Piše: Željko Regoda
Do zuba naoružana žandarmerija upala na međunarodni tango festival u beogradskom kvartu Savamala i u potrazi za drogom, propisno isprepadala zgranute posetioce iz zemlje i inostranstva postigavši učinak za pamćenje – ništa nije pronađeno ali su organizatori i svi ljubitelji kulture iz ovog dela Balkana, poniženi i osramoćeni
Ma kakav tango, kakvi bakrači, šta je to uopšte i kakvo je to nedozvoljeno intimiziranje!? Umesto da igraju kolo, oni igraju tu nekakav tango. Ma sigurno su drogirani, nema druge…
Nažalost, izgleda da su u ovom pravcu tekla razmišljanja onih po čijem je naređenju do zuba naoružana žandarmerija upala na međunarodni tango festival u beogradskom kvartu Savamala (do skoro zapušteni deo Dorćola blizu obale Dunava u koji se sve više useljava umetnost, sa mnoštvom raznih galerija i izložbenih prostora) i u potrazi za drogom ili ko zna čim već, propisno isprepadala zgranute posetioce iz zemlje i inostranstva.
Mogu samo da zamislim kako je izgledalo kad su naoružane “nindža-kornjače” upale među ljubitelje tanga i to usred velike salsa igranke koja je upravo tada bila u toku. Pošli ljudi da traže drogu, među pristalicama tanga, demonstrirali silu, pretresli obezbeđenje i naravno, nisu uspeli ništa da pronađu. Ali jesu da pokvare i pomute uazvrelu latinoameričku atmosferu koja je vladala među stranim i domaćim gostima i da nas žestoko izblamiraju i srozaju imidž Beograda koji se toliko trudimo da popravimo.
Afirmacija za pamćenje
I to, samo dan nakon što je londonski list Guardian objavio sjajan afirmativni članak o Savamali, kao o novom licu Beograda i praktično pozvao ljubitelje tanga da dođu na festival. E pa imali su šta i da dožive.
Sigurno će poneti lepe uspomene sa kulturnog događaja na kojem su se našli pred isukanim pendrecima i puškama na gotovs, oči u oči sa pripadnicima žandarmerije. I to na mestu gde se odigravaju dečije predstave, koncerti klasične muzike, pozorišne predstave za odrasle…
U prostoru u kojem se za dve godine otkako postoji, nije odigrao ni jedan jedini incident, na šta su domaćini iz kreativnog centra Mikser House, inače organizatori brojnih kulturnih manifestacija, posebno ponosni. Posle svega ovoga kažu da su duboko razočarani i da nije lako razumeti ovakvu vrstu poniženja, demonstracije sile i sramote koju su doživeli pred domaćim i inostranim gostima.
Da li je baš moralo tako oštro i pompezno? Da li baš na mestu gde se okuplja jedan normalan svet koji je sasvim drukčiji od onog u kojem se mogu pronaći stvari zbog kojih je ovakva racija organizovana? Toliko pričamo o Beogradu kao gostoljubivom gradu, čija su vrata otvorena za posetioce iz čitavog sveta, bez obzira na veru, nacionalnu pripadnost ili boju kože, a onda prepadamo goste i pretimo im oružjem. Baš smo se lepo preporučili.
Turistička destinacija koja, između ostalog, nudi i ovaj nezaboravan adrenalinski doživljaj – pogled izbliza u uperene puške. Prava stvar, nema šta.
Kakav Guardianov afirmativni tekst, ovo je mnogo jače. Ima da pohrle ovamo kad čuju za taj vid gostoljubivosti. Pa da. Pogotovo ovi ljubitelji kulure, muzike i drugih vrsta umetnosti. Do sada su znali samo za argentinski, što malo da ne zaplešu i ovaj “balkanski tango”…
Radili “svoj posao”
Iz šturog policijskog objašnjenja ovog nesvakidašnjeg prepada kulturnog sveta, nazire se nemušto objašnjenje da je žandarmerija samo “radila svoj posao” i da im rezultati koje su postigli u sličnim kontrolama beogradskih noćnih klubova daju puno pravo da nastave istim putem.
Naime, u kontrolama koje su iste te noći sprovedene u klubovima i na splavovima, uhapšeno je čak 13 osoba zaposlenih kao obezbeđenje, kod kojih je pronađena i zaplenjena gomila oružja i predmeta namenjenih za nanošenje telesnih povreda, poput pendreka, metalnih šipki, palica, boksera i slično. Izgleda da baš neki fini svet radi u tom obezbeđenju. Sve neki načitani mladići, šarmantni, obrazovani i puni duha.
Dobro, jasno je da takvi i ne mogu raditi ovakav posao i da se za to traže malo tvrđi momci koji su u stanju da izađu na kraj sa kojekakvima ako se za to ukaže potreba, ali problem je što se za takve poslove svakakav ološ angažuje. Svako malo, pa pročitamo ili čujemo u medijima kako je obezbeđenje tog i tog kluba, splava ili diskoteke nekoga pretuklo, teško povredilo, poteglo oružje i slično. Zato ne čude ovakve policijske akcije u kojima se baš ovakvi ljudi podvrgavaju iznenadnim kontrolama, a rezultati tih racija i gomila pronađenog oružja nedvosmisleno potvrđuju da bi ih trebalo i češće sprovoditi.
U redu. Ali ne mogu, a da se opet ne vratim na ključno pitanje – zašto i otkud naoružani specijalci na međunarodnom tango festivalu!? Zašto tamo gde je od početka jasno da se ništa ne može pronaći? Ko je na takvom mestu mogao da bude sumnjiv, parovi koji plešu ili oni koji ih obezbeđuju? Od čega da ih obezbeđuju, od napada iz svemira… Zbilja neverovatno, ali eto i to nam se desilo.
Organizatori umetničkih priredbi iz kulturnog centra Mikser poručuju da ih ovo neće pokolebati i da će nastaviti da promovišu Beograd kao multikulturalni grad koji ima razumevanja za umetnost i koji je otvoren za umetničke izraze iz čitavog sveta, kao što je uvek i bio.
Izvor: Al Jazeera