Oglasi

Poslovi u budućnosti neće ličiti na današnja zanimanja

Naučnici tvrde da će dvije milijardi ljudi ostati bez posla, među njima najviše prodavači, čistači, taksisti i konobari.
Nedavna studija predviđa da bi zahvaljujući razvoju vještačke inteligencije oko 25 miliona profesija moglo da nestane u narednih deset godinaEPA Ilustracija

U jednoj od radijskih emisija na italijanskoj stanici Radio24, poznata voditeljka Anna Marino prisetila se svoje prve vožnje novom linijom metroa u Milanu, a u kojem nema vozača.

Ovim pametnim vozom upravlja komjuter, a na mestu gde je nekada sedeo vozač, danas putnici mogu donekle da uživaju u panoramskom razgledanju milanskog metroa.

Zvuči pomalo futuristički, ali ova metro linija je u funkciji već više godina, i za sada funkcioniše besprekorno, za razliku od ostalih vozova gde se dešava da isti veoma često kasne.

Kako kaže ova voditeljka, putnici koji se redovno voze ovim metrom jako su zadovoljni istim, dok s druge strane, zaposleni u javnom prevozu već godinama unazad štrajkuju zbog pogoršanja radnih uslova, te straha za sopstveno radno mesto, koje upravo zbog brzog razvoja novih tehnologija može biti dovedeno u pitanje.

Skoro je sasvim sigurno da bi posao vozača u skorijoj budućnosti moglo da nestane. Međutim, pitanje koje bi moglo da se postavi jeste, kakvi nas zapravo poslovi očekuju, te koje će biti sličnosti i razlike sa sadašnjim zanimanjima.

Vještačka inteligencija

Nedavna studija američke marketinške kompanije Forrester predviđa da bi zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije oko 25 miliona profesija moglo da nestane u narednih deset godina.

Polovina poznatih poslova, tj. onih koji podrazumevaju mehaničku radnju, biće zamenjena veštačkom inteligencijom, naglašeno je u ovoj studiji.

A među zanimanjima koji rizikuju nestanak, platforma “Will robots take my job” pokazuje da se među prvima na listi nalaze prodavci bilo koje vrste, zatim čistači, taksisti, konobari, kao i medicinske sestre i računovođe. Međutim, promene koje nas očekuju neće pogoditi samo radničku klasu. Zbog naprednog razvoja mašinskog učenja, i profesije poput inženjera ili programera razviće se u sasvim drugačija zanimanja.

Zahvaljujući upravo sve pametnijim kompjuterskim sistemima, tradicionalno kodiranje neće više biti neophodno, ali neće ni nestati u potpunosti, smatra Sebastian Thrun, osnivač i CEO kompanije Kitty Hawk Corporation, koji je i osnivač istraživačkog centra Google X, a koji je radio na pravljenju prvog Googleovog samovozećeg automobila.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Mašinsko učenje će demokratizovati uticaj pojedinih profesija, te recimo programiranje više neće biti privilegija onih koji su za taj posao morali da nauče niz mističnih programskih jezika. Ono će biti dostupno svima”, kaže Sebastian Thrun za časopis Wired.

S druge strane, mnogi analitičari se već uveliko brinu o uticaju veštačke inteligencije na tržištu rada, te da će nam inteligentne mašine i roboti naneti više štete nego koristi.

Novi poslovi 

Pored potpuno novih zanimanja koje ćemo imati u budućnosti, ona koja danas postoje, transformisaće se u skladu sa potrebama tržišta.

Britanski naučnici sastavili su listu 100 najtraženijih poslova, te nas uveravaju da će tržište za iste postojati do 2030. godine. Ovi naučnici takođe upozoravaju da će čak dve milijarde ljudi ipak ostati bez svojih radnih mesta.

Veliki broj novih zanimanja biće usmeren pre svega na probleme koje čovečanstvo još uvek nije uspelo da reši, te će se razviti nove grane u oblasti medicine, kao i poslovi koji mogu doprineti sprečavanju klimatskih promena ili neutralisanju terorizma.

Međutim, zbog sve bržeg razvoja novih tehnlogija, novi poslovi će se brzo pojavljivati, ali i brzo nestajati, tj. smenjivati. A u tom procesu, ključnu ulogu imaće pre svega obrazovanje.

IT obrazovanje neophodno za buduće profesije

Dok se u pojedinim zemljama regije u nekim školama još uvek ručno ispisuje HTML kode ili crta Word na časovima informatike, u dalekoj Kini ili čak bližoj Finskoj deca već od najranijih školskih dana uče programiranje.

Pored funkcionalne pismenosti koja podrazumeva čitanje, pisanje i računanje, edukativni sistemi ovih zemalja fokusirani su na osposobljavanje dece za poznavanje informacionih tehnologija, te na njihovu digitalnu pismenost.

Takođe, sistem kreativnog i interdisciplinranog učenja, kroz spajanje dva ili više predmeta, a koji se primenjuje u ovim zemljama, stvara generacije koje će bolje razumeti izazove i promene pred nama.

Procenjuje se takođe da sva ona zanimanja koja su u vezi sa kreativnošću imaju svetlu budućnost, kao i ona koja su multidisciplinarna. A kako kaže Gianmario Verona, rektor Univerziteta Bocconi u Milanu, inovacija zastarelih obrazovanih sistema mora postati prioritet.

“Dokle god u školama budemo koristili isključivo tablu i kredu, ne činimo nikakvu uslugu našim đacima. Potrebno je opremiti većinu škola najsavremenijom edukativnom tehnologijom, a koja omogućava učenje kroz simulaciju i slične metode”, kaže profesor Verona.

A kako je upravo reč o obrazovanju, ono je bilo i centralna tema ovogodišnjeg svetskog foruma proizvodnje World Manufacturig Forum (WMF), koji se održao nedavno na jezeru Komo u Italiji.

Mašinsko učenje radi bržeg donošenja odluka

Algoritmi mašinskog učenja koriste statistiku kako bi pronašli obrasce u masovnim količinama podataka, te predvideli buduće radnje.

Ovaj proces učenja upravlja mnogim uslugama koje danas koristimo, poput preporuka na Netflix-u, YouTube-u i Spotify-u ili usluga glasovnih asistenta poput Siri i Alekse.

Jun Ni, profesor mehanike i inženjerstva, kao i direktor Univerziteta u Mičigenu, kaže da bi najvažnija uloga obrazovnog sektora trebala da bude ta, da pripremi svoje đake za budućnost.  

Ovaj profesor takođe se zalaže za uvođenje sistema vaučera u obrazovnom sistemu, a koji bi omogućio svakom diplomiranom studentu povratak na fakultet posle 10 ili 15 godina, radi sticanja novih znanja.

A koje su zapravo to sposobnosti i stečena znanja potrebna za novu epohu poslova, pitanje je na koje odgovor kao univerzalni model, treba da ponude obrazovani sistemi, politike i industrije najrazvijenijih zemalja. Model koji bi mogao da se primeni, i u manje razvijenim obrazovnim sistemima.

Nove vještine i znanja za najtraženija zanimanja

“Zamena starih veština koje su bile potrebne za većinu poslova, u takozvane meke veštine ili soft skills jedan je od važnih postojećih faktora u procesu promena koje nam dolaze”, smatra Tony Bond, izvršni direktor američke kompanije Great place to work.

Ovaj poznati savetnik liderima velikih kompanija kao što su Coca Cola i American Express, kaže da će zadatak svakog lidera u budućnosti biti taj da kulturu “burnout-a” zameni za kulturu komforta, ako želi da njegova kompanija napreduje.

A među veštinama i znanjima za poslove 21. veka, naučni komitet svetskog foruma prozivodnje WMF-a, sastavio je listu onih najpotrebnijih, među kojima su digitalna pismenost, efikasna komunikacija sa ljudima i robotima kroz različite platforme i tehnologije, kao i  svesti o cyber sigurnosti.

Posedovanje ovakvih veština omogućiće konkurisanje za neke od budućih najtraženijih poslova u proizvodnom sektoru, a kao što su službenik za digitalnu etiku, lean 4.0 inženjer, ekspert za robote-saradnike (cobots), industrijski naučnik za podatke Big data, kao i posao digitalnog mentora.

A prema istraživanju i statistikama američkog centra pri ministrastvu zapošljavanja Bureau of labor statistics of USA, u narednih 10 do 20 godina, najpopularniji poslovi biće ipak u oblasti medicine i tehnoloških inovacija.

Pa će tako zanimanja poput 'Body part makera', doktora za rekonstrukciju ljudskih delova tela, ili 'Vertical farmera', poljoprivrednika koji će sa brinuti o usevima na višespratnim zgradama, biti upravo ona koja neće imati mnogo sličnosti sa postojećim.

Međutim, kako kaže engleski futurolog i autor knjige You tomorrow, Ian Pearson, kada bi 90 posto poslova koji danas postoje zavisilo apsolutno od tehnologije, onda bi većina istih nestala. Na svu sreću, to nije slučaj. Tako da, potreba za mnogim tradicionalnim poslovima će ipak i u budućnosti postojati.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.