to urađeno tri nedelje kasnije.
I, da se vratimo na Twitter, na kojem je osvanula fotografija “okićene” zgrade Starog dvora, sedišta beogradske vlasti. Fotografija je bila simpatična, nekome lepa, nekome kičerasta. Stari dvor je blještao crvenilom. Opozicioni deo Twittera je istog momenta krenuo sa kinjenjem zamenika gradonačelnika kako je, eto, oskrnavio i zdanje Starog dvora poput celog grada. Na udicu su se upecali i opozicioni lider Dragan Đilas, i akademik Dušan Teodorović, čak i Vesna Pešić.
Trajala je ta histerija satima, a onda su naprednjačke Twitter uzdanice krenule u ofanzivno ismejavanje opozicionog dela. Okićeni Stari dvor. zapravo. to i nije bio. U pitanju je bila projekcija, instalirana u čast švedskog nacionalnog praznika Svete Lucije, u organizaciji ambasade Švedske u Beogradu. Krenulo je masovno brisanje objava na Twitteru, ali skrinšotovi su nadomestili taj gubitak. Ismejavanje se nastavilo.
Nemali broj puta situacija je bila obrnuta. Neki od najaktivnijih naprednjačkih tviteraša redovno objavljuju fotografije sa platoa ispred Filozofskog fakulteta uoči početka protesta, ismejavajući broj prisustnih i pristalice opozicije dovode do granice krajnjeg ludila. Isto veče budu demantovani profesionalnim fotografijama, ali ni to nije dovoljno, pošto tvrde da se radi o montažama.
‘U svetu postoji jedno carstvo’
I štrajk radnika u Pošti je imao svoj život na Twitteru. Upravo je na ovoj mreži objavljen spisak estradnih umetnika i jedne starlete koji navodno primaju blizu 1.000 evra od ovog Javnog preduzeća, a da nemaju nikakvih veza sa njim. Na spisku su se našli Željko Samardžić, Jelena Broćić, Jasna Milenković Jami, Branko Kockica, Tijana Ajfon… Nekoliko dana smo se svi naslađivali sa ovom pričom, čak su i poštari za himnu svog štrajka izabrali pesmu “U svetu postoji jedno carstvo” Branka Kockice. Demanti ovih informacija prvo nisu dolazili, a onda su postepeno i neubedljivo počeli da stižu. Danas je i dalje ne jasno ko je tu u pravu.
Ono što je zastrašujuće jeste činjenica da se na Twitteru mnogo preti nasiljem i porodicom. I tu nema izuzetaka, obe strane se nalaze u duboko iskopanim rovovima. Utisak je da čak i ne dopiru do nekog novog konzumenta, sve je podeljeno i zatvoreno. Društveni prostor je kompletno zatrovan ovim virusom, koji se u potpunosti razvio u hronično oboljenje, koje možemo da nazovemo – Twitteritis.
Za sada je dobro što se sukob dva bloka odvija isključivo rečima na ovoj društvenih mreži. Da li će iz sfere virtuelnog preći i u realni život, pokazaće vreme, ali je sigurno, s obzirom na količinu besa i frustracija, da ukoliko do toga bude došlo, jedan od glavnih uzroka biće – Twitter.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera