Paradoksalno, ali je tako: Srbija je kao država pravno neuređena i, po nekim statističkim merilima, najsiromašnija zemlja Evrope, a u isto vreme jedna od evropskih, pa i svetskih, sila u sportu. Devojke i mladići iz Srbije već godinama su u evropskom i svetskom vrhu košarke, odbojke, vaterpola, odnedavno i rukometa, tenisa, veslanja, kajaka, streljaštva… te u nekim borilačkim sportovima.
Objašnjenje tog fenomena je kompleksno. Ima tu svega i svačega, od prirodne obdarenosti mladih sa ovih prostora za igru i nadmetanje, za ritam i pokret, preko ozbiljnog organizacionog i stručnog minulog rada ljudi iz nekadašnje velike države, do motiva koji je nekada važio samo za zemlje takozvanog komunističkog lagera. Taj motiv se zove beg iz siromaštva. Pobeći iz ove opšte bede i obezbediti sebi i svojima pristojan život uz pomoć biznisa zvanog sport.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
I još jedan, ne baš lako objašnjiv, paradoks. U siromašnoj zaostaloj i patrijarhalnoj zemlji, gde dominiraju i opstaju samo najači alfa mužjaci, u 2019. godini više uspeha na međunarodnoj sportskoj sceni imale su predstavnice nežnijeg, ili lepšeg pola. Odbojkašice su drugi put uzastopno postale šampionke Evrope. Košarkašice su na prošlom Evropskom prvenstvu bile zlatne, a potom su osvojile bronzanu medalju. Atletičarka Ivana Španović je nedavno, na Simposaru u Sarajevu, proglašena za najbolju sportistkinju Balkana. Pred samu Novu godinu i rukometašice Srbije ušle su u svetski vrh, osvojivši šesto mesto na Svetskom prvenstvu u Japanu.
Uslovi nikakvi, uspjesi vrhunski
U razgovoru sa selektorom rukometašica Ljubomirom Obradovićem, saznao sam podatak koji najbolje ilustruje u kakvim uslovima žive, rade i postižu uspehe sportisti i sportistkinje Srbije. Rukometašice Srbije, kao i ostali sportisti i ljudi koji ih vode kad učestvuju na međunarodnim takmičenjima imaju dnevnicu u iznosu od 15 (i slovima: petnaest) evra! Za dve nedelje boravka u Japanu svaka rukometašica dobila je ukupno 210 evra.
Kad se zna da je nekako u isto vreme predsednica Skupštine Srbije boravila službeno tri dana u Ženevi, gde je za noć plaćala hotel 1.750 evra, plus, naravno, dnevnice, onda se taj srpski paradoks pretvara u apsurd. Jer, gospođa predsednica je za tri dana u Ženevi iz budžeta države Srbije potrošila više nego kompletna rukometna ekspedicija za dve nedelje na Svetskom prvenstvu u Japanu.
Kad se u takvim uslovima ostvari ono što rade odbojkašice Srbije, evo već čitav jedan olimpijski ciklus, onda se to mora nazvati fenomenom. Pogotovu kad se zna da je odbojka, posle fudbala, najmasovniji sport na planeti. Odbojku, što se kaže, igraju i stari, i mladi, i muško, i žensko. U takvoj konkurenciji, Srbija je dva puta uzastopno prvak Evrope. Nema većeg dokaza da si najbolji nego kad u borbi za zlato savladaš zemlju domaćina. To su odbojkašice Srbije ostvarile u Istanbulu početkom septembra prošle godine. Impresivna je bila pobeda nad Turskom u taj-brejku, posle vođstva domaćih odbojkašica pred prepunom dvoranom vatrenih navijača.
Druga (tamna) strana medalje
Tijana Bošković je proglašena najboljom odbojkašicom planete, pa zato ona, uz Novaka Đokovića, zvanično najboljeg tenisera sveta u drugoj deceniji dvehiljaditih, čini sportski par godine u Srbiji.
Postoji, međutim, i u toj najuspešnijoj oblasti društvenog života Srbije druga strana medalje. U eri sveopšteg propadanja, kada sportski uspesi deluju kao antidepresiv celoj naciji, političari sve te sjajne rezultate pripisuju državi koju su zarobili kiteći se tako tuđim perjem. To je, zapravo, zloupotreba sporta u političke svrhe.
Svojim ćutanjem na ovu temu, sportisti, nažalost, tu nečasnu rabotu političara podržavaju. Neki to rade čak i otvoreno, poput selektora odbojkašica Zorana Terzića, koji je svoje prošlogodišnje svetsko zlato okačio o vrat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uz neprimerene reči zahvalnosti. Terzić je teča četvorostrukog najboljeg sportiste planete Novaka Đokovića – sestra Novakove majke udata je za Terzića.
Ako postoji neko ko je u Srbiji dosledan u sprečavanju politizacije sporta i političke zloupotrebe sportskih uspeha, onda je to najbolji među najboljima – Novak Đoković.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera