Piše: Dragoljub – Draža Petrović
Srpski predsednik Tomislav Nikolić nije neki diplomata od karijere, a nije ni diplomirao zahvaljujući karijeri.
Možda ove dve stvari idu jedna sa drugom, te je Nikolić, iako legalno izabrani predsednik Srbije, maher da za jedan dan napravi dva velika politička gafa kakve druge evropski predsednici ne naprave tokom cele karijere.
I pritom se „pravi lud“, što mu je uža životna specijalnost.
Najpre je tokom posete Sankt Peterburgu, gde je boravio u povodu otvaranja počasnog konzulata Srbije, popio kafu sa Bogoljubom Karićem, biznismenom koga već deset godina ganja srpska policija.
Ali nikako ne može da ga uhvati, te krivični predmeti veselog Karića veoma uspešno zastarevaju.
Rusija je inače obećana zemlja za bezbednu bežaniju raznolikih kontroverznih ličnosti Miloševićeve epohe – od Mire Marković do dotičnog Karića – a i Nikolić je pritajeni rusofil koji ponekad nevoljno mora da se diskretno zalaže za Srbiju u EU.
“Politički progon”
Mada je i on bio sastavni deo Miloševićeve epohe, ali nekim čudom nije pobegao u Rusiju, već se baškari na Andrićevom vencu, sedištu srpskih predsednika.
Ni pokojni Ivo Andrić nije znao kakvi će sve likovi obitavati na tom mestu, preko puta zgrade u kojoj je stanovao nazvanoj Andrićev venac, pa verovatno nikada ne bi dao autorska prava na rabljenje soptsvenog imena svim tim likovima, poput Tomislava Nikolića…
Šta će predsednik Srbije na kafi sa licem s poternice?
To ni Nikolić ne zna baš tačno, pošto on ništa u životu ne zna baš tačno, ali je radoznalcima objasnio kako je oduvek smatrao da je krivični proces protiv Karića „politički progon“. Interesantno!
Kako predsednik jedne države može da smatra ono što tužilaštvo iste države ne smatra?
On je po zanimanju diplomirani menadžer nekakvog egzotičnog privatnog fakulteta, što s pravom nema nikakve veze, a svojevremeno je kao opozicioni lider, pre no što je građanstvo masovno počelo da glasa za njega iz nepoznatih razloga, bio jedan od onih koji se zalagao da se oslobode osuđeni za ubistvo Zorana Đinđića.
Neke crne liste
Istog dana kada je kafenisao sa dražesnim Karićem, Nikolić je kafenisao, a verovatno i ručavao, i sa dražesnim Genadijem Timčenkom, počasnim konzulom Srbije u Rusiji.
U pitanju je ruski milijarder, Putinov bliski saradnik, koji se nalazi na crnoj listi SAD zbog navodne uloge u ukrajinskoj krizi. Bez obzira što taj susret može dodatno da iskomplikuje poziciju Srbije na Zapadu, Nikolić je izjavio kako mu je „svejedno“ što je Timčenko na „nekim listama“, „jer sam i sam bio na tim listama, pa znam kako se ljudi osećaju“.
Neposredno pre pobede na srpskim predsedničkim izborima 2012. godine, što je bio kamen temeljac za početak „Vučićeve epohe“ u Srbiji, Nikolić je i dalje bio na listi ljudi kojima je zabranjen ulazak u Ameriku.
Tada je na pitanje da li planira uskoro da ide za SAD, ovako odgovorio:
„Nisam planirao u dogledno vreme!“
I onda se desilo da pobedi na izborima, sasvim slučajno, što je podrazumevalo sastanke po raznim SAD-ovima, Ujedinjenim nacijama, te je ispao sa američke liste preko noći.
Baš u to vreme, kada je Nikolić još prkosio Americi kao vođa opozicije, neki novinski izvor blizak Stejt departmentu tvrdio je da zvanični Vašington ima više poverenja u Nikolićevog zamenika Aleksandra Vučića, koji je u međuvremenu (zima 2012.) skinut sa te liste.
Bez uklapanja
I to se pokazalo kao tačno, jer je Vučić četiri godine kasnije kao američki srpski ljubimac, preuzeo i funkciju predsednika Srbije, a Nikolić mu služi, eto tako, da otvara nekakve počasne konzulate po rahmetli Lenjingradu, danas živahnom Sankt Peterburgu, gde s grli za “zabranjenim” ruskim, ali i srpskim milijarderima.
I više liči na počasnog predsednika Srbije zaduženog da obavlja poslove koje Vučiću padaju teško zbog reputacije proevropskog i proameričkog lidera.
Pripreme za otvaranje počasnog konzulata u Rusiji trajale su tri godine i sve vreme se čekalo da kontroverzni Timčenko prihvati da bude na čelu tog diplomatskog predstavništva.
„On je verovatno imao svoje razloge zbog kojih je rekao da bi to drage volje učinio, ali da misli da nije vreme“, kazao je Nikolić i naglasio da „se Srbija ne uklapa ni u Istok ni u Zapad“.
Mada je Nikolić, autor izjave iz vremena opozicionarenja da bi Srbija trebalo da bude ruska gubernija, odavno pokazao da se ne uklapa u Zapad – ali se savršeno uklapa u Istok.
Tako da Srbija ima dva ista čoveka, sa dve različite uloge. Jedan je ruski čovek, k'o što je uvek i bio, a drug je evropski i američki, zavisno od potrebe, iako to nikada nije bio.
Obojica bi, međutim, rado pobegla u Rusiju.
Samo kad se steknu povoljni historijski uslovi.
Izvor: Al Jazeera