Svi smo mi na ovom prostoru koji se zove Balkan, izgleda sudbinski ukleti. Viševekovna duhovna praznina u ropstvu pod Turcima ispunjena crkvenim mitovima i lažima, u svesti ljudi čini svoje. Zbog te sužene svesti samo je na Balkanu valjda moguća pojava, pa čak i ne zakonsko zanimanje i u bukvalnom i u metaforičnom smislu, zvano šibicar i šibicarenje. Šta je šibicar i ko su šibicari?
To su plitki ljudi koji su se, na javnim mestima, obično na trgovima gde ima mnogo građana, bavili prevarama da bi naivcima izmamili i praktično ukrali novac. Uz pomoć tri prazne kutije šibica i jedne samolepljive kuglice, manipulisali su pred masom sa tom kuglicom, nudeći tri novčanice za jednu onome ko pogodi ispod koje kutije je kuglica. Ljudi ubeđeni u ono što su videli daju novac i dižu kutiju u kojoj nema kuglice jer je prevarant prilikom spuštanja kutije zalepio kuglicu za svoj prst i sklonio je. Ponekad su šibicari davali po nekome da pogodi ne bi li navukli nove lakoverne da pokušaju i oni. Balkanska svest je na nivou te kuglice ispod šibica, koje čas ima, a čas je nema.
Uzmimo na primer političko šibicarenje Aleksandra Vučića povodom utakmice u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope između Crne Gore i, kako on kaže, “takozvanog” Kosova. Njegova pretorijanska garda, koju čine huligani sa Zvezdinog i Partizanovog stadiona, na dan utakmice sa Kosovom prinudi selektora Crne Gore Tumbakovića i dvojicu fudbalera da ne nastupe na tom meču. A za to vreme u Parlamentu i Vladi bivše srpske južne pokrajine, protiv čije se nezavisnosti navodno bori, sede njegovi partijski poslušnici sa tzv. Srpske liste.
Fudbalski skandal u Crnoj Gori
Njima Vučićevi tabloidi treba da kliču: “Bravo braćo Srbi”, a ne Tumbakoviću i fudbalerima. Jer Ivan Todosijević, ministar za lokalnu samoupravu, Dalibor Jevtić, ministar za manjinske zajednice i povratak, Nenad Rikalo, ministar poljoprivrede kao i Milan Radojević, zamenik ministra unutrašnjih poslova i posle svih navodnih šokantnih i antisrpskih upada Kosovske policije na sever Kosova i pored svih Haradinajevih stopostotnih taksa na uvoz robe iz Srbije i posle čestih fingiranih oštrih verbalnih duela Tačija i Vučića, i dalje sede u Vladi te, kako njegovi tabloidi kažu “lažne države Kosovo”. Primaju visoke ministarske plate i tako valjda podrivaju finansijsku moć „lažne“ države.
To su „pravi borci“ protiv nezavisnog Kosova a ne Ljubiša Tumbaković koji naprasnim odbijanjem da vodi reprezentaciju Crne Gore par sati pre utakmice sa Kosovom, zabija nož u leđa Crnoj Gori a pomaže takozvanoj lažnoj državi da dođe do bodova na vrućem terenu u Podgorici.
Fudbalski skandal u Crnoj Gori nikakve veze sa Kosovom nema. Još ako Tumbaković nasledi Krstajića na mestu selektora Kokezanije, sve će biti jasno. Inače, pobeda Kosova u Bugarskoj dva dana kasnije, samo je potvrda šibicarske politike srpskih vlastodržaca u regionu. Vučićevi mediji tu pobedu nisu ni primetili.
Na političkoj sceni Srbije međutim šibicarima već godinama ide toliko dobro da im više ne trebaju ni šibice ni kuglica. Zarobili su svaki segment društva i napravili sistem pljačke pod zaštitom države. Tako su postali pravi državni razbojnici što je nezabeležena pojava u političkoj istoriji savremenog sveta. Sicilijanska mafija je za njih zaista humanitarna organizacija jer nema državu iza sebe.
Njihov vođa se toliko osilio da je umesto na razgovor svoje političke protivnike iz opozicije pozvao na tuču i to sam protiv svih.
Zbog toga, razmišljam, možda bi naslov moje knjige objavljene ovih dana Nebo se otvorilo… bio adekvatniji da sam je nazvao: “Zemljo otvori se”.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera