Piše: Dragoljub – Draža Petrović
Svaka Šešeljeva knjiga je dobra, čestita srpska knjiga, bukvar i azbuka. Jednog dana svaki seljak će reći: “Imam imanje, traktor, stoku i knjigu Vojislava Šešelja”, a onaj u gradu će kazati: “Imam posao, stan, zdravu decu i knjigu Vojislava Šešelja.”
Ovu rečenicu je još 2004. godine izgovorio današnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali je, on pretpostavlja se, odavno batalio proučavanje Šešeljevih književnih dela. Zato što se, u međuvremenu, posvađao sa autorom knjiga, ali i sa autorom sopstvene političke karijere.
Opravdano se, međutim, sumnja da čak i srpski seljaci čitaju te knjige ovkašćenog četničkog vojvode, kojih ima između 50 i 160. Niko ih više ne broji, pa čak ni pedantni hroničari Srpske radikalne stranke. Cela Šešeljeva bibliografija odavno je demode, iako je on neumorno pisao i pisao sa gotovo skribomanskim žarom, čak i kada je bio u Hagu.
I patrijarh je bio oduševljen
Šešelj svojom prepoznatljivom poetikom zna da kreira u svim mogućim okolnostima, vođen onom Pikasovom: “Da me stave u kazamat, opet bih slikao, makar i sopstvenim izmetom”, pa većina autorovih književnih dela, naime, i liči kao da ih je napisao Pikaso u tim hipotetičkim okolnostima. Razumljivo, kada mu u kazamatu navire takva inspiracija, možete misliti šta tek radi na slobodi. Te je ovogodišni Beogradski sajam knjiga bio prava prilika za uveliko slobodnog Šešelja.
Na jednom od ulaza u sajamski kompleks stajao je bilbord gde se građanstvo obaveštavalo da izdavačko preduzeće “Velika Srbija” ima čast da predstavi naučna dela doktora Vojislava Šešelja, koja će on svakodnevno potpisivati na štandu u Hali 4 od 17:00 sati. E sad, Srbi baš i nisu u rekama nagrnuli na štand “Velike Srbije”, ali je Šešelj usputno ugostio srpskog patrijarha Irineja, koji je tuda slučajno prolazio, pošto je taj ćošak Sajma knjiga i inače rezerevisan za verske i patriotske izdavačke poduhvate.
Patrijarh mora da je bio oduševljen Šešeljevim opusom, koji je nastao iz autorovih susreta sa konkretnim ljudima iz njegove burne prošlosti, a čiji su naslovi možda suviše lascivni za jedno svešteno lice. Nema za pisca veće sreće nego kada se jednog dana nađe oči u oči sa junacima svojih dela. Šešelj je jedan od retkih koji je imao tu sreću.
Tako su se u Hagu oči u oči 11 godina sastajali Šešelj i Brus Mek Farlen (junak njegove knjige Glupson iz Manitobe Brus Mek Farlen), zatim Kevin Parker (junak njegove knjige Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker), Jan Bonomi (junak njegove knjige Narogušeno škotsko govno Jan Bonami), O-Gon Kvon (junak njegove knjige Južnokorejska gnjida O-Gon Kvon) i Džefri Najs (junak njegove novele Lažljiva haška pederčina Džefri Najs).
Vučić i Nikolić od ‘istog’ autora
Ti susreti, kažu, nisu bili tako srdačni, ako se uzme obzir kako su izgledali slični skupovi autora i junaka, recimo, kada se Servantes sreo sa Don Kihotom, kada su se Oliver Dragojević i Čehov sreli sa galebom, kada se Ljiljana Habjanović-Đurović srela sa Svetom Petkom, kada se Seka Aleksić srela sa aspirinom, Platon sa državom i Bora Čorba sa Slovencima.
Okej, Šešelj nikada nije sreo Žaka Širaka (junaka pripovetke Podmukli galski picopevac Žak Širak) niti Bila Klintona (prosedog junaka psihološkog trilera Vašingtonski seksulani manijak Bil Klinton), ali ima par knjiga o svojim do pre osam godina nerazdvojnim političkim pulenima, koji su današnja srpska vlast.
Aleksandar Vučić je junak Šešeljeve kapitalne trilogije: Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić, Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić i Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić, a Tomislav Nikolić junak indijske melodrame Haški denuncijent Tomislav Nikolić i sitkoma Propali puč Tomislava Nikolića.
I Vučić i Nikolić, naime, “nastali” su od istog autora. Mada, za razliku od Nikolića, Vučić nikada nije pisao knjige u izdanju Srpske radikalne stranke. On je najčešće bio recenzent Šešeljevih bombastičnih naslova. Toma Nikolić, pak, pisao je redovno, a kuriozitet je da su se na štandu “Velike Srbije” na ovogodišnjem sajmu mogle naći i radikalske knjige sadašnjeg srpskog predsednika: Šešelj za predsednika, Neokomunistički parlament, Skupštinski hod po mukama i Toma i liliputanci.
‘Ide sajam, biće rukovanja’
Šešeljev opus nije samo takmičenje u što boljem uvredljivom naslovu za targetiranog junaka. To je sabrana velikosrpska ideologija, koja je slavno propala, skoro pa ukoričena “Velika Srbija”, kada već nije uspela ona “ograničena” granicama.
Zato je jedan detalj sa ovogodišnjeg Sajma bio posebno interesantan: Rožajac Arben Jakupi uručio je Šešelju primerak Kur'ana. Štand Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka nalazio se u blizini Šešljevog, pa je on iskoristio priliku da Kur'an podari čoveku koji baš i nije neki ljubitelj islama – lider radikala, naime, stari je pobornnik teze da su Bošnjaci, u stvari, Srbi.
Šešelj mu je, na izneneđenje prisutnih na štandu, rekao da je Kur'an pročitao još 1970. godine, kada je bio u zatvoru u Zenici, a da mu ga je poklonio “njegov brat, mladi musliman Omer Behmen”.
Jedan od najvećih srpskih pesnika Stevan Raičković govorio je kada bi se približivao Beogradski sajam knjiga: “Ide sajam, biće rukovanja.” A Kur'an na štandu “Velike Srbije” upravo dokazuje da je rukovanje mnogo bolje, od, na primer, repetiranja.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera